Haos sam ja

Sad i ti porediš neuporedive stvari. Frail Body je mali screamo bend koji i inače svira po garažama i skvotovima (Celeste je u vreme kad je svirao kod nas takođe bio underground bend itd.), Primordial je bend koji je još uvek u prajmu sa metal blade-a i kome je epičnost jedna od najvažnijih komponenti celog izraza, pitanje koliko može da se postigne u prostoru poput Festa koji pre izgleda kao neka bajkerska krčma nego ozbiljan live music klub. Ali organizator je imao neku svoju ideju i tako je kako je, svakako se slažem da je neverovatno slepački ovo što rade ovi dripci sa opanjkavanjem kluba kod benda i slično. Zvuk je tamo uvek bio solidan, bolji nego u mnogim mestima po centru.

Evo preslušah i ja jedan DT album konačno posle 100 godina (mislim da pola ovih albuma bez Portnoya nisam poslušao nijednom). Kao i obično, LaBrie mi je 50% podnošljiv, 50% nepodnošljiv a on ima jak uticaj na celokupni vajb. Još je najbolji kad peva, kad ubacuje one neke atmosferične vokale i spoken word je megakrindž. Što se pesama tiče, The Shadow Man Incident svakako hajlajt mada je i ona razvučena i ne opravdava skoro 20 minuta trajanja. Osim nje još In the Arms of Morpheus (baš zato što je instumental, a nije pesma pravljena za vokal pa da ide samo chugga chugga dok traje vokalna linija), Night Terror i Bend the Clock, koliko god ova potonja bila otužno sladunjava i nekako su mi danas takve pesme passe. Ostatak albuma smuti pa prospi, instrumentalno su i dalje majka mara za većinu svojih učenika ali kompozicije su osrednje. Nekih 6/10, možda i nategnuta sedmica kad legne u uši sve novim slušanjima.

Možda se baš zbog ovoga popale da nam prirede extra effort svirku, mada Alan nikad nije ni bio sporan live.

Josh Graham ima novi bend sa drugarima iz A Storm of Light, pojačani za Sachu Dunablea iz Intronaut. Mada sudeći po ovom singlu u pitanju je još jedan klasičan Isis / Cult of Luna klon bez mnogo osobenosti.

Karta je u džepu. U principu me ovde 1349 najmanje zanima (tj zanima me samo da vidim gospon Frosta kako šije) ali predgrupe su vrh.

Ova mi je zapravo dosta dobra pesma, 100 puta bolja nego prvi singl

Yazz Ahmed ima novi album. Ogroman sam fan njena prethodna dva albuma, posebno La Saboteuse iz 2017-e. Ne mogu reći da nešto pomno pratim contemporary jazz scenu, naleti tu i tamo po nešto za šta se zalepim ili kad neko da neku dobru preporuku. Ja preporučujem ovo, orijentalni momenti su divno uklopljeni.

Pogledah konačno neki film posle 100 godina, u pitanju je popularni The Substance (2024) https://www.imdb.com/title/tt17526714/?ref_=nv_sr_srsg_1_tt_7_nm_0_in_0_q_the substance Dobar film, odrađen maksimalno profi u svakom aspektu mada bi mi prijala malo bolja dinamika, razvučeno je dosta. Zanimljivo da su za glavnu glumicu izabrali baš Demi Moore čija iskrivljena vilica nalik na Hordaka je potpuni kontrast onome što film želi da poruči. Margaret Qualley slatka ali precenjena, Dennis Quaid zato super legao u ulogu beskrupulozne perjanice industrije zabave koja bi gazila po mrtvima zarad uspeha. Od mene nekih 7/10.

Nije loša ova nova, rifovi i ambijentalke dosta vuku na Dreamless fazu

Kad će drugi broj, odnosno da li je makar u pripremi?

Anneke opet u Beogradu, 07. maj Zappa Baza. Prošli put bilo lepo ali ne vidim bilo šta novo što može da se desi ovde, samo je prostor sada mnogo gori (prošli put bilo u bioskopu DOB-a), tako da ja lično preskačem ovog puta.

Evo i spota, kul pesma

Ovo mi je verovatno najbolji album koji sam čuo u ova prva 2 meseca 2025-e. Nisam slušao ranije Lunar albume. Sve je ovde super osim prvog dela naslovne pesme koja je ultra gej otpevana i to na loš način.

Izgleda je obavezno da imaš tetovažu na lobanji da bi bio njihov basista.

Izbaciše ovaj live iz LA-a od preko 3 sata. Ko voli da gleda snimke koncerata - valja

Ozbiljna šansa da tokom projekcija neko izvadi budalu i baci drkicu, možda baš moja malenkost

Legende najveće. Evo i ovog lajva sa nedavnih koncerata, čitav bend je duplo deblji u odnosu na dane kad su bili aktivni i svirali po podrumima.

Ja sam i lično dosta vezan za njih jer sam posle prethodnog njihovog koncerta u Gun-u upoznao svoju sadašnju ženu. 😛

Dadoh šansu ovima posle 100 godina (poslednji album od njih koji sam slušao je bio Declaration iz 2008-e) i onako, utisci su mi pomešani. Ima dobrih i interesantnih delova gde se vidi da pokušavaju da se rastegnu maksimalno muzički (sympho uplivi, osrednji ženski vokali, nekakvi uticaji komercijalnog BM ala Dark Funeral itd.) ali onda i onih standardnih tupavih metalcore klišea koji riču da je ovo ne baš maštovita bratija iz teretane i tattoo studija. Singlovi su verovatno najgore pesme ovde. Produkcija isto maksimalno naporna i prepanjena. Međutim, sviđa mi se što nije skroz template štrikanje kojima su skloni ovi bendovi koji su bili popularni pre 20 godina tako da neki osrednji utisak sve u svemu, može da se posluša bez obaveza.

Meni baš nešto prosečan. Super je produciran, naročito zvuk gitare mi se sviđa, ali same pesme su kliše i relativno dosadne, baš nekako zvuči kao nebitni deseti album benda. Nije lako biti inovativan u ovom, skoro iscrpljenom izrazu ali ovi se baš nešto i ne trude oko toga. Daleko od toga da je kanta, vrlo je profesionalno odrađeno sve, al baš ništa inspirativno ovde, vrlo safe album.

Nisam baš obraćao punu pažnju na bend nakon Amber Galactic ali ovaj novi album vozi ne staje, sve hit do hita. Koliko samo izvođača bi dalo po levo jaje za jedan hit tog tipa a ovi ređaju kao na traci.

Vrlo dobar novi Phrenelith. Nikad nisam nešto pao na dupe u vezi njih ali pošten i dosta fluidan pećinski Incantation worship, fino teče. Poslednja (naslovna) pesma je baš ubica, DM no frills.