VoivodBG

Nećemo razgovarati o novom Blade Runner 2049. U stvari nećemo spominjati rogobatan naslov filma. Definitivno. Uvek sam skeptičan kada film koji važi za kultan (a i meni se lično dopao i ostao u lepom sećanju, barem jedna od verzija koju je sakatio deda Ridley Scott) treba da dobije nastavak više od 30 godina, kasnije. Čak i kada je u igri vešt režiser poput Denis Villeneuve, koji poseduje solidan rad filmova iza sebe, skepsa je uvek prisutna. Isprva sam se još više zgrozio kada sam video koscenaristu Michael Green-a koji je već dovoljno zloglasan jer je napisao Green Lantern-a (Sećate se kada je Ryan Reynolds prosjačio u sferama superherojskog filma? Ne? Još bolje po vas.) i poslednjeg Alien Covenant-a. Ni trejleri me nisu oduševili i samo su mi nabijali presiju da će ovo biti promašaj koji se neće lako zaboraviti. Ali kada se najmanje nadaš, tračak svetlosti se razvije u bioskopskoj sali. I bi svetlost i kažeš unutar sebe posle dva sata i četrdesetak minuta, haleluja! Novi Blade Runner valja! Daleko je to od savršenstva i lovorika koje trenutno kupi, ujedno je ovo bio sizifovski posao da se od nečega što ima pozamašan legat iza sebe, napravi nova tvorevina koja će moći da stane rame uz rame sa originalom. Uspeo je većinu tih kutijica koje čine dobar film, da ištiklira sa nekolicinom nedostataka. Vileneuve je odradio i više nego valjan posao, čovek je samoprozvani fan prvog dela i vidi se da je prvenac studiozno prošao i od toga načinio nacrt da nastavak dobije više na izgradnji kompleksnog distopijskog sveta budućnosti. Naprosto od nekih panorama ponestaće vam dah, i bez razmišljanja će završiti u blu-ray kolekciji kada ga izdaju. Pohvale idu i njegovom čestom kolaboratoru, Roger Deakins-u (sarađivali na Prisoners, Sicario) bez kojeg ceo ovaj svet ne bi bio živahan/vitalan. Da pređemo na uloge, Ryan Gosling kao Agent K. je na svojem autopilotu, ali ima par novih bravura i emocija koje iskazuje dosta uverljivo. Žene u ovom filmu kradu šou muškarcima, Ana De Armas kao Joi hologram koji ima ljubavnu vezu sa Agent K, je pravo otkrovenje i posle ove uloge, trebalo bi da je shvate ozbiljnije, a ne samo kao prelepo lice. Sylvia Hoeks glumi hladnu Luv, definitivno fizički najzahtevnija uloga, po ličnom ukusu, verovatno i najbolja uloga u novom Blade Runneru. Nadam se da će ona zasijati u još filmova. Robin Wrigh kao Lt. Joshi, uf, ne znam, nekako je uvek nezahvalno kada igraš jebeni stereotip nardkanog komandanta policije (u ovom slučaju Blade Runner odseka) i , ali njoj toliko leži da bude ledena i hladna i dominantna, da joj je sve oprošteno. Deda Ford je ispuno svoju kvotu pojavljivanja u filmu koji ga je učinio zvezdom godinama kasnije. Malo je čudno gledati gerijatriju kako pokušava da bude živahan, ali je makar pojavljivanje opravdano naspram onog u Star Wars-u. Muzika, kao i originalni OST koji je radio legendarni Vangelis, ovde se radi o nečemu posebnom, nenormalno je kako pogađa svaku scenu i gradi fenomenalnu tenziju isprepletenu sa melanholijom i još više nadograđuje Vangelisov stil i zvuk u novu muzičku tvorevinu, ovo će biti obavezno štivo za svakog ko sebe smatra audiofilom. Sada pošto je tu bilo nekakvog previranja, nisam baš siguran ko je od tri moguća kompozitora najzaslužniji za kompletan rad, ali potpisani su samo Zimmer i Walfisch, a Johann Johannsson navodno ne sme zbog ugovora da priča o tome šta je njegov rad, no valjda će se i to saznati u nekom momentu, jer bi bilo šteta da je njegova većina, a da su ova dvojica opušteno ušetala tik pred kraj i pokupila kajmak i slavu... Za sada su išle samo hvale, evo konkretno i tih nedostataka, film je predugačak za svoje dobro, postoji jedan segment koji deluje previše razvučeno jer kao da nisu znali šta da rade u određenom momentu, a i možda su tako kupovali vreme da dovrše ostatak filma. Generalno ni sama priča nije toliko kompleksna, dosta inspiracije crpi iz noir filmova, što samo po sebi nije loše, ali kada bude kakvih preokreta, lako će biti uočeni. Za one koji su očekivali odgovore iz prvog dela, neće ih dobiti, možda i najmoćnija stavka filma je što na sitne mrvice i jedan veliki grumen se nadovezuje na prvi deo, ali usput postavlja razna pitanja o nama kao ljudima i uz razne teme i vinjete koje bi pasovale kakvoj seriji (Black Mirror tebe gledam!) jednostavno nisu mogle da budu dobro istražene kroz dva sata i tih četrdeset minuta, ali je lepo što su ubačene, jer je sve to u duhu pisanja samog Filipa K. Dika. On je oduvek bio čovek koji je mogao beskrajno da ih postavlja, ali ne i da podari odgovore, tako da je i sa te strane film uspešan prevod njegovih dela. Ko je ljubitelj njegovih knjiga videće razne ideje implementirane u ovom filmu. I eto, to su neki generalni utisci, možda ga još jednom pogledam čisto da vidim da mi kakvi detalji nisu proleteli, ali jedno je sigurno, nećete dobiti bolji i inteligentniji blokbaster ove godine.

Odlični su. Lepo je kada se bend iz mlađih dana, pojavi i izdominira. Drago mi je što i sebe ne shvataju previše ozbiljno, pogotovo Snake sa onim "Dad rock", kožnim prslukom i kreveljenjem za 11. Chewy jebe keve sa solažama i kanališe Piggy-ev duh kroz starije pesme. Zvuk je bio kritičan, pogotovo ako ste bili kod šanka, na sredini sale sasvim pristojan, jedino mi se bas uopšte nije razaznavao i vokal je bio često mutan, ali ne mari. Setlista je bila dobra, ja bih samo na kraju izbacio obradu od Hawkwinda i ubacio nešto od Floyda ili pak onu Batman temu. Ali svakako bi bilo najbolje da su svirali još neku pesmu sa Dimension Hatross-a ili Nothingface.... Nadam se da sledeći put nećemo morati da čekamo XYZ godina da nam svrate ponovo.

Predosećam da će večeras biti predobar đir. Lepe su i ove spoilerske setliste što okačiste. I nadam se da će biti bogatog mercha, kao sa onog linka.

Mogu. Pre nego što sam otišao na koncert poslušao sam par singlova koje su kačili na događaju i to mi je delovalo sasvim pristojno. Međutim, koncertno je to bilo jedno od najdosadnijih iskustava kojem sam prisustvovao, prvih pola sata nastupa (od mogućih 70-80 minuta!) išla su dva nova singla i njih dvojica su to pustili sa matrice. Bilo je previše sporo i zamarajuće, kada su oni izašli na binu postalo je za nijansu bolje, jako dobro implementiraju gličeve i dub momente, ima tu dosta reverba koji gitarista miksa kroz gomile efekata na pedalama, dok ga ovaj za miksetom prati i ubacuje pomenute gličeve. Da je tako počeo koncert verovatno bi mi bili dobri, ovako nemam i baš najbolju sliku o bendu i žao mi je što sam potpao pod hajp voz jer su mi neki ljudi koji idu na ovakve stvari predočili da se ovo mora pogledati. Sa druge strane najbolji momenat koncerta su bili video radovi u pozadini, uglavnom devojke lepe blede puti u raznim bondage pozama ili obučene u neke wiccan odore dok hodaju kroz prirodu kao duhovi, da sam bio pod kakvim opijatima verovatno bi mi bio još bolji đir. Čak je i broj ljudi bio manji nego što sam navikao na Drugstore, verovatno je najviše uticao ponedeljak. Imali su i nešto merchandise na prodaju, tipa majice, diskove i vinile, ali su im cene bile jake za naše standarde.

Samo:

Ja sam se zaljubio. Slatka kao šećer, peva i roka, a ni ostale pesme na youtube joj nisu loše.

09.12.2017. THE STONE | AVENGER(Češka) Dom omladine, Beograd.

http://youtu.be/mcLgfcB5yPE Nikada se ne ukačim na prvu loptu na nešto, ali ako mene pitate ovo je jebeno savršen album. Melodije, tekstovi, dovoljno smoren vokal. Ispunjava sve što bi jedan post punk trebao da ima, da ima pravde u današnjoj muzičkoj industriji ovi bi zaslužili da prodaju što više diskova i ploča i da uđu u "mejnstrim" vode.

Otišao i zažalio.