Vlaja Buraz

Уз Стевана Булајића Б.Б. Кинга омиљени лик у овом послу. Невјероватно осјећајан а прелијепа свирка. Таман толико тонова колико треба. Била је оригинално негдје тема "Петар Зелени" па сам ја онда отворио био тему о Флитвуд Мек, али сад ниједне нема (бар тако каже претрага). Прије неких три мјесеца скидох Флитвуд Мек - Лајв ин Бостон (1970), троструки, у тзв. лослес формату, напржиш аудио, одштампаш омот и као да имаш бугарина у рукама (Стоичков). И онда сједнеш и то слушаш, и чујеш како шуми мрежица на добошу док он свира соло, и како пуцкетају каблови, и како фалшира у тешким тренуцима и схватиш да је то музика, а не сад ови тригери, гејтови, компресори, тостери и виклери. Иначе, тај троструки, уз највеће хитове Флитвуд Мека доноси и још пробране блуз обраде као и блок рокенрол пародија из '50-их. Доста занимљива ставка је "Ретлснејк Шејк" која се појављује два пута (пошто су снимане три вечери) у трајању од 24+ минута (хеви блуз џем прото хеви метал). Поред тога ми је ту најдража "Џампинг ет Шедоус", то је та врста блуза коју вежем за само име Петар Зелени, наравно уз крунско остварење "Мен оф д Уорлд". И, за оне који не знају, вриједи напоменути да је он аутор пјесме "Блек Меџик Умен", као и инструментала "Супернечрал" (на албуму Блузбрејкерс уид Питер Грин: Д Хард Роуд) што су основе каријере човјека који већ вјековима безуспјешно копира бркове моје комшинице Данке, Карлоса Сантане. Соло каријера Петра Зеленог има погодака и промашаја, али све то има везе са његовим упитним учешћем у тим пројектима. Ипак, има срца, стварно има срца.

Како ме је он иритирао кад сам био млад. Због њега сам мрзио фендера (стратокастера). Тон хируршки оперисан од средњих и ниских фреквенција. Само ћип-ћип-ћип-квик-квик-квик. Сад не мрзим фендера, само мрзим њега. А ни он није критичан како је некад био.

то је блоуџаб.

http://rocknrolluniverse.com/rocknrolluniverse_477.htm Intervju sa pjevačem. Jako razuman lik. Ja sam prije 2-3 mjeseca skupio sve na hrpu studijske albume, otprije sam imao samo ovaj iz 2005. (Robot Hive/Exodus). Baš su onako, ni za glavu ni za rep uhvatiti. Nema hita na prvih 76 slušanja, ali je jako zanimljiva furka. Prirodni su.

По томе што ти кажеш дјелује као да је Робин Вилијемс једино логично рјешење за улогу Горана Бреговића у филму о Горану Бреговићу. А директор је критичан.

Ma sad ga po "Stone Cold Jesus".

Neće.

San svakog ko je ikad vozio motor sa preko 50 kubika: http://www.roadrunnerrecords.com/blabbermo...ewsitemID=77500 Sa zakašnjenjem od 25 godina, ali, bolje ikad nego nikad.

Upravo tako. Meni se kod Poisona jako klima ono hard u hard rock, ako ih tako označimo. Sa druge strane Motley i "Shout at the Sheitan". Mislim stvarno.

Pa, ja moram priznati da sam zamislio onu drolju iz Children of Bodom.

Karmin, maskara, tečni puder... Ovo-ono.

Slažem se, Eddie je car, ako ništa bio je car. Prva faza Van Halena, tu se nema šta reći. Nijedan album ne gazi tačku od 33 minuta, a sve su rekli, i pojedinačno i kolektivno.

Dok jednom ne osmrkne, drugom ne osvane.

To nije prepreka za muvanje.

Ja sam krenuo u teretanu upravo da ne radim sklekove. Elem, princip: obojica na pod, ruke na zemlju, položaj za sklekove, i onda dok jedan radi drugi je u stanju pripravnosti (da li čeka sa ispruženim rukama ili pri zemlji)? Vidjeću da nagovorim staru da radimo ako mi baš bude dosadno.

ERIC A.K.

До 50 кг? Не бих рекао.

Bilo je brat, bratu, jedno 7-8 dobrih pjesama.

Najtužnija filmska scena? Kad Rambo pogine.

Ruka mu se pretvara u stenu? Dave, zajebi teretanu!

http://www.youtube.com/watch?v=LFTS8KCHLiI Van Halen - Pretty Woman (originalni spot) Čitam na wikipediji o singlićima pa nađem da je ovo jedan od prvih spotova koji su dobili zabranu emitovanja na MTV. Samo jedna riječ je dovoljna: avangarda.

Ubjedljivo najjači momenat je: Sise kao sise... Tu i tamo, ali eto.

http://www.asiacarrera.com/index2.html Obiđi pa pročitaj biografiju i FAQ. Mislim da je tvoj tip.