VoivodBG

Nastavljamo dalje: Isle Of Dogs, najnoviji film Wes Andersona ponovo rađen u stop animaciji. Lokacija je Japan i zbog bolesti koje izazivaju psi svi su proterani na ostrvo đubreta gde jedva preživljavaju. Zaista je predivno gledati stop animaciju pogotovo kada je Wes Anderson već napravio Fantastical Mr. Fox koji mi je bio baš feel good film. Ovog puta detalja i dobre muzike ne manjka, ima čak i pouku o rasizmu samo mi je malo teže da to primenim jer su psi uzeti kao primer. Dobra glasovna gluma, ali naspram pređašnjih mu filmova ima tu sumornu atmosferu. Ne znam da li bih preporučio klincima da gledaju, možda malo kada ostare. Ali za Wes Anderson film, gledljiv i maštovit. Ready Player One - Drago mi je što novog Spielberga nisam gledao u bioskopu, dok sam gledao film samo sam gledao na sat i čekao da se ovih 3 sata završi što pre. Ukratko budućnost sve je u kurcu a ljudi igraju video igre jer postoji nagrada. Caka je ovde što ne postoje likovi i nemaju trunku harizme i jako je nemaštovito prikazan stvaran i svet video igara, sve što smo nekada davno izmaštali dok tehnologija nije uznapredovala kao da nam ne dozvoljava da se još više razmašemo sa idejama još u daljoj budućnosti. Ima tona referenci na video igre, stripove i serije ali to ne služi da poboljša priču čisto da vam budži ego kakve sve to znate i prepoznajete. Šteta što je Spielberg ovo radio kada se uzme u obzir da je on oduvek imao šljifa sa ovakvim avanturističkim filmovima, ali očigledno je da i sam materijal koji je baziran na knijizi koju nisam čitao nije mogao bolje da se prenese na veliko platno. Izbeći ako je moguće. Hereditary - gledao ga u bioskopu. odličan je. nije najstrašniji film kao što ga pumpaju, ali da je jebeno jeziv to je neosporivo. ako bih sada ušao u zaplet sve bih vam pokvario, a to ne želim, ovo treba da se gleda i da se prati jer ima toliko suptilnih detalja da ispriča priču jedne porodice koja se nalazi pred ambisom. I ima dosta neočekivanih momenata što je pohvalno za horore pošto su ih danas sveli na jump scare-ove a to ne volim. Definitivno jedan od najboljih filmova godine i bioskopskih iskustava 2018. Kada izađe na blu rayu kupuje se. North By Northwest - Rekao sam sebi da ću na svakih par meseci pogledati po neki Hičkokov film i ovaj mi je zapao jer gotivim Grant-a, koji je ovde solidan, klasičan triler sa zamenom identiteta i dobrom dozom paranoje. Grant malo smešno trči i beži ali ako je to jedina zamerka na film, sve ostalo je na mestu, Sunset Boulevard - Dejvid Linčov omiljeni film. I mogu ga razumeti zašto, verovatno među prvim pričama na filmu koji dobro prikazuje uspon i pad Holivuda koja će kasnije da postane omiljena tema svakog režisera i scenariste koji je pokušao da ga dekonstruiše u skorijim filmovima. I ujedno veliki uticaj na Mulholland Drive i ime jednog od likova iz Twin Peaks serijala i filma. Sa ovim ne možete da pogrešite. Ordinary Decent Criminal - sada nešto za opuštanje mozga Kevin Spacey igra jako zajebanog lopova koji izvodi nenormalne pljačke i niko ne može da ga uhvati dok se policija iznervira i uozbilji i odluči da mu zavrne slavinu. Malo je čudno odrađen tonalitet, kreće komično pa se uozbilji i postane drama pa uleti malo akcije da bi se opet vratilo komediji. Najbolja replika u filmu je od jednog pandura koji u određenoj sceni ispuca čitav šaržer u dva krimosa koji drže sliku Karavađa i kaže Fuck Art! Cookie's Fortune - Altman je car, ima toliko dobrih filmova u kojima napakuje preko desetine likova i stavi ih u najobičnije životne situacije i onda pusti film da teče. Ovaj nije dobar kao Short Cuts ili kao savršeni dragulj Gosford Park, ali ima dušu. Iako je postavljen na Jug, likovi su dopadljivi. Ako imate vremena da se posvetite pogledajte ga. War Of The Roses - Danny De Vito režira i glumi sporednu ulogu kao narator u ovoj mračnoj komediji gde se dvoje ljudi nađu i započnu brak, a to su Michael Douglas i Kathlyn Turner. Sve počne sjajno bajno ali kako godine prolaze taj brak i veza slabe i sve odlazi u mračnu teritoriju, ko voli crnohumorne komedije ovde će se naći na dobrom terenu. Douglas je specifično dobar u ulozi jer kreće kao običan tip a ne broker prevarant koji drži moć u malom prstu kao što mu je većina uloga, a Turnerova takođe dominira i dokazuje da žene itekako mogu da budu smešne u ovakvim ulogama. Ovakav tip filma se danas ne bi snimao a i verovatno ne bi mogao da se izreklamira kod današnje publike.

Definite Choice - Down To The Point cd, omot vg + ima par savijenih stranica ali ništa strašno, disk vg ima crtice po obodima diska i jednu fleku koja ne utiče na rad diska 2000

Pošto je Pogavranjen na ledu, novi projekat:

Malo sam pustio da mi se slegnu misli u vezi cele svirke. Prva stavka, ona Fabrika je užasan prostor, previše visok plafon i ako nije popunjena u celosti, napanjeni zvuk ozdvanja i onog malo što može da se čuje kvari čitav utisak. Mađare predgrupu propustismo, spolja su zvučali brz ali sam posle slušao youtube linkove i nekako mi je drago što preskočio. Na All Except One za koji sam poslednji put čuo 2008 kada sam išao često na hc svirke po Zrenjaninu i NS-u me prijatno iznenadio, iako se vidi da bend živi taj hc-crossover 90tih pošteno su isprašili i imaju intenzivnog frontmena i dobrog gitaristu. Integrity, nekada sam se zaista sekao na ovaj bend ali sa godinama sam izgubio interesovanje. Pa me je baš kopkalo kakva će biti setlista i vidim da je ovo best of lista starih izdanja sa možda 5 novijih pesama otkako su se iznova povampirili. Dwid i onaj gitarista sa naočarima su jedini stalni članovi koje prepoznajem, a ovi ostali mladi momci su "hired guns" i rade dobar posao. Bilo je zabavno videti Dwida koji je ćufta sa ćale stomakom kako riče i vrište iz pesme u pesmu u svojih 50 godina i poterao bi nekog mlađeg pevača da otrči kući i da vežba pred ogledalom. Gitarista je dobar, baš mi je veiliki žal bio kada krenu one bolesne melodične solaže u Armeniam Persecution ili Micha, a onaj napanjeni zvuk i jebeno odzvanjanje su samo kvarili dobru sliku. I jako je čudno da jedan ovako kultan i ozloglašeni bend koji je bio poznat po tome da pravi sranja po koncertima i ne jebe živu silu sada pred ovom našom publikom stidljivo pita da li bi nama smetalo da odsviraju i koju novu pesmu. Na stranu zvuka bilo mi je do jaja da dobijem te fleševe na šutke od pre deceniju i nešto i bilo mi je milo što su ljudi znali tekstove pesama i pevali kada god bi Dwid pružio mikrofon. Chess se čak i rasekao u šutci u nekom momentu. Posle su se spustili među ljude i ostali da se slikaju i potpisuju vinile i pričaju sa ljudima. Iznenadio me Dwid jer kao što rekoh opšte je poznato da je on jedan čudak ali je u suštini bio jako raspoložen i veseo. Verovatno bi koncert bio bolji da su ih doveli oko 2000 i tamo 2009-10 kada je bilo pokušaja, ali mi je drago što sam imao priliku da ih vidim i da ih prekrižim sa liste bendova koje treba da vidim pre nego što odem na onu stranu. Merhandise je bio bogat dosta dobro dizajniranih majica, uglavnom crne, kačketi, bila je split singlica sa Krieg koja je prenadrkano dizajnirana, i naravno razni bedževi i patchevi. Žao mi što nisu imali starija izdanja ali kontam da se sve to rasprodalo i da će morati nekada da naprave reprinte. Pozdrav i za Skullkrusher koga sam upoznao na svirci, dečko na mestu.

https://www.polygon.com/2018/8/11/17661254/bethesda-sell-used-games-amazon-block

kostolomci, bolji utisak ostavlja na ovih par slušanja.

omot vg - cd vg - 700 dinara

na prodaju Zi deluxe izdanje u mint stanju, cena 50 eura.

https://zudnja.bandcamp.com/album/svemora

Nadam se da je barem malo koherentnije štivo od Gde Ptica Peva Najlepše, koju sam završio posle skoro dva meseca natezanja. Od skoro 400 stranica, dobrih 300 sadrži samo njegove omiljene tematike, incest, sakaćenje i za veliko čudo samo jedan kepec se pojavljuje, ostatak ispada zanimljiva priča o porodičnom stablu mu. Ali je ne bih preporučio. Voleo bih i Psihomagiju da iščitam jer se tu bavi inspiracijom i nalaženjem ideja, u čemu i ume da bude dobar ako gledate recimo njegova tarot čitanja preko youtube. Sada se naravno čita majstor Kormak, Krvavi Meridijan, od prve stranice prikazuje Divlji Zapad bez ikakve šminke Holivudskih filmova, sirovo i puno beznađa sa povremenom mudrošću kada se malo odmorimo od grozomornih opisa. I neverovatno je kako se lako čita. Bio bi red da prevedu i ostale radove.

upravo izašlo na Warp stranici

https://sneakernews.com/2018/01/15/adidas-draygon-ball-complete-collection/

U poslednjih nekoliko nedelja svašta se nešto dešava na Aphex Twin sajtu, prvo se pojavio redizajnirani logo na sajtu, onda u Londonu u par metroa izašao je manji poster sa ovim logom i sada u New Yorku ovaj bilbord. Izgleda da se zakuvava novi album.

Revenge - sexploitation revenge filmovi su davna prošlost, prvo što živimo u dobu kada je sve šokantno i politički nekorektno velika boljka, pravi je raritet da se iz Francuske kinematografije izrodi ovakav film. Da stvar bude još bolja režiser ovog sexploitation filma je žena! Koncept je jednostavan bogati baja ima mladu ljubavnicu koju dovede na svoje Safari lovačko putovanje i par dana pred lov mu upadaju dva ortaka, i sve što može da se prošeta vašim prljavim umom se i desi. Pohvalio bih prvo stil režije još od Michael Bayovog reklama izgleda ova režiserka to odlično inkorporira u početnim scenama. Ali ono što me je najviše kupilo kod filma što je izvrnuo stereotipe žanra. Nije za svakoga, ima par jakih i teških scena, ali ako imate određeni ukus i otklon prema oh ne ovo nikako nije moglo da se desi momentima, dobra zabava je zagarantovana. OST je takođe prepun adrenalina i pleni sa svojim sintisajzer linijama koji klepa Rob koji je radio muziku za rimejk Maniaca sa Elajdža Vudom. Flower - ovo nije film. ovde ne postoje likovi. muškarci pokušavaju da slušaju ženske savete i naprave film sa glavnim ženskim likom koji je u esenciji manic pixie dream girl koja voli da puši kurac i raskrinkava razne gadne tipove u svome malome gradiću, uskoro dobija i pobratima koji je pod antidepresivima iz događaja iz prošlosti i tu pokušava da napravi par uleta misterije, komedije i avanture i "ozbiljne" drame. Kada shvatite da ovo producira ekipa koja je radila na Superbadu, džaba sve, loše, neinspirativno, dosadno i nesimpatično. Klasičan američki isprdak koji trebate preskočiti. Brick - Rian Johnson je uništio po mnogima Star Wars The Last Jedi, a meni je bilo baš milo da mu pogledam prvi rad koji je jako hvaljen od publike i kritičara. Moram priznati da tinejdžersku dramu lepo upakovao u moderni noir svet. Dobar tempo i dosta tada dobrih i mladih glumaca koji će kasnije da izbujaju u bitne face. I pride je imao interesantne cake u režiji u montaži, tipa iako udarac jeste lažan ali uz montažu i zvuk dobija na težini i deluje realistično. Mašala! Što se mene tiče bolje neka se vrati na manje filmove jer mu ovo zasigurno bolje leži nego li izanđala franšiza o sili, džedajima i sličnim nepostojećim bakračima. Blockers - Krštenu komediju u Holivudu je postalo sve teže naći, pogotovo kada su tinejdžeri u pitanju. Iako se ova bavi tinejdžerima, kraj škole matura i gubljenje nevinosti i slični fazoni, najveća komedija dolazi od strane nesposobnih roditelja koji su gori od svoje dece. John Cena dominira čitavim filmom i stvarno od kečera do glumca trebaju ovoga čoveka što više da guraju na veliko platno, bog otac koliko sam se smejao na scenu sa napijanjem. Pored toga što ima smešnih scena, ima i neki dobrodušan duh i lekciju da se nauči iz svega i ne osuđuje klince u njihovim eskapadam eto zbog toga mi se baš dojmio. Rampage - rađen po staroj video igri iz 90 gde birate monstrume i uništavate zgrade i jedete ljude. Ima I Dwayne the rock Johnson-a. Zabavan prvih pola sata jer si u neverici koliko sranja je neko napisao za prvih pola sata a onda kada krene akcija koja treba da ti drži pažnju, zaspeš dok kažeš ono što Meri Popins kaže. Preskočite i nemojte se mučiti. Uskoro stiže još.