Flash Gordon

17 godina. 🎂

Mada sam veliki fan Metalike, realno neki od njihovih omota nisu baš najsrećniji. Recimo, 'Kill 'Em All' omot mi je totalno bez veze, mada sam se davno navikao. Kapiram ja da je početak benda pa kao nemaju budžet i ideju za nešto bolje, mladi su i bla, bla, ali ta fora sa čekićem u krvi je nekako u tehničkom smislu loše ispala, a mislim da su mogli mnogo bolje s obzirom na to da je 'Ride The Lighting' izašao samo godinu dana kasnije a taj omot mi je vrhunski. Omoti za 'Load' i 'Reload', kapiram da su hteli kao neki taj artistički, apstraktni vajb i tokom godina je meni to sve ok, opet navikao sam se ali recimo iz današnje perspektive, ako sam iskren sa sobom, ta fora gde je autor omota pomešao svoju krv i spermu da bi napravio taj neki apstraktni vizuelni izgled, malo mi je to besmisleno, pogotovo kad slušam intervju gde Lars kaže da su hteli da pobegnu od ranijih konceptualnih omota i da kao daju priliku drugima da interpretiraju vizuelno šta to njima znači, kao publici. Mislim, ok, šta god, ja sam to posmatrao kao neku vatru, površinu Sunca, šta god, ali opet, mislim da je taj pristup za omot pomalo besmislen i da je previše otišlo u neke bezidejne tripove. Omot za 'St. Anger', znam da svi stalno šutiraju taj album (mada ga ja volim) ali onaj omot sa nacrtanom šakom koja je vezana konopcem i to u 2D izdanju, a pozadina je kao crveno-narandžasta, meni je ono opet bez nekog smisla (mislim, mogu da donekle skapiram da je ceo taj cover kao prikaz nekog gneva ali mi je opet izvedba k'o da je neko crtao za osnovnu školu). Čak i 'Death Magnetic', 'ajde kao kapiram onaj kovčeg i šta to predstavlja ali nije mi baš toliko ubedljivo. Pade mi na pamet omot od Carcassa za prvi album 'Reek od Putrefication', opet, kapiram da su klinci i da je početak benda, razumem i tematiku ali nekako taj pristup gde su kolažno samo nalepljeni delovi tela, taj treš pristup mi nikada nije ležao, čak mislim da van eventualno 'Heartworka' i definitivno 'Surgical Steela' i nisu imali najsrećnije omote. Ima sigurno još nekih omota, i od bendova koje volim, ne pada mi sad na pamet ali recimo to za Metaliku mi je zanimljivo, među najvećim metal bendovima ikada a izgledi omota, idejno i tehnički su im u nekim trenucima baš loši, a čudno mi je, nekako bih očekivao da takav bend neće objaviti tako nešto tek tako što je van bilo kakve realne ideje, bar ja nisam skapirao.

Vrhunski film, pogotovo kad si raspoložen za tu arhaičnu atmosferu. Ja bih preporučio neke horore, juče sam odgledao dva korejska naslova, što se mene tiče, totalna preporuka. 'A Tale of Two Sisters' iz 2003. godine je više kao psihološki horor, zanimljiva priča i istripovana atmosfera. Drugi je 'I Saw The Devil', kao horor-akcija, vrlo napeto i puno brutalnog nasilja (nije toliko strašno ali zavisi kako kome legne, raskomadana tela, kanibalizam, scene mučenja i još svaša - nešto) ali je zanimljiva priča, nije samo komadanje bez mozga. Ako se nekome eventualno dopadne i nije gledao, 'Wolf' sa Džek Nikolsonom i Mišel Fajfer je solidan film, kao i 'Jennifer's Body', crna horor-komedija sa Megan Fox. Jeste malo tinejdž film, ali zapravo ima neki neobičan koncept, nije samo balavljenje na Megan Fox.

21 godina. 🎂

https://www.loudersound.com/features/the-top-10-weirdest-system-of-a-down-songs?fbclid=IwAR0vhfU6UinneJLpnsTLeJVywhahjrHInqqBt749enya9boZmDwp81PHe-4

https://www.loudersound.com/features/every-fear-factory-album-ranked-from-worst-to-best-1?fbclid=IwAR3q44XI8XHaIVor-1ETPIOThWmghdDpqBRNI97RxtIRGA25K4m0h_3Phqo

Machine Head - Through The Ashes Of Empires Korn - Untouchables Pantera - Vulgar Display Of Power Metallica - Master Of Puppets Linkin Park - Hybrid Theory Bring Me The Horizon - Post Human: Survival Horror Lamb of God - New American Gospel Rammstein - Sehnsucht Slipknot - .5: The Gray Chapter Nine Inch Nails - Pretty Hate Machine

17 godina. 🎂

Slipknot - We Are Not Your Kind (2019) Metallica - Hardwired... to Self-Destruct (2016) Doom 4 OST (2016) Anaal Nathrakh - Desideratum (2014) Dimmu Borgir - Eonian (2018) Periphery - Clear (2014) Sybreed - God Is An Automaton (2012) Static-X - Project Regeneration Vol. 1 (2020) Meshuggah - Koloss (2012) Nightwish - Imaginaerum (2011)

https://www.loudersound.com/features/every-deftones-album-ranked-from-worst-to-best?fbclid=IwAR3Jm7XFZ7-5NI5FNV0U2E2ltzV5Hf6TaCs7DPWmV6dWRblQA8Kz8mNIxRY

Ma sve ok, nema frke. Ja samo kažem da mislim da su bili među prvim nekim bendovima tog FF/Meshuggah tipa sa početka milenijuma koji su baš po meni konkretno imali taj 'futuristički' zvuk sa kojim je krenuo taj neki konkretni talas te moderne metalurgije i da su definitivno cepali neke opasne i lude pesme u svoje vreme, realno mi žao što više ne postoje. A kad kažeš noviji, pa sad, ide vreme, prvi albumi tih bendova su sad već stari po 17-18 godina (2003-2004), pa meni to već sad i nije više tako novo, meni i djent sad već gura desetak godina. Da, eto, Dagoba, Mechina, to je sve super, bilo je i onih Wings of Plague, Bleeding Through (mada opet to više upada u neki deathcore/metalcore). Bio je neki bend koji sam slušao koji je imao ili pesmu ili album 'Deleted Memories', 'Digital Memories', ne mogu se setiti. Ako ništa drugo, mislim da su bili novi korak u razvoju te nove moderne metal fuzije gde je to sve pomešano, tu su i elementi industriala, progresiva, death, black, thrash. Mislim, to je mućkalica gde možemo gledati ko više vuče na jednu ili drugu stranu.

Dobro, znao sam da ćeš da me 'vataš na to da mislim da su bitni jer su meni i mojima bitni. Al' najozbiljnije, možemo mi pričati o nizu bendova koji su imali sličan tretman zvuka, ali znam da je tokom 2000ih definitivno krenuo taj talas bendova sa mešanjem FF/Meshuggah zvuka. Bio je i Synthetic Breed iz Australije, pa onda bendovi k'o Textures, Sikth, bilo je i niza bendova koji nisu 'ajde kao taj Meshuggah trip već više melodeath trip sa Scar Symmetry i sl. bendovima koji su furali taj zvuk. Pa realno, i Devin je sa SYL krenuo sa tim zvukom, još od 'Aliena' pa nadalje, čak i kroz solo rad. Mislim, sada više od benda do benda i da li oni u delovima imaju taj zvuk, ali je ta estetika definitivno bila dosta prisutna kako sam ja posmatrao šta je bilo aktuelno. Kada je Mnemic bio na vrhu popularnosti, 2008. je bio predgrupa Metallici na turneji. Ne kažem ja da su sad uticali na metal scenu da su pomerili planetu, ali što se tog nekog zvuka tiče, znam da su bili definitivno osveženje i naredni korak sa takvim razvojem i pristupom, koji je kasnije otišao još dalje kroz djent i ostalo. Ima sigurno sad gomila benda koje bih mogao navesti u tom nekom stilu, ali ne mogu sad da kopam šta sam sve tog tipa slušao i nalazio u prethodnih petnaestak godina.

Pa mislim, što se mene tiče, oni su po meni bili svi najznačajniji, reprezentativni i najzanimljiviji u tom nekom razvoju tog futurističkog metal zvuka (Fear Factory meets Meshuggah estetika). Ja sam non-stop slušao prva dva izdanja Mnemica još tamo 2008., tipa 'Liquid', 'Ghost', 'Dreamstate Emergency', 'Door 2.12', 'Deathbox'. Ovi albumi posle toga su imali ok stvari, ali je to za mene zvučalo k'o tenk. Na Sybreed sam naleteo otprilike u isto vreme, recimo moje društvo i ja smo bili pod velikim uticajem kad je treći album izašao, ' The Pulse of Awakening' 2009., obožavali smo taj album i pesme su bile neverovatne, sjajne melodije, harmonije i aranžmani, produkcija takođe, a opet su neki od rifova i delova bili brutalni ('Electronegative', 'I Am Ultraviolence', 'Lucifer Effect, 'Nomenklatura', 'In The Cold Light'...). Čak i prethodni albumi sumi bili k'o tenk, pesme kao 'Dynamic' i 'Permafrost', brate, pa to nije normalno koje je to peglanje. Da sad ne pričam, svaki od albuma je imao svoje momente, ali generalno mislim da je rad tih bendova često zaboravljen i potcenjen u smislu da su itekako nastavili i razvili dalje tu neku estetiku futurističkog metal zvuka sa Fear Factory 'mašinskim' rifovima i bubnjem, kao i vokalni pristup zajedno za poliritam/polimetar tretmanom ritma Meshuggahe. A opet, što se mene tiče, pravili su pesme sa realnim rifovima i melodijama i pamtljivim delovima pre nego što je djent naleteo i sveo mnoge od tih pristupa bukvalno samo na to Meshuggah gitarsko iživljavanje na par žica što su posle nastavili Periphery i Tesseract i sl.

Možda bi ti bilo zanimljivije da slušaš njegove podcastove, gde je počeo da govori detaljno o svim svojim radovima hronološki, što Strapping, što solo. Meni je zanimljivo da to slušam nego neku novu muziku, možda ti to bude bolje.

Izdao sigurno bar desetak albuma, a izbacuje non-stop nešto. Al' iskreno, nekako sam utiska da je na ta četiri albuma ('Ki', 'Addicted', 'Deconstruction' i 'Ghost') imao par dobrih pesama, a onda je posle ustalio taj neki svoj stil i manje-više vrti jedno te isto, bar po meni.

Mnemic, Sybreed, Fear Factory... Nikad uticajniji i bolji bendovi modernog doba metal muzike, nikad tragičnijih raspada svih sastava. Jebeš ga.