Haos sam ja

The Secret sam slusao odavno mada ne pratim sta rade u poslednje vreme. Koliko se secam vise je bio neki mathcore nego black.

Grails legende. Human će da odlepi.

Fantastična oba omota, svaki na svoj način. Zapanjio bih se naravno da se tipu koji se diči svojom skučenošću svide. Pozz

A ono, nisam ni očekivao da si neki esteta ali ovo je baš ispod svakog kriterijuma.

Misliš loša zajebavancija.

Ao burazeru, bukvalno ne moze ruznije od ovoga. Svaki segment ovog omota je kriminal, a osim toga MDB ima mozda najgore dizajniran logo u istoriji metala.

Ajoj, kakvo divljaštvo ovaj novi.

Odličan, baš mi se sviđa što su usporili i "otežali". Treba još da ga slušam za definitivan utisak.

Odličan album stvarno, bar bar po kvalitetu sa Be All End All, a sa potencijalom da mi bude i bolji. Pored "scion" koju sam izgustirao čim se pojavila, vrhunske pesme su mi još i "chemical heritage", "therapism", "last resort" i sjajna "building the ship of theseus". Mnogo toga se ovde dešava i valja podrobnije preslušavati.

THOU - magus MANES - slow motion death sequence KHORADA - salt ELDER - lore ULVER - the assassination of julius caesar NILE - in their darkened shrines MAR DE GRISES - streams inwards PERSEFONE - aathma KINGDOM OF SORROW - behind the blackest tears IN FLAMES - clayman

Evo za sve fanove Harms Wayova

Evo mog skromnog pazara sa BA: I drugi deo (ne može sve u jedan post):

Nakon nekoliko preslušavanja Khorade pomešani su mi utisci. Dosta nabacanih ideja ali nedostaje koherentnosti. Više Giant squid uticaja na zvuk, Agalloch uticaja samo u tragovima i to pre svega sa the Serpent and the square. Najbolja pesma posle prvih par slušanja definitivno "glacial gold". Zanimljiviji i eksperimentalniji materijal svakako od Pillorian, ali itekako fali kompaktnosti.

Jedini grobar koji valja:

Novi Gazpacho dosadan do bola. Super je sto eksperimentisu ali supstrat im je tanak. "Emperor bespoke" jedina bas dobra stvar.

Steve Harris i West Ham Utd naravno. Ne znam kako se izjasnjavaju ostali Mejdeni.

Odlican omot. Sranje ako Nick i dalje peva.

Leprous je koliko se sećam zvučao odlično i čisto kao i uvek. Suštinski, jeste malo fuzzy zvuk tamo i po mom mišljenju ne trebaju pod šator da stavljaju bilo koga ko ima inače kristalno čist zvuk, više neke masne sludgy bendove. Evo ove godine je recimo Rolo Tomassi imao bruka dobar zvuk, sećam se da je Tesseract takođe imao, dakle bendovi koji nikako nisu masni i prljavi u zvuku.

Malo bajata vest ali Alex Rudinger je napustio bend.

Pa na Roadburnu je ceo centar grada valjda u sluzbi festivala, odvojene su bine u vise objekata. Ali posto sam ja samo gledao snimke, i ja bih voleo da cujem od nekog iz prve ruke kako to sve izgleda.

Meni su i Hellfest i Wacken i svi ti ooogromni festivali uzasno neprivlacni. BA em je jeftin, em je idealnih dimenzija/kapaciteta, em na lepom mestu na tvrdjavi a ne na poljani.

That's where you're wrong, kiddo

Gojira je bila brutalna, nemoj da vas loze.

Dan treći: Rešili smo da malo odmorimo jer su prva dva dana bila ubistvena po naša krhka tijela, pa smo se treći dan pojavili u prašinčini "tek" oko 17h. Vreme lepo, oblačno, 20ak stepeni, idealni uslovi za igru što bi se reklo. Zakačih malo NASTY, sranje kroz gusto granje. PESTILENCE je zato zvučao jako dobro, trebalo je to pogledati u NS ali avaj. Jedina zamerka na prelaze koji im baš nisu jača strana, nema tu nekog flow-a između agresivnijih i suptilnijih deonica. Nevertheless, dobar nastup. MISERY INDEX su prijatno iznenadili, ovaj bend mi je uvek bio onako...suvi prosek. Međutim, prilično su usvirani i našpanovani, baš jedno momačko zakivanje. Nema tu mnogo ukrasa i varijacije ali kompaktno i pravo u glavudžu. Smucao sam se posle tamo-vamo, a tek kad je AT THE GATES krenuo sam se usredsredio na svirku. Vrhunski nastup ATG, zvuk savršen, ni tiho ni preglasno, taman kako treba, Tompa raspoložen i na gornjoj granici svojih mogućnosti. Fin miks starih i novih pesama, uglavnom dosta sveže i aktuelno, taman kada sam mislio da su se izduvali nakon prosečnog novog albuma. MINISTRY je za mene bio jedno od prijatnijih iznenađenja jer ovaj bend nikad nisam voleo i njihova muzika me užasno smara. Međutim, jako jako dobar nastup, zanimljiv i energičan, prilagođen okolnostima i vrlo profesionalan. Očekivao sam da ću bežati pod šator kad krenu, a odslušao sam ih do kraja. Zamerka što je bilo preglasno. Nakon toga još jedno fino iznenađenje u liku islanđana MYSPYRMING na orientalu. Jebaše majku koliko su bili glasni ali i ubedljivi. Klaustrofobični ambijent oriental bine je doprineo utisku ali baš razbiše momci, nekakav post black ali strašno agresivan. Ipak, nije se moglo ostati do kraja jer BEHEMOTH se svakako ne propušta, jebiga. Šta reći za njihov nastup, možeš da ih voliš ili ne ali ono je spektakl. Sve savršeno, i muziciranje i teatrika, Inferno možda najimpresivnije zvuči od svih bubnjara na festivalu a bilo je zverina itekako. Nema šta, institucija su i lično se nadam da će da ih drži kreativni zanos još dugo vremena, bullshit aside. CARPATHIAN FOREST je bio verovatno najgori nastup na festivalu, zvuk kurčina, svirka dosta tanka, vokal dosta nagudran, na sve to nakon Behemoth...dva univerzuma bukvalno. Batalih CF i odoh ispod šatora da čujem ULSECT, super bend, moderan al brutalan, neka Ulcerate varijanta, videćemo da li je ovo samo projekat ili će ići u fulltime priču. Fina atmosfera, baš za ispod šatora. Trk na main opet da se uhvati DEAD CONGREGATION, nisam bio u Festu kad su svirali ali eto ispravih grešku. Snažno i brutalno, ali ne i mehaničarski i veštački. Jako dobar nastup ovih Grka koji lagano šiju i neke viđenije bendove. Za kraj, žurka na MALOKARPATAN (kurva!!). Nisam podrobno slušao njihov studijski rad ali jako zabavno sve to zvuči uživo, fin miks heavya, blacka, dooma, ima tu svačega, rocknroll za tradicionalnije metalurge. Dan četvrti Ambiciozan poduhvat se završio sa rezimeom od 18 preslušanih bendova poslednjeg dana. Krenulo je jako, ne znam kojoj je legendi palo na pamet da AKERCOCKE stave da sviraju u podne, potpun promašaj, ali zato svirka savršena. Nažalost, u pola sata njihovog nastupa bilo je vremena za svega 5 pesama, ali moćno, precizno, virtuozno i dominantno. Mendonca je sa viktorijanski plemić style prešao na kamiondžija iz Vajominga outfit ali ne mari. Treba uhvatiti Rkekoke na nekoj samostalnoj svirci, ovo je jedostavno bilo prekratko. PLINI je razveselio publiku i sebe svojim happy prog-om, fin odziv kao i pre 2, 3 godine, dobro dođe malo ovakvog zvuka na svo burgijanje. Onda sam se nacrtao ispred bine za INTEGRITY, šta znam, vrlo dobar nastup ali jedan od slabijih odziva publike u toku festivala je malo pokvario utisak. Ipak, Dwid je delovao raspoloženo, sipali su iz svih oružja, naročito Domenic Romeo sa svojim thrasherskim brzim solažama. Ovo je ipak bend ili za neki manji prostor (kako je bilo u NS?) ili za malo drugačiju publiku. Sve u svemu, korektno. Sledio je ORIGIN u postavi sa jednom gitarom i bez basa. Bezdušno su prangijali uz odvratan zvuk duple bas pedale koja je standardno pojela sve ostalo. UNLEASHED sam pogledao sa tribina obzirom da nisam naročit fan, korektna svirka ali nema kod tog benda ništa specijalno zanimljivog za mene, jebiga. Na metalgateu sam navatao malo ARKHON INFAUSTUS koji bi da zvuče kao Deathspell Omega ali prc. Još jedan u nizu korektnih nastupa, koje ću zaboravaiti već prekosutra. DOG EAT DOG je tu bio radi daška svežine, njihov rapcore meets ska pristup je verovatno većini metalurga bio nepodnošljiv ali meni je bio fin intermeco za ono što će slediti. Dobar nastup, fantastičan prijem kod publike s obzirom na okolnosti, momci su se baš trudili da ostave utisak i svirali su sa mnogo samopouzdanja. Pod šatorom sam se nacrtao na vreme da čujem ROLO TOMASSI i uhvatim najbolji kadar na divnu Evu Spence, najslađe čeljade u 5 festivalskih dana uz par promoterki Jegera. Nekolicina nas koji su ih slušali dosta nisu iznenađeni ubedljivošću nastupa ali oni koji su se slučajno zatekli tamo bogami jesu. Sjajan bend koji biva sve bolji a mogućnosšću da hipnotišu i ovakvu publiku nadam se da otvaraju sebi vrata za veće bine. Radikalna promena u zvuku i vizuelnim receptorima je bila na mainu gde je prašio BELPHEGOR, meni lično prilično dosadno ali ne može se poreći da im je scenografija makar na zavidnom nivou, sa sve skeletima i odsečenim svinjskim glavama, ljubi ih majka. Ono što najviše volim na BA su te nenormalne razlike među bendovima jerbo je nakon austrijskih satanista nastupio PAIN OF SALVATION. Lepo je bilo videti Daniela i Johana zajedno na bini, a momci su delovali jako raspoloženo i spremno da se iskažu u moru mračnjaka. Setlista je bila sastavljena od pesama sa novog albuma ali i dve pesme sa The perfect element (Used, Ashes), kao i Inside Out sa OHBTCL koja je bila prilično iznenađenje za koje je Daniel prepotentno naglasio da je verovatno niko od prisutnih ionako ne zna. Makar se iskupio na finjaka potkačivši sve opake, đavolske bendove (možda je baš ciljao na Belphegor koji su svirali pre njih). Naravno da je tužno što nisu svirali ništa sa Remedy Lane, ali bend deluje zajebano, usvirano, motivisano i nadam se da i njih hvatam uskoro negde na full nastupu. E da, Leo Margarit je jedan car, a Johan se jebiga muči sa vokalnim deonicama novih pesama. Daniel dominantan i raspoložen, u ulozi nekog he-mana na koga sve više fizički podseća. Između Sepulture i Goblina, ja sam se odlučio za CELESTE koji su izriljali svoje za sve pare. Mračno i nihilistički ali ultra atmosferično je bilo ispod šatora za vreme njihovog nastupa. Ostadoh ispod šatre jer me Danzing nije zanimao, matoraći UNSANE su svirali jako dobro i njihov proto stoner / noise rock je bio lepa promena i dašak svežeg vazduha za mene. Nisam očekivao mnogo a ispala je super svirka, mogao bih da čekiram šta trenutno izbacuju studijski. DODECAHEDRON je bio na mojoj listi bendova koje obavezno treba poslušati, međutim zvučali su mi neubedljivo, slično kao Celeste kojih sat vremena ranije samo ne tako divlje. Korektna svirka, korektne tehnikalije ali nekako mi je izostao wow efekat, a možda sam bio samo preumoran. WARDRUNA je stvarno bila nešto posebno sa svojim zvukom starih nordijskih vremena, ali mudro smo zaključili da njih sasvim lepo možemo da pogledamo sa tribina. Iako itekako pozdravljam odluku da se uvrste u line up, ovakva muzika se mnogo lepše konzumira verovatno u nekom kamernom ambijentu. Meni je falilo još malo bušenja mozga pa skoknuh na metalgate na FULL OF HELL, verovatno najbesniji nastup festivala, nekakav moderan pandan Anaal Nathrakhu, a sličan mi je bio i osećaj kao onomad kad sam gledao AN na istom mestu. Publika je bila oduševljena, sa pravom. Odmorih kosti na tribinama uz PERTURBATOR, mene onaj techno nikako ne vozi ali je makar bilo zanimljivo gledati nekog skandinavca koji je izveo impresivan ples. ESOTERIC je zvučao kako treba, bolno, gadno i mizantropski, čisto da dotuku do kraja, ali je festival zatvorio sjajni WIEGEDOOD pod šatorom, izuzetan nastup, sjajna atmosfera, besomučno rokanje Wima Sreppocaa za bubnjevima, prekidano samo ambijentalnim pasažima i tek da ljudi ne popadaju u nesvest od buke. Rezime: Pošto sam propustio prethodni BA (koji je po imenima bio impresivan) bio sam srećan kao malo dete što sam ponovo bio deo ovog metalnog cirkusa. Ima verovatno luđih, svakako i mnogo većih festivala ali meni je ovo prava mera, i po veličini i po broju odličnih bendova koji mogu da se poslušaju. Naravno, utisak upotpunjuje i gomila zanimacija u međuvremenu, gomila frikova svuda okolo, pristupačne cene, srednjevekovni okoliš i sve ostalo. Pivo podnošljivo, bilo je i nekih preprosečnih craftova (Volba Sladku brewery) koji su svakako bili moj izbor između Pilsner Urqela, Radegasta i Kozela, mada nije da se nije cepala i lagerčina u solidnim količnimama. Za kraj, nekoliko novih prijateljstava svakako zaokružuju čitavu priču, ako neko čita, nadam se da nisam bio naporan saputnik. Dogodine na istom mestu.