Vlaja Buraz

A meni su zamjerali što nisam htio na svirku. Izmjena: Mali brewtalni Topić izgleda kao drolja.

Зар је то неки фактор?

Taj rad, brate, maslinasto zelena. JNA i onaj font njihov "M-91" šablonski font, a ploču da "okrečiš" u neku svjetliju nijansu iste.

Gdje će veći trash od Divljih jagoda?

Ja nemam Rush, ali mi ni ne treba. Fenomenalan koncert, taman kad mislim da nemaju više čime da me iznenade kad tamo... Za antologiju: 1. Brian tokom "The Jack" 2. Phil tokom "Let There Be Rock" Inače, debela preporuka, može se naći preko eMule, doduše, u trajanju od 33 minuta, AC/DC - Live in Tokyo 1981. Sirova snaga.

Za švabu ide druga tarifa. Usput, nije naročito očuvana tako da nije baš kolekcionarski materijal, vidjeću ako budem mogao nekako skenirati omot da vidiš o čemu se radi, a i ploču ću nabaciti na gramofon da vidim šta je reći (nisam je slušao jako dugo)...

Doktore, nije valjda da i tebi treba ova Annathema? Imam jednu viška.

Pogledati do kraja!

Ove godine nemaju baš toliko sreće, neki dan je bio izvještaj na blabbermouth: http://www.roadrunnerrecords.com/blabbermo...ewsitemID=77439 Inače, radili su dobar posao. I ja sam se bio baš začudio na te cifre.

Dobar članak, sve na jednom mjestu: http://www.furious.com/perfect/jimmypage.html

Ponesite jedan Delta Wing da gađate Petrukija.

Da, ali Richie Kotzen nije snimio nijedan album sa Motley Crue tako da oni nemaju nijednu pjesmu gdje on vikne "Hey, baby!" za razliku od Poison koji imaju takvu pjesmu. Daj malo zajebite poređenja. Poison ne može biti nebitniji i beznačajniji (posebno u svijetu "teškog roka") nego što jeste, ali opet... Ima toliko drugih tema.

Оно што је Гери Мур урадио као почаст Петру Зеленом ја не бих Болтоку, сеоском силоватељу.

Уз Стевана Булајића Б.Б. Кинга омиљени лик у овом послу. Невјероватно осјећајан а прелијепа свирка. Таман толико тонова колико треба. Била је оригинално негдје тема "Петар Зелени" па сам ја онда отворио био тему о Флитвуд Мек, али сад ниједне нема (бар тако каже претрага). Прије неких три мјесеца скидох Флитвуд Мек - Лајв ин Бостон (1970), троструки, у тзв. лослес формату, напржиш аудио, одштампаш омот и као да имаш бугарина у рукама (Стоичков). И онда сједнеш и то слушаш, и чујеш како шуми мрежица на добошу док он свира соло, и како пуцкетају каблови, и како фалшира у тешким тренуцима и схватиш да је то музика, а не сад ови тригери, гејтови, компресори, тостери и виклери. Иначе, тај троструки, уз највеће хитове Флитвуд Мека доноси и још пробране блуз обраде као и блок рокенрол пародија из '50-их. Доста занимљива ставка је "Ретлснејк Шејк" која се појављује два пута (пошто су снимане три вечери) у трајању од 24+ минута (хеви блуз џем прото хеви метал). Поред тога ми је ту најдража "Џампинг ет Шедоус", то је та врста блуза коју вежем за само име Петар Зелени, наравно уз крунско остварење "Мен оф д Уорлд". И, за оне који не знају, вриједи напоменути да је он аутор пјесме "Блек Меџик Умен", као и инструментала "Супернечрал" (на албуму Блузбрејкерс уид Питер Грин: Д Хард Роуд) што су основе каријере човјека који већ вјековима безуспјешно копира бркове моје комшинице Данке, Карлоса Сантане. Соло каријера Петра Зеленог има погодака и промашаја, али све то има везе са његовим упитним учешћем у тим пројектима. Ипак, има срца, стварно има срца.

Како ме је он иритирао кад сам био млад. Због њега сам мрзио фендера (стратокастера). Тон хируршки оперисан од средњих и ниских фреквенција. Само ћип-ћип-ћип-квик-квик-квик. Сад не мрзим фендера, само мрзим њега. А ни он није критичан како је некад био.

то је блоуџаб.

http://rocknrolluniverse.com/rocknrolluniverse_477.htm Intervju sa pjevačem. Jako razuman lik. Ja sam prije 2-3 mjeseca skupio sve na hrpu studijske albume, otprije sam imao samo ovaj iz 2005. (Robot Hive/Exodus). Baš su onako, ni za glavu ni za rep uhvatiti. Nema hita na prvih 76 slušanja, ali je jako zanimljiva furka. Prirodni su.

По томе што ти кажеш дјелује као да је Робин Вилијемс једино логично рјешење за улогу Горана Бреговића у филму о Горану Бреговићу. А директор је критичан.

Ma sad ga po "Stone Cold Jesus".

Neće.

San svakog ko je ikad vozio motor sa preko 50 kubika: http://www.roadrunnerrecords.com/blabbermo...ewsitemID=77500 Sa zakašnjenjem od 25 godina, ali, bolje ikad nego nikad.

Upravo tako. Meni se kod Poisona jako klima ono hard u hard rock, ako ih tako označimo. Sa druge strane Motley i "Shout at the Sheitan". Mislim stvarno.

Pa, ja moram priznati da sam zamislio onu drolju iz Children of Bodom.

Karmin, maskara, tečni puder... Ovo-ono.

Slažem se, Eddie je car, ako ništa bio je car. Prva faza Van Halena, tu se nema šta reći. Nijedan album ne gazi tačku od 33 minuta, a sve su rekli, i pojedinačno i kolektivno.