VoivodBG

http://www.e-novine.com/sr/kultura/clanak.php?id=16681

Elizabet Fricl otkrila detalje o životu u zatočeništvu Autor: Blic online Elizabet Fricl, koju je izopačeni otac, austrijski monstrum Jozef Fricl 24 godine držao u zatočeništvu u podrumu njihove kuće i seksualno zlostavljao, po prvi put je iznela detalje o strašnim uslovima u kojima su ona i njena deca živeli, prenosi Dejli mejl. Elizabet (42), koja je izbavljena iz zatočeništva u aprilu ove godine, rekla je sudiji koja istražuje ovaj stravični slučaj da ju je otac silovao do tri puta nedeljno i da bi njena deca teško patila kada bi mu se usprotivila i pokušala da ga zaustavi. "Bio je svirep prema meni", rekla je Elizabet austrijskom sudiji Andrei Humer za vreme intervjua čije je delove preneo britanski tabloid "San". "Svaki put kada bih mu se suprotstavila, šutirao nas je i bio je okrutan prema deci". Elizabet, njena najstarija ćerka Kerstin (19) i sinovi Stefan (18) i Feliks (5) bili su zaključani u betonskom bunkeru ispod Friclovog porodičnog doma u Amštetenu. Ostalo troje dece, Liza (16), Monika (14) i Aleksander (12) živeli su sa Friclom i njegovom ženom u gornjem delu kuće. Sedmo dete, muška beba je umrla odmah po rođenju. Elizabet je za vreme intervjua otkrila da im je Fricl neprestano pretio da će ih ostaviti da umru u podrumu koji nije imao nijedan prozor i čija su vrata bila elektronski zaključana. "Pretio je da može da zatvori vrata kad god bude poželeo i da bismo onda morali da se sami snalazimo kako bi preživeli," rekla je Elizabet. Elizabet je takođe ispričala sudiji da se borila za što normalniji život njene dece kada njen otac nije bio u podrumu. "Kada bi otišao, nastavili bismo da vodimo takoreći normalan život. Kada bi se vratio, svi bi utihnuli. Bio je svemoćan", rekla je ona. "Njegov način komunikacije je bio da koristi grube, pogrdne reči. Stalno je vređao i mene i decu. Kada bismo bili za stolom i neko nije pravilno držao nož ili nije mogao da jede, verbalno bi nas zlostavljao", dodala je ona. "Nije dozvoljavao deci da izgrade sopstvene ličnosti i da imaju sopstvenu volju." Očekuje se da će se Jozef Fricl suočiti sa kaznom za 3.000 silovanja, zlostavljanje dece i držanje ljudi u nasilnom zatočeništvu kada se pojavi pred sudom kasnije ove godine. Još uvek je nepoznato da li će odgovarati i za ubistvo sedmog deteta koje je preminulo odmah nakon rođenja.

Helms Alee, predivno, milina za usi. P.S. Mada meni vise vuku na Melvinse na neke trenutke. Trenches, haoticno, grubi vokali, melodicni rifovi, pevac/osnivac benda je bivsi pevac Haste the Day-a.

Tracklist 01 Wisdom and Corruption 03:51 02 An Unforgotten Force 05:18 03 Caught In The Crossfire 03:22 04 The Deception 04:03 05 Disassembly Line 03:27 06 Evolution Of Aggression 03:26 07 Your Final Seconds 02:59 08 Harvesting A Loved One 03:35 09 Internal Examination 03:07 10 Spare Parts 03:44 11 Spare Parts (Namshubofenki Mix) 03:27 12 Spare Parts (Bazooka Mix) 04:23 13 Caught In The Crossfire (Zardonic Mix) 03:38 14 Spare Parts (Delta 9 Mix) 02:37 15 Caught In The Crossfire 04:02 (Stanley Cupid Mix) 16 Spare Parts (Frazzbass Mix) 04:10 http://rapidshare.com/files/143944652/tb_www.mediaportal.ru.rar

Bloodbath - The Fathomless Mastery 2008 http://rapidshare.com/files/143132562/Bloodbath_-_The_Fathomless_Mastery_2008_ByDCLXVI.rar Novi Burst nije jos iscureo. Артист: Celestine Альбом: This Home Will Be Our Grave Год: 2008 Стиль: Progressive Sludge Metal Страна: Iceland Формат: mp3@CBR192kbps Размер: 43MB Треклист: 01. Les Autres 5:16 02. Orphan Alley 4:03 03. He Is King 2:51 04. Ghost Orchid 2:18 05. I Am The Destroyer 1:16 06. Coroner 7:26 07. This Grave Will Be Our Home 3:14 08. She Is Queen 4:33 http://rapidshare.com/files/143932767/Celestine_-_2008_-_This_Home_Will_Be_Our_Grave.rar Band: Helms Alee Album: Night Terror Genre: Post-Metal / Stoner / Psychedelic / Post-Rock Country: United States Tracklist: 01 Left Handy Man Handle 2:31 02 New Roll 5:42 03 A Weirding Away 3:43 04 Rogue's Yarn 4:22 05 Betwixt 2:53 06 Big Spider 2:29 07 Grandfather Claws 3:19 08 Paraphrase 3:52 09 Shhmna 3:38 10 Wild Notes 3:26 http://rapidshare.com/files/143896000/HelmsAlee_www.MediaPortal.ru.rar Genre: Experimental / Progressive / Hardcore Info: Mp3, VBR, Joint Stereo 01 Calling 02 Eyes Open 03 Sacrament 04 Trip The Landmine 05 Pathways 06 Bittersweet 07 Call It Correct 08 End 09 Ocean Currents 10 Cornered http://rapidshare.com/files/143917458/TREN_MediaPortal.ru.rar

Boris: Roadburn Festival, Tilburg, Holland, 4/19/08 http://lix.in/-280e73 http://lix.in/-35ca12

Inace sve one gornje anegdote su inspirisale jednog lika sa psihopatologije foruma da napravi sopstvene saljive anegdote o gospodinu Zoranu "Canetu" Kosticu. # Jednom se Cane, na koncertu Brejkersa za obnovu Manastira Grgurovi Konaci kraj Malajnice i Stubika, na kom su svirali sa Thin White Rope i Flock of Seagulls, polio kerozinom i zapalio. Dok je goreo, prišla mu Gina Gershon i on joj mrtav ladan kaže “E, idi puši kurac Hrvatima… i to onim ratarima sa sela”... I svi se nasmijaše! Car! # Jednom davno se Cane našao u čudu videvši domaćina kako u kuću unosi svetlost džakovima. Stade, gleda i na um mu padne… Priđe umornom domaćinu i zabesedi: Ne valja ti zaludnoga posla, domaćine. Nateraj svetlost da ti sama dođe. I uze, izbuši dvije velike rupe na zidovima kuće, te veli: Ovo su ti prozori. Pokrij ih staklom koje mi koristimo da pravimo caše koje odlično nadopunjuju escajg kojim se služimo evo već stotu godinu dok na američkom dvoru jedu nogama. Domaćin se zahvali Canetu i u miru nastavi žetvene radove… U sledećem broju: Kako je Cane izmislio pčelu # Jednom Cane, na putu sa radne akcije obnove manastira Stupovi, kod Đurđeva, sretne čoveka koji sedi kraj puta, noseći šešir sa mrežom i plače… “Jeeeboteee, misim… sto cmizdriš matori?” – upita ga produhovljeni roker. “Ne mogu više! Stršljen nije od boga dat da se drži u košnici a i med gorak, gotovo opor mu je…” – odvrati Stršljenar. Cane utom uze dva stršljena, mužjaka i nemužjaka, stavi ih u džep i ponese svome duhovniku. Sutradan, dodje na isto mesto i zabesedi jos uvek tužnom čoveku: “Na ti ovi, na ubodnom planu osiromašeni stršljeni… sad ih poteraj i mjed im zamuzi o Krstovdanu, ne pre”. Siromašak posluša i, zaista, već o Časnim Verigama poče oboženim stvorovima sladak med slivati se niz spolovila… Sad vec ex-stršljenar zahvali se Canetu ali ovaj već niz drum pošao ne bi li stigao da gostuje na radio Svetigori. “Nazovi ih Pčele, po nasem drugom demu… I reci sestri da je toliko ružna da joj ne bih dao ni tuđ k*rac da puši”- samo je rekao… #Jednom se Cane, na koncertu Brejkersa za obnovu Manastira Grgurovi Konaci kraj Malajnice i Stubika, na kom su svirali sa Thin White Rope i Flock of Seagulls, polio kerozinom i zapalio. Dok je goreo, prisla mu Gina Gershon i on joj mrtav ladan kaze "E, idi pusi kurac Hrvatima... i to onim ratarima sa sela"... I svi se nasmijase! I jos jedan video intervju iz 94 pred preobracenja u pravoslavnog rokera, heh... Zanimljiv intervju sa Canetom na b92 http://www.b92.net/kultura/pop/intervju.ph...p;nav_id=275960 Cane u Zagrebu: Ako ste razbili Engleze! "Braćo i sestre, sretni vam praznici! Drago mi je što ste razbili smrdljive Engleze", rekao je u svom stilu harizmatični frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić-Cane na koncertu u zagrebačkoj Tvornici u nedelju uveče. Tako su Cane i Partibrejkersi pokazali hrvatskoj publici da osim dobrog starog rokenrola umeju i da prepoznaju pravi sportski uspeh, a pobeda hrvatske fudbalske reprezentacije nad Engleskom (3:2) na čuvenom Vembliju, kojim su prepotentni Britanci izbačeni iz trke za EURO 2008. godine, to svakako jeste. Puna dva sata Brejkersi su svirali nove i stare hitove, pokazujući da dobra muzika zaista nema granice. Fanovi u Zagrebu su uspeli čak dva puta da izvedu na bis. Posle prvog bisa, publika ih je uporno dozivala, a Cane se odazvao tek na povik: "Cane, pederu!". Uz osmeh, Cane je uzvratio: Vidim, vi volite pedere" i za fajront otpevao: "Najbolje se putuje". Cane „Partibrejkers” Napred u prošlost Sve pišti i zuji, ali tako je kako je u ovoj zemlji u kojoj zbog nekog ima smisla mučiti se Šta smo sve mogli da uradimo, a nismo. Kolika je naša odgovornost, a koliko su nas odredile objektivne okolnosti? Čovek sam pravi i gubi svoje šanse. Da li znamo cilj našeg putovanja kroz život, ili je naše lutanje samo bežanje od sebe? Igra obmane na ovim prostorima ne prestaje. Noć naše nesvesti se ne da, ne pušta nas. Sebe sebi objasniti je najteže. Puna mi je glava razmišljanja na ovu temu. Zarobljen i obmotan mislima koje ne mogu da razmrsim, zaputio sam se sa bendom u noći poslednjeg dana stare godine u jedan grad da njihove građane, uglavnom mlade, uvedemo u novu godinu. Dok smo putovali na odredište nismo imali osećaj da se radi o nekom specijalnom povodu, kao da se nova godina nećka da preuzme breme od stare godine i istakne svoj kalendar i da pozitivno iznenadi ljude koji nešto očekuju od nje. Boljitak za svoj jedini život. Uz put nema svečarske atmosfere, sve je mračno i sivo, napunjeno zebnjom i brigom,prasne neka petarda da nas podseti šta je danas. Nigde ljudi, sakrili se. Pritajena depresija čeka svoju euforiju. Optimizam i sreća kasne na doček. Uz svu opreznost na putu, stigli smo na mesto događaja. Nikakav trg već bina u dvorištu doma omladine. Kao da je sve nekako skrajnuto samo da prođe.Bina izgleda O. K., čak je i okićena. Jako je hladno – minus sedam stepeni Celzijusovih. Zašto cela naša država nije dom za omladinu već mladi iz nje beže uvek kad im se ukaže prilika. Ulazimo u renovirani deo doma, još miriše na novo. Pozdravljam se sa ljudima i opazim na stolu–šta? Vinjak. Ludačko piće iz starog vremena bivše države i naših roditelja. Zaboravljen, samo se pojavio. Ljudi koji su ga konzumirali zvani su ,,rubinovi manekeni”. Mnogi su mrtvi, a neki su nestali u svome ludilu od njega. Negde sam čitao da ga kotiraju među pet najjačih sredstava po razornom dejstvu koje ima na uživaoca. Na kraju krajeva, svi smo mi imali iskustva sa njim u vreme odrastanja. Možda zbog toga nismo nikad ni odrasli ni postali zreli. Naš domaći originalni proizvod. Usamljeni vitez i dalje ima svoje podanike.Nema zezanja sa nama. Vreme nam prolazi u iščekivanju nastupa. Dolaze prve vesti o tehničkim nedostacima na bini. Naš tonac kaže da ne rade monitori. Da se nećemo čuti. Naša posla. Daš velike pare, a posle ne znaš šta ćeš s tim što si kupio. Dok smo raspravljali šta nam je činiti odlazim do klozeta, ve-cea, toaleta, klonjare. Kad tamo u novom renoviranom objektu, iz prazne gradske kase, imam šta da vidim: Njegovo visočanstvo nikad poražen ni prežaljen čuči čučavac. Ne mogu da verujem: košmarni pratilac kroz prošlost i sadašnjost već umazan ostatkom nečije ljudskosti. Kao da mi se ceri kroz pokvarene zube i govori: Gde si? Šta je? Da me nisi zaboravio?. Ošamućen izlazim iz klonjare. Živa prošlost vuče me za rukav.Već sam zaboravio šta je trebalo da uradim. Čučavac i vinjak. Previše toga za jednu noć. Kakav optimizam nude, kakve nade bude, kakve zore sa njima rude, dok opravdavaju jedno drugo. Dostojanstvo i identitet. Vraćam se među domaćine i njihove žalopojke o gradu i ljudima u njemu. Vole svoj grad, ali su u njemu izgubili kondiciju za bolju budućnost. Jeftin život obično ne mari za budućnost. Nerešene stvari koje nas prate postaju deo nas. Još ako čovek ima planove i nada se, dubina njegovog razočaranja će biti veća od onog koji ništa od života ne očekuje. U tom trenutku neko signalizira da je vreme da se popnemo na binu. U međuvremenu doneli su neke kutije koje bi trebalo da zamene monitore koji kao ukras stoje na bini. Izlazimo na scenu i vidimo gomile razdragane dece koja su srećna što nas vide. Počinjemo. Sve pišti i zuji, ali tako je kako je u ovoj zemlji u kojoj zbog nekog ima smisla mučiti se. Završava se sve na najbolji mogući način. Utrpavamo se promrzli u kombi i krećemo put kuće. Neki su se i bolje proveli od nas.

http://selfdeceased.blogspot.com/2008/09/t...ltic-frost.html Toma, pravi i prodaje maske smrti, naravno po uzoru na svoje lice, i to sve za sitne pare, 1500 dolara pa navise.

Francuski kompozitor Hector Zazou (60) preminuo je juče nakon kraće i teške bolesti. U svojim radovima spajao je klasiku i elektroniku; sarađivao je sa mnogim muzičarima, među kojima su David Sylvian, John Cale, Suzanne Vega, Siouxie Sioux i Björk. Njegov poslednji album In the House of Mirrors biće objavljen uskoro. Bio je član ansambla Slow Music, u kom su svirali i Robert Fripp i Peter Buck.

Piratskom čaršijom i među beogradskim filmofilima, snažno je odjeknula vest da je pre neki dan uhapšen jedan od najpoznatijih beogradskih pirata Boža Vragović. Iako je bilo raznih antipiratskih akcija, nikada nije bilo ovako žestokih udara. Ipak, ubrzo se ispostavilo da Vragovićev greh nije bilo to što je piratirao već za koga je to radio. „Utamničili su me jer sam diviksima snabdevao generala Ratka Mladića“, suvo kaže Vragović. Njegovo hapšenje bilo je deo akcije pritiska na mrežu jataka koji su obezbeđivali sakrivanje haškog optuženika. „General je veliki filmofil, gleda filmove na svom laptopu i ima solidnu kolekciju naslova. Omiljene filmove čuva na hard disku a one koji su na ostalim medijama obično ostavlja za sobom u kućama u kojima je boravio da ne bi vukao prevelik prtljag.“ Vragović nam kaže kako je, sasvim očekivano, Mladić fan visokooktanskih akcionih filmova. „Voli samo probrane stvari „Bornovu nadmoć“ Pola Gringresa i „Kraljevstvo“ Pitera Berga čuva na hard disku.“ Pored filmova, jako voli i serije. „HBO serije guta u jednom dahu- „Big Love“ obožava, a na serije se navukao preko „24“ koju mu je preporučio njegov dugogodišnji saradnik general Tolimir“. „Svaki put kad sam mu donosio diskove, voleo je da prodiskutujemo o novim filmovima i serijama, jako je otvoen za predloge“, naglašava Vragović. „Mislio sam da će mu se dopasti novi talas ruskog žanrovskog filma koji predvodi Timur Bekmambetov ali ostao je prilično hladan na to.“ Ipak, od vanholivudskih filmova Mladić rado gleda južnokorejsku produkciju. „Odlepio je na „Host“ i kad me je zvao da naruči naredio mi je da mu nabavim sve od tog reditelja. Moram priznati, malo me je bio uhvatio strah, iako sam znao da je to samo šala“, ispoveda se Vragović, diler diviksa sa najopasnijim klijentom. Kad je reč o omiljenim autorima najtraženijeg Srbina, Vragović kroz smeh priča anegdotu – „Odem ja kod Mladića da mu odnesem filmove i ispričam mu kako će Džon Mektirnan morati na robiju zbog prisluškivanja bivše žene. A on mi kaže, „Ako imaš načina, javi mu da dođe da se krijemo zajedno“. Mnogo voli Mektirnana.“ Vragović kaže da je slično reagovao i kad je čuo da Vesli Snajps mora u zatvor, „Ako Amerika juri mene, Džona Mektirnana i Veslija Snajpsa, znači da radim pravu stvar.“ „Poslednjih meseci se stalno raspitivao kad ću mu nabaviti novi film Ketrin Bajglou "Hurt Locker“, kaže Vragović. „Često je umeo da se našali da je Ketrin Bajglou prestala da režira 2002. godine posle filma „K-19“ a da je i on tada prešao u ilegalu, i da je to što se ona sada vraća neka vrsta poziva da i on treba da izađe u javnost.“ Vragović kaže da mu je Mladić u više navrata govorio da je Ketrin Bajglou „njegov tip žene“ i da ga podseća na Biljanu Plavšić „iz najboljih dana“. „Ako mi je ičeg žao“, završava Vragović, „to je što ipak ja neću biti taj ko će generalu donet

U living room-u ili maloj/velikoj sali skc-a?

Evo da malo zacinimo topic o raznim anegdotama i dogadjajima iz Canetovog zivota: Cane sedi na stanici u nekoj nedođiji na periferiji Beograda, čekajući poslednji autobus za civilizaciju. Dolazi autobus, u njega ulazi neka riba, a Cane ostaje na stanici, iako sledeći bus dolazi tek za par sati. Riba koja je ušla vidi da on ne ulazi pa mu kaže: “Hajde, sta čekaš, nema autobusa do jutra.” Cane odgovara: “S tobom, grobe, nikad!” Dolazi Canetu Zdravko Čolić i kaže mu “E, Cane, meni se dopada to što vi radite, mogli bismo mi zajedno da napravimo neki koncert, nesto možda snimimo…” Cane: “Hej, čovek. Na čemu si?” Koncert u Smederevskoj Palanci, Cane izlazi na binu i vidi neke blago ruralne tipove u prvim redovima. Pogleda ih onako popreko i kaže: “Gde ste, seljani. Došli ste koncert, a? Što ne idete na njivu, da orete?” I ovi ga razbiju. Zove Cane neku ribu telefonom. Javlja se njena baba i pita ko je. “Ovde Cane, mogu li dobiti Jelenu?” “Evo, samo malo, Bane.” “Ne, nije Bane. Cane. Kao cvrkut ptica.” Kusta doveo Džoni Depa u Beograd, povodom premijere Arizona Drim ili tako nešto… Džoni svira sa Brejkersima u SKCu. pre nego što će opaliti po numeri “Johnny be good”, Cane najavi drugara iz Amerika i kaže mu pri tom: “Sviraj Džoni, tvoja devojka ce noćas biti moja.” Negde 1990, svirali (Betmen) sa njima u Domu Omladine, i pred koncert u bekstejdžu se socijalizujemo – ja nešto filozofiram o bas žicama sa Munetom, Vojkan sa Antonom oko ne znam čega, tek se pojavljuje Cane odnekle i na nečije pitanje “De ti je riba..?” krene: “Poslao sam je kući da se obuje, došla je u patikama…”. Naravno, izgovoreno Cane-classique kroz nos… Negde ’99 ili 2000 na koncertu u Beogradu neka devojka iz prvog reda pokušala da se popne na binu i da uruči cveće Canetu. I kako se pela Cane počne da viče u mikrofon “Akrepe siđi sa scene” naravno kroz nos. I, ništa, ta devojka čim je čula, vrati se postiđeno u publiku. Pa ima priča kad su se dogovarali za turneju po Hrvatskoj iliti slično gde je Cane pitao: “A gde ćemo da spavamo, u Jasenovcu?” Kad su se vraćali kombijem sa neke svirke i prolazili pored novog groblja: “Antone ‘oćeš da svratiš do svojih?” Banetu iz “Džukela” poklonio knjigu s posvetom: “Bane, Cane” Toronto, novembar 2003, The Opera house. Prva šutke, završava pesmu i obraća se publici: “Alo bre emigranti, smirite se, sve će biti u redu.” Tokom sledeće pesme, publika se još više komeša a Cane biva i okupan pivom, završava pesmu, briše se peškirom i besedi: “Pizda vam bre materina emigrantska, jel smo zato prešli ovoliki put. Pivom da nas polivate, kreteni.” I do kraja nakon svake pesme ima par reči za publiku: “Šta ste vi, a? Izrodi?” “Džaba vam ovo mesto, džaba vam sve” “I treba da ste emigranti” “Ej, znate kad bi nam Hrvati ovako nešto uradili” I za rastanak, uvežbano kiseli izraz lica i “Sve vam je oprošteno. Zbogom!” Za vreme bombardovanja kad su bili oni target koncerti na trgu, pita ga novinarka Studija B za komentar: “Maaaa, sveeee je to oookeeej, samo oooovii gooooreee…” Cane, jedan od najpozitivnijih likova na rnr sceni, negde u nekom manastiru pred polazak, igumanu: “Oče, blagoslovite pa da palimo!” Na Kalemegdanu daje intervju za RTS. Usred priče ućuti, pogledom počinje da prati dešavanje iza kamermanovih leđa: “Veverica… juri je pas… pobegla na drvo… pravda je opet pobedila.” Canetovi komentari u emisiji o Akademiji (klubu): “Svi koji su bili na Akademiji, ostali su i u budućnosti, a neki su ostali i u prošlosti.” “Kad zezanje postane mučenje, onda jebeš zezanje.” Jednom su Brejkersi svirali u nekoj vukojebini, i seljaci krenuli da ih gađaju kupusom, krastavcima, i raznoranim povrćem pa im je rekao: “Šta je seljani? Rodilo? Aaa?” Ili kad je radio intervju i pitaju ga o svađi sa Antonom a on će: “Jebiga, neko je na krigli, a neko na igli.” Prilikom nekog nastupa van (mislim da je Hrvatska bila u pitanju) pita ga carinik da li ima da prijavi neke droge. I on kaže: “Neeemamo ništa. Čekaju nas tamo.” Pre par godina bio gost u emisiji “Nivo 23” koju vodi Velja Pavlović. Pošto su svirali u nekoliko gradova u Americi koji mesec ranije, Velja ga pita: “Kako ti se dopada Amerika?” Cane: “Njujork okeeej, Čikago okeeej, El Ej… mis’im ne’am pojma, kao neka montažna seljana. Ipak, najjača priča sa pretprošlog Exita. Sedi cane na zidiću vip terase i prolazi Boris Tadić. Cane se prodere – Ej, Boki! Kad se Boki okrenuo, Cane mu kaže – Ma ništa, ništa…

Band: Kehlvin Album: Holy Cancer Genre: Post-Metal / Sludge / Post-Rock / Experimental Country: Switzerland Tracklist: 1 Le Barnacle (Love Will Never Be Enough) 2 Untitled 3 God Is A Mere Intentional Object 4 Untitled 5 Atheist Hope 6 Untitled http://rapidshare.com/files/143627934/KEHLHOCANCR_www.MediaPortal.ru.rar Band: Raein Album: Nati Da Altri Padri Genre: Screamo / Post-Hardcore / Post-Rock Country: Italy Tracklist: 1 1 di 6 2 2 di 6 3 3 di 6 4 4 di 6 5 5 di 6 6 6 di 6 http://rapidshare.com/files/143645752/RAIN_08_NDAP_www.MediaPortal.ru.rar Исполнитель: Mar de Grises Альбом: Draining The Waterheart Страна: Чили Год: 2008 Жанр: Doom Metal Количество треков: 08 Качество: 320 kbps Формат: MP3 Размер: 142 MB Состав: Alejandro Arce - Drums Rodrigo G. - Bass Rodrigo M. - Guitar Sergio A. - Guitar Juan Escobar - Vocals, Keys, Synth Треклист: 1. Sleep Just One Dawn 08:24 2. Kilуmetros de Nada 10:53 3. Deep-Seeded Hope Avant-Garde 08:29 4. Fantasнa 03:10 5. Wooden Woodpecker Conversion 06:13 6. One Possessed 07:08 7. Summon Me 06:23 8. Liturgia; Convite y Prefiguraciуn/Purgatorio/Diбlogo Infierno 13:35 Total playing time 01:04:15 http://depositfiles.com/files/7800121

Strip - Strip Strip - Psihomehanicar

Prodajem Megadeth - The System Has Failed original, u odlicnom stanju 1000 dinara.

At San Diego Comic Con 2008 Tommy Blacha confirmed that the show would be renewed for a third season. 219-220 http://rapidshare.com/files/143535836/MetalocalypseS02E19E20RARmy.part1.rar http://rapidshare.com/files/143539144/MetalocalypseS02E19E20RARmy.part2.rar Hm, nadam se da ce uskoro da izadje malo bolji kvalitet 216-217 i 219-220...

Cenim da vas je ispljuvao jer mu niste dali album za dzabe.

Lunare sto jednostavno ne skines onaj lyrics plugin za winamp (tj. ako slusas muziku preko njega) i izbacivace ti sve postojece lyricse ako ih ima na netu.

Mene samo zanima da li su one dve "devojke" cedne hriscanke?

Sto vise slusam ovaj bend (pogotovo albume Temple of the morning star i Sadness Will Prevail), sve vise mi se dopada, ceo taj zlokobni noise ambijent koji se gradi sve vise i vise kako albumi odmicu, i na to pridodati jednu od najprljavijih produkcija ikada (meni se tako cini, jebiga mozda gresim, a mozda sam i ogluveo) i prebolesni mizantropski tekstovi, to je to, Steve Austin ga je objasnio. The Man, The Legend.

ko se ljuti uvalim mu kruti.

Tuga, nema teme o njima, pa da pocnemo: (biografija preuzeta sa bendovog sajta) Zoran Kostić Cane (rođen 17. avgusta 1964. u Beogradu) pevačku karijeru je započeo u sastavu "Urbana gerila" da bi nastavio kao frontmen "Radničke kontrole" u kojoj su još bili bubnjar Žika Todorović, basista Srđan Đile Marković i gitarista Darko Milojković. Sa snimcima "Dosada", i "TV u koloru" pojavili su se na kompiliacijskom albumu "Artistička radna akcija" (Jugoton 1981.) Na tim snimcima gostovali su gitarista Ljuba Sedlar (svirao je bubnjeve) i bubnjar Relja Obrenović iz grupe "Petar i zli vuci". Radnička kontrola nastupila je 1981. na smotri ABRS na Tašmajdanu kada je koncert prekinut zbog Canetovog provociranja publike, a njegovo ponašanje je izazvalo i moralno političke rasprave u dnevnim novinama. Nastupali su kao predgrupa u Ljubljani na poslednjem koncertu Šarla akrobate oktobra 1981. godine. To je ujedno bio poslednji koncert Radničke kontrole. Grupu Partibrejkers osnovali su avgusta 1982. godine Cane, bubnjar Goran Bulatović Manza (rođen 1959.), gitarista Nebojša Antonijević Anton (rođen 20. februara 1961. godine u Zemunu) i gitarista Ljubiša Kostandinović (rođen 1959.) Manza i Ljuba su svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini sedamdesetih svirao u grupama BG 5 (Sa Ivicom Vdovićem i Bojanom Pečarom), Butik i Šine. Gostovao je i na pločama drugih grupa, potpisujući se kao Riki Rif. Shodno svom razuzdanom ponašanju i po Canetovom doživljaju samih sebe, a u Manzinom prevodu, nazvali su se Partibrejkers (Žurkolomci). Prvi nastup imali su 4. oktobra 1982. u "Dadovu" kao predgrupa sastavu The Fifties. Tokom sledeće godine svirali su sve intenzivnije. U Zagrebu su jednom prilikom za tri dana održali pet koncerata. Pošto ih je pažljivo slušao, za peti nastup zvuk je uradio Džoni Štulić i čak se ponudio da im bude producent. Na ploči "Ventilator 202" (PGP RTB 1983.) objavljena je njihova pesma "Radio utopija", a na radio programima često su emitovani demo snimci pesama "Hiljadu godina" i "Večeras". Nove verzije tih pesama ubrzo su objavljene na singlu. Prvi LP snimili su beogradskom studiju "O", a produkciju su uradili zajedno sa Kojom. Rhythm i blues u njihovom tumačenju, pojačan punk energijom doneo im je poštovanje publike, a pesme "Ulični hodač", "Ona živi na brdu", "Gubitnik", "Ako si..", "Stoj, Džoni" ponudile su šture, generacijski prepoznatljive iskaze. Na snimanju su gostovali Branislav Petrović Banana (usna harmonika) i Branislav Trivić (saksofon). Omot ploče radio je Anton, a u pesmi "Stoj, Džoni" iskoristili su prepev starog hita Čaka Berija "Johnny B. Good" koji je snimio Tomi Sovilj na EP-ju "Stoj, Džoni" (Diskos 1967.). Uprkos dobrom prijemu debija, posle preslušavanja demo snimaka za drugu ploču, u Jugotonu su im zatvorili vrata pod izgovorom da u pesmama nema dovoljno bunta. U leto 1985. godine Manza je napustio grupu, pa je u grupi jedno vreme bubnjeve svirao Nenad Krasavac Kele (Disciplina kičme), a decembra 1985. godine prestali su sa radom. Posle kraćeg Antonovog izleta sa grupom Plaćenici, ponovo su se okupili juna 1986. godine. Za bubnjevima je bio Vlada Funtek (ex Plaćenici), novi basista postao je Dime Todorov Mune (ex Radost Evrope), a iz grupe je otišao Ljuba. U mestu Bukovac, u studiju Milana Ćirića snimili su materijal za novu ploču koju ponovo niko nije želeo da objavi, a traka je mesecima stajala u PGP RTB-u jer niko nije bio zainteresovan da je presluša. Partibrejkers su 1987. godine organizovali dva koncerta u beogradskom "Lotos" baru i od zarade kupili šesnaest Aleksandar torti koje su poklonili nezbrinutoj deci u Zvečanskoj ulici. Maja 1988. godine grupu je napustio Vlada Funtek, pa je jedno vreme sa njima svirao bubnjar Marko Milivojević, a 1989. godine je došao Igor Borojević (ex Potop, Banana). Marta 1988. godine najzad im je objavljen drugi album koji je trebalo da se zove "Kobila i pastuv preljubnik" ali je dizajner zaboravio da stavi naslov na omot. Ploča je ponudila nove muzičke priloge za ozbiljnu karijeru: "Ja se ne vraćam", "Prsten", "Mesečeva kći", "Pet ispod nule", "Nema cure". Pesmu "Put" snimili su naknadno marta 1988. godine ukazujući na sopstveni novi muzički put. U to vreme MTV je snimio prilog o grupi. Februara 1989. godine su uradili nove demo snimke. U ulozi ritam gitariste pomagao im je Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma. Novembra 1989. godine su objavili treću ploču sa takođe lepljivim pesmama "Kreni prema meni", "Zemljotres", "Hipnotisana gomila", "Ono što pokušavam". Produkcijom se bavio Milan Ćirić, a Anton je otpevao glavni vokal u "Nema cure". Gost na ploči bio je Pera Joe sa svojom nezaobilaznom usnom harmonikom. Tokom 1990. godine svirali su prvu veliku jugoslovensku turneju za koju se ubrzo uspostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Nastupali su kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine iz grupe je izašao Igor Borojević, a zamenio ga je Borko Petrović (ex Baby Kate). U toj postavi su objavili živu kasetu "Zabava još traje" snimljenu jula 1991. godine na koncertima u Zrenjaninu i Vršcu. Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u učešće su uzeli Emir Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Džim Džarmuš (ex Del Byzantinees). U to vreme u grupu se vratio Igor, a juna 1992. godine je otišao Mune, tako da je na basu bio Saša Vlajsović (NBG), a u postavu se vratio Ljubiša Kostandinović. Uoči rata u Bosni, članovi Ekatarine Velike, Električnog orgazma i Partibrejkersa su formirali ad hoc bend Rimtutituku u okviru koga su snimili ciničnu antiratnu pesmu "Slušaj 'vamo". Izlazak singla u produkciji Radija B92 su promovisali 8. marta 1992. godine svirkom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama. Juna 1992. godine Rimtutituki su svirali u Beču na otvorenom prostoru u okviru antiratnog i antirasističkog festivala. Septembra 1992. godine u studiju "O" su snimili demo za sledeću ploču. Među prvim bendovima iz Srbije su nastupali u Sloveniji, novembra iste godine. Publika ih je odlično prihvatila, a mediji su tome posvetili posebnu pažnju. Marta 1993. godine su svirali u solunskom klubu "Milos", a organizovali su i turneju po Makedoniji. Septembra 1993. godine su učestvovali na zajedničkim koncertima u Pragu i Berlinu sa Električnim orgazmom, Ekatarinom Velikom i zagrebačkim Vješticama u okviru akcije "Ko to tamo pjeva?". Aprila 1994. godine svirali su dva koncerta u Belgiji na multimedijalnom festivalu. Album "Kiselo i slatko" snimili su uz producentsku pomoć Vlade Negovanovića i brojnih gostiju u studiju: Srđan Todorović (bubnjevi), Zoran Radomirović Švaba (bas), Milan Mladenović (vokal, gitara i usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Nenad Petrović (saksofon), Pera Joe (usna harmonika), Čavke (bubnjevi), Gile (gitara), Branka K. (prateći vokali) i Puroni (udaraljke). Pesme kao "Molitva", "Ljudi nisu isti", "Hoću da znam" su ponele jasan pečat vremena u kome su nastajale. Posle te ploče usledila je duža pauza i bilo je neizvesno da li će nastaviti zajednički rad. Ipak, početkom 1996. godine Cane i Anton su obnovili Partibrejkerse, ojačani mlađom ekipom iz Zrenjanina: basista Gojko Ševar (ex Gluve kučke), gitarista Srđan Graovac (ex Gluve kučke) i bubnjar Darko Kurjak (ex Oružjem protiv otmičara). Objavili su kompilacijski CD "Najbolje od najgoreg" na kome su dve nove pesme "Ludo i brzo" i "Rođen loš", snimljene februara 1996. godine. Na povratničkom koncertu aprila meseca u Novom Sadu, okupili su 5000 posetilaca. Rasprodat koncert koji su održali na Tašmajdanu 29. juna 1996. godine ujedno je predstavljao povratak rock'n'rolla u glavni grad. U isto vreme je izašla i video kaseta "Poslednji dani slobode" (u izdanju radija B92), snimljena juna 1991. godine na koncertu u dvorištu KST-a. Decembra 1996. godine su svirali u Frankfurtu u pozorišnom prostoru i dočekao ih je odličan prijem. 14. januara 1997. godine su nastupali na Trgu Republike povodom dočeka Nove Godine pred izuzetno velikim brojem posetilaca. U Londonu, u klubu "Zlatni papagaj" 17. februara su okupili oduševljenu publiku sa prostora bivše Jugoslavije. CD "Ledeno doba" su uradili u Kojinoj produkciji, a na snimanju su gostovali: Pera Joe (usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Puroni (udaraljke) i duvačka linija grupe Deca loših muzičara. Novim pesmama "Sjajnija budućnost", "Sit gladan", "Dobro radio loše radio" potvrdili su da su oni stari. Na disku se našla i Canetova pesma "Ne možeš mi ništa" koju je prethodno već snimila grupa Instant Karma na disku "Roll Over(Godine oktopoda 1987-1996)" (Take It Or Leave It 1996.) Partibrejkersi su ploču promovisali velikim besplatnim koncertom koji su pod nazivom "Ne padaj pobedniče" održali 3. septembra 1997. godine u podnožju Kalemegdana, u blizini Nebojšine kule. Tim nastupom obeležili su petnaesti rođendan grupe. Početkom 1998. godine novi basista postao je Miodrag Karajanković (ex Jugosloveni), a grupu je napustio gitarista Srđan Graovac. Posle šestogodišnje pauze svirali su 27. novembra 1998. godine u Sarajevu u rasprodatom klubu "Sloga". Na sledećoj kompilaciji "San i java" uz izbor pesama sa svih njihovih ploča dodate su dve nove "Da li sam to ja..." i "Krug". Krajem 2000. godine nastupali su u Hrvatskoj. Cane je gostovao na snimanju solo ploče "Evo sada vidiš da može" (PGP RTB 1989.) Srđana Gojkovića, "Zašto da ne!" (PGP RTS 1994.) Električnog orgazma. Pesma "Hoću da znam" upotrebljena je u filmu "Geto - tajni život grada". Anton je svirao na Giletovoj ploči "Evo sada vidiš da može" i "Letim, sanjam, dišem" (PGP RTB 1988.) Električnog orgazma. Igor Borojević od 1990. godine radi kao producent tako da je potpisao ploče Bjesova, Kristala, Pilota, Dža ili bu i drugih. Komponuje za pozorište, a muzika za predstavu "Tramvaj zvani želja" je objavljena na istoimenoj kaseti u izdanju Metropolis Records 1994. godine. Polovinom 1997. godine otvorio je studio Fabrika. Polovinom 1999. godine Hi-Fi Centar je na disku objavio reizdanje prvog albuma Partibrejkersa. Album "Gramzivost i pohlepa" je odlično prihvaćen kako od strane publike, tako i od strane rok kritike u Srbiji i bivšim ex-yu republikama. Kao najveći hitovi izdvojile su se pesme "Žurim", "Pogledaj", "Noćas u gradu" i "Razmetljivko". Koncertno promovisanje albuma trajalo je više od dve godine. Partibrejkers su nastupili širom ex-yu prostora... Bend je takođe promovisao ploču koncertima u Americi i Kanadi (6 koncerata: Hamilton, Toronto, Vankuver, Čikago, Los Anđeles, Njujork). Koncertna promocija albuma u Beogradu, sa dva rasprodana koncerta u Velikoj sali Doma omladine i kultnom klubu Akademija, kao i koncerti u Aquarisu (Zagreb) i BOF-u (Ljubljana) su svakako jedni od bitnijih nastupa benda u 2004 godini. Početkom 2005 godine dolazi do promene ritam sekcije benda. Umesto bubnjara Darka Kurjaka i basiste Miše Karajankovića koji su bili u bendu dugi niz godina dolaze Dejan Utvar (ex Kazna za uši, Lira vega, Presing, Eyesburn) i Vladislav Rac (ex Kanda Kodža i Nebojša, Presing). Promovisanje nove postave Partibrejksersa desilo se u klupskoj atmosferi kluba Pazi Škola u Beogradu. Takođe, koncerti po Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji su pokazali da bend savršeno funcioniše. Zajednički nastup sa Chuck Berry-em u Zagrebu je svakako jedan od najbitnijih momenata u karijeri benda. Koncertom u bašti SKC-a, 2. septembra u Beogradu pred 2000 ljudi, Partibrejkers su vratili nadu u beogradski rokenrol i pokazalo se da je bend aktuelniji nego ikad, uprkos opštoj zbrci koju su napravile konfuzne tv i radio stanice i mnoštvo žute štampe koja na žalost kreira današnje viđenje života u Srbiji... Bend trenutno završava materijal za novi studijski album... Takođe, snima se film o pripremi ploče koja će se najverovatnije pojaviti početkom iduće godine. Diskografija 2007 Sloboda ili Ništa Album - CD PGP-RTS 2002 Gramzivost i Pohlepa Album - MC/CD HI-FI CENTAR 1999 San i java Kompilacija - MC/CD HI-FI CENTAR 1999 Partibrejkers I Reizdanje - CD HI-FI CENTAR 1997 Ledeno Doba Album - MC/CD ZMEX 1996 Najbolje Od Najgoreg Kompilacija - MC/CD MuSicLand 1994 Kiselo I Slatko Album - LP/MC/CD PGP RTS/B92 1992 Zabava Još Traje Uživo - MC Sorabia Disc 1989 Partibrejkers III Album - LP/MC Jugodisk 1988 Partibrejkers II Album - LP/MC Jugodisk 1985 Partibrejkers I Album - LP/MC Jugoton 1984 Hiljadu godina/Večeras Singl Jugoton Sajt benda: http://www.partibrejkers.net/ Ovo je jedan od redjih "matorijih" bendova koje i dan danas slusam. Secam se kada me je cale kao klinca vodio na njihove koncerte, i od tada su mi se urezali u pamcenje, i eto dan danas ih slusam sa zadovoljstvom. Dopada mi se sto je bend i dalje dosledan sebi, tacnije Cane i Anton, posto se ostatak benda lako da menjati tokom godina... Uglavnom mislim da je Cane jedna od nasih najkultnijih licnosti sa te domace rok en rol scene, kada bi izdali knjigu svih njegovih "okultnih mudrosti" i dogadjaja, imalo bi to materijala za 4 zivota, pa cak mozda i za film.

Consecration - Aux Predpostavljam da ima malo elemenata za kritiku ovde. Bend ulaze ljubav u to sto radi, a to je stvaranje emotivno napetog malo modernijeg, ali ne i jeftinog metal zvuka, I, kompletan zvucni proizvod, mora se priznati, zvuci jako lepo. Atonalne zafrkancije dodaju na ambijentalnom flavour-u, a koherencija zvukova podseca na post-rockoliku ugodnu mesavinu. Ovakvom bendu bi prijalo vise ingenijalnosti na mestu bubnjara.Sve ostalo je manje vise savrseno. Album je dostupan besplatno, online, zajedno sa live snimkom prozaicnog naziva 2nd april 2008. myspace.com/consecr8. 4/5. Ilija recenzija sa helly cherry webzine-a.

Disdained-We All Reek – Promo – 2008 Disdained sviraju tehnicki death metal u godini 2008. Mislim da smo svi zakljucili vec 1989. da je to truo zvuk bez perspektive i svrhe osim iživljavanja nekih glupih americkih klinaca. Disdained su sa žanrovske strane sasvim dobri i usvirani, ali rifovi su im stvarno da umreš od dosade, dok je veština kompozicije maltene nepostojeca. Na promo disku se naleze dve pesme, i video za stvar Obtuse Chisel, koji me je podsetio na casove biologije u osnovnoj školi, i spotove Cradle Of Filth. Slušajte Zaklanu Celjad. 1.5/5 Ilija recenzija sa helly cherry webzine-a.