Haos sam ja

Firmly at the forefront of the progressive rock and metal scenes for nearly three decades now and one of modern rock’s most acclaimed live acts, Sweden’s Pain of Salvation return with a new studio album entitled “PANTHER”, due out August 28th, 2020 worldwide via InsideOutMusic. “PANTHER”, the follow-up release to 2017’s “In The Passing Light Of Day” album, was recorded, mixed and produced by Daniel Gildenlöw with Daniel Bergstrand (In Flames, Meshuggah, Devin Townsend) and comes with a comprehensive artwork-theme with illustrations made by André Meister (Frontcover to be seen above!). Here is the track-listing for the standard edition of the album: Pain of Salvation – “PANTHER”: 1. ACCELERATOR 2. UNFUTURE 3. RESTLESS BOY 4. WAIT 5. KEEN TO A FAULT 6. FUR 7. PANTHER 8. SPECIES 9. ICON Pain of Salvation’s Daniel Gildenlöw checked in with the following comment about “PANTHER”: "The making of ‘PANTHER’ has taken over 2 years. I have felt the need to push boundaries, both musically and sonically. Approaching the music from more diverse angles, yet without losing the core identity of the band. Lyrically it coincidently fits more than ever into current times. When I look at the great artwork drawings that went into the concept, I can only say that I am extremely happy how everything turned out. I can't wait to share this album with everybody." More details about the various formats for “PANTHER”, its pre-order start as well as the launch of a first single/video will be shared on July 3rd, 2020. Mark your calendars! A first sneak preview with one of the songs off “PANTHER” is in the album trailer clip here: https://youtu.be/njgmgECkFBw

Novi Hail Spirit Noir je dosta dobar, videćemo kakav će mu biti lasting value i da li će prešišati Mayhem in Blue koji mi je bio sjajan. Black metala ima samo u tragovima, skroz su otišli u psihodeliju i neke Flojdovske manire. Meni za klasu šije novi OPazuzu, doduše mnogo je prijemčiviji za slušanje i lakši za varenje, al to je taj neki delimično uporediv fazon.

20 Buck Spin baš kida sa death metal izdanjima, skoro svaki bend sa njihovog rostera je solidan do odličan.

Great Expectations (1998) Modernizovana ekranizacija Dikensovog klasika nije ostavila naročit utisak na mene, sve je poput nekog crtanog filma. Muzika u filmu je recimo odlična. Sama priča je zbrzana i banalizovana, emocionalni rollercoaster glavnih likova je dosta neubedljivo prikazan i dijalozi su dosta isforsirani i neprirodni. Nije za više od 5/10. Honey Boy (2019) Interesantan film i uloga života Shie LaBeoufa koji je i scenarista ovde, nisam nikad bio neki njegov fan. Klinac je isto pokidao sa glumom. Zanimljiva postavka priče, ali mi je razrešenje na kraju razočaravajuće, obećavalo je da bude interesantnije. Međutim, sama razrada je jako dobra i možeš nekako da se povežeš sa likovima. Vredi pogledati. 7/10

Kao što rekoh, jedan od bendova koji mi je obeležio srednjoškolski i period početka faksa. Prvi album energetska bombica al još to nije to, sledeća dva sjajni melo hcpunk meets metal, veoma dobre pesme, duhoviti tekstovi, fenomenalne melodije, bend je tight as fuck. A onda vrhunac u vidu "Death for life", praktično savršen album koji je toliko odudarao od tadašnje poplave mediokritetskog mtv2 metalcorea, a opet nekako guran u isti koš sa svim tim copycat reptilima, možda zbog metalizirane produkcije. Tu je bend verovatno rekao sve što je imao, sledi ozbiljan pad inspiracije, "Death is my only friend" ima tek po koju dobru pesmu, a ovaj do sada poslednji iz 2012 je baš loš, ispran. Gledao sam ih uživo 3 puta, jednom u Budimpešti kao predgrupu za Ignite - strašan koncert, a onda 2 puta kod nas, u Ciklonu i DOB-u, al tad je već to bilo dosta tanje, posebno u DOB-u, baš su bili na silaznoj putanji. Ipak, drago mi je da se vraćaju jer je u pitanju unikatan bend obojen Efremovim distinktivnim vokalom, sjajnim smislom za melodiju i uvek jakom ritam sekcijom, plus su užasno ludi i energični live.

Čarobni breg je institucija i sa pravom, baš ozbiljna knjiga, treba je pročitati svakako.

Uzeo da čitam Elementarne čestice od Uelbeka, nisam do sad njega čitao pa reko ajd.

Vraćaju se i ovi heroji moje adolescencije:

Au koja albumčina, ide kod mene na gajbi na repeat sve vreme. Najbolji njihov još od Kezie. Koliko hookova, koliko pamtljivih deonica, čak i growlovi na par mesta, jebaše mu kevu baš, vredelo je čekati. Čim dođu u Evropu uzimam odmor i idem da ih lovim.

Pre neki dan je bila 20ogodišnjica albuma koji spada u najvažnije u mom životu. S tim u vezi: https://www.revolvermag.com/music/deftones-white-pony-10-things-we-learned-chino-moreno

Najjači bili i ostali. Ganci se baš otvorio, ima sjajnih replika.

Bači meni na PM, neće biti zgoreg. Ala deru, ja oduševljen, to je ta energija ponovo, a i Rody kao da se oslobodio nekih okova.

Meni tek solidna, ništa više, al s obzirom šta ovih dana Steva snima, ovo će mi lepo leći kao surogat.

Ovi gadovi imaju novi album, teška težina:

Ovi su spremili novi album, prethodni je bio dosta propraćen po mejnstrim metal medijima:

Do jaja je album, bolji bar duplo od Pacific myth i Volition, lete šarke na sve strane. Malo su manje ludi a malo više fokusirani i posle dužeg vremena zvuče sveže. Ovo se čekalo.

ULTHAR - providence PROTEST THE HERO - palimpsest HAIL SPIRIT NOIR - eden in reverse POSTVORTA - siderael part one ESOCTRILIHUM - eternity of shaog OLD MAN GLOOM - seminar VIII: light of meaning OLD MAN GLOOM - seminar IX: darkness of being IMMORTAL BIRD - thrive on neglect WOLVES IN THE THRONE ROOM - thrice woven LEVI/WERSTLER - avalanche of worms

E tu jesam.

Obećava ovo novo, meni dosta vuče na Mars Voltu, eksperimentalnije mi nego drugi album. Doduše, nema onog Alexovog gruva, slušao sam posle dužeg vremena debi, kakva je to bombica od albuma bila. Al izbacuju ove singlove na fegetsku foru jedan po jedan, gruni celu stvar više, jebo ga ti.

Ne znam mu baš opus, čak nijednu pesmu zapravo, al vidi se da je bio dingospo. RIP

Spoils of failure i dalje u top 5 post metal albuma ikada, baš sam se prisećao ovih dana, šteta što je ovaj bend kratko trajao. Inteligentno i razorno.

Odličan je ceo album. Ne puca baš od originalnosti ali meni lično jedan od boljih DM albuma godine do sada.