Haos sam ja

Dark Funeral me bukvalno najmanje zanima sa ove najave.

Top update

Aj da složim prvo razočaravajuće albume: Počnimo od 40 Watt Sun, 2 pesme odlične, ostatak živa dosada. Onda Big Big Train, verovatno svi mrzitelji prog rocka ovako zamišljaju taj žanr, erektilno disfunkcionalno verglanje u prazno. Pa ide novi Brodequin, ne znam što su se ljudi generalno popalili na ovo, Defated Sanity im objasnili kako se svira taj fazon. Caligula's Horse potpuni meh i whatever album, upali su malo u kolotečinu još na prošlom, što je ovde kulminiralo, kad budem hteo njih da slušam verovatno se nikad neću vraćati ovom albumu. Castle Rat hajpovan zbog atraktivne pevačice koja voli da se razgoliti, muzika AI occult rock / doom generator, šljiva dženerika. Chelsea Wolfe se vratila na industrial smaranje, ja mnogo više volim nju u akustičnoj i stripped down verziji. Daath izdali možda i najgori i najsterilniji album godine. Departure Chandelier najdosadniji BM godine, kanta. Dim najdosadniji screamo godine, paint by numbers. Dool takođe pobačaj nakon vanvremenskog prethodnika, par dobrih pesama tek donekle vade priču. Nije mi nešto ni novi Envy. Farsot kao neki Enslaved iz Bangladeša, trebalo bi da mi se sviđa ovakva muzika ali totalni meh ipak. Frost* mi ljudi nahvališe, ja sam umro od dosade negde na pola albuma. Hideous Divinity baš ono definicija svega što ne valja u tech deathu, sterilno do bola, novi Nile je na ovom tragu takođe, nažalost. Hippotraktor kara banana. Hot Water Music album pandan civilnom odsluženju vojnog roka, aj ako baš mora. Knocked Loose najprecenjenije smeće od benda, klasični novi wallmart heroji. Leprous više ne vredi ni komentarisati, gotovo Inflejmsovski nivo propadanja. Mitochondrion muzika za dizanje ug kredibiliteta a zapravo pet lejera buke i audio torture and not in a good way. Officium Triste prosek nad prosecima. Oranssi Pazuzu, hajp do neba za zvučno interesantan ali suštinski prosečan album. The Pineapple Thief najskromniji album u diskografiji, just bland. Planes Mistaken for Stars nažalost ispodprosečan swansong sa izuzetkom nekoliko pesama koje gađaju gde treba ali sve u svemu nedovoljno. Rotting Christ...poslušao reda radi a tako je album i napravljen, reda radi. Schammasch me nisu kupili novim izdanjem koje se suviše oslonilo na ambijent i atmosferu ali i to su bolje radili ranije. The Smile - muzika za ljude koji ne mogu da progutaju pravu eksperimentalnost. Spite - još jedan go prosek od black metala. Swallow the Sun valjda prvi podbačaj u karijeri ali ovo baš jeste generično i osrednje. Nisam nešto lud za novim Thou i Touche Amore, i jedni i drugi imaju mnogo boljih radova u diskografiji i aj na kraju da pomenem Zeal & Ardor koji me ne rade bukvalno ništa.

Kad smo tek stigli mislio sam da smo na nekoj komemoraciji, svuda mrak, hladnoća i tišina, nije išla ni muzika sa razglasa. To je po meni doprinelo atmosferičnosti dosta. CMPT goli prosek, od onoga što se moglo razaznati. Alenovu gitaru nisam ni čuo. To je ta zamka sa tim extreme bendovima koji imaju solidan materijal na traci ali retko ili nikakako ne sviraju uživo pa utisak bude skroman. Barshasketh po meni sasvim solidni, fali malo ličnog pečata ali nisam se smorio. Bubnjar im je odličan. DHG fenomenalni, Vicotnik je genije a ekipa svirača je odlična. Prostor svakako nedostojan benda ali ni nemamo neki izbor za ovakvu posetu koja je takođe bila osrednja. Black medium current je izvanredan album, ko tvrdi drugačije trebalo je da produži na onaj rejv u rupčagi. Jedva čekam da ih čujem u aprilu na skupom razglasu. A i ovako je bilo za pamćenje.

Vidim da na Beyond the gates festivalu sledeće godine opet sviraju pod imenom Absu. Ne znam ni šta je bila fora sa promenom imena benda u Apsu i zašto.

Znam da se ponavljam svake godine ali svake godine se i iznova začudim kakvo je Exit smeće od festivala.

Evo izašlo konačno i bez komentatora

Nisam uhvatio jebiga, bilo nešto ujutru maltene

Dobar novi Bedsore, baš lepa muzika, mada i nije za ovu temu, više je na nekom Morbus Chron / Sweven sranju samo me mnogo manje baca u fantazije. Ali svakako bolji od debija koji je bio više zanimljiv nego dobar i koherentan, ovde je već jasnije šta žele a to je listing na Forbesu. Slušao sam još neki solidan proggy DM one man projekat - Coma Control, nije loše ali se ni ne izdvaja nešto u moru slične muzike.

Ne znam za ove ostale ali Beth Gibbons i Arooj Aftab su izbacile super albume, legit lista.

Reći ću još ovo i više se ne javljam na ovu temu do posta na "najboljim albumima 2024" - ovaj album je dokaz da ne postoji nikakva magija, eksperiment, inovativnost, tehnika ili bilo šta drugo što može u muzici da zameni sposobnost da napišeš memorabilne pesme koje voze, a ovaj album je jednostavno neverovatno memorabilan, svaka deonica ostaje u glavi. Nebitan je hajp, šta se piše po medijima i ostalo, audio zapis ne laže, bitna je muzika, a način na koji su ovi sve spojili u jednu toliko pitku celinu je zaista impresivan, iako pojedinačni delovi nisu ništa posebno novo i inovativno. Nebitne su i žanrovske odrednice, predubeđenja kako bi nešto trebalo da zvuči i ostalo palamuđenje.

Objavili Karnivool. To će biti baš lepo videti.

Problem je što je ovo opis bar 3/4 svih dešavanja na albumu što na ovo trajanje dođe preko sat vremena. Ima ko i to voli, ne kažem, ali neću da se pravim da sam jedan od tih.

Sabija novi album, pokazna vežba svim sterilnim brutaldžijama kako treba, brutalno i tehnički namunjeno a sve diše.

Pomešani su mi utisci. Zvuči kao metalskiji In Cauda Venenum, gomila nabacanih ideja od kojih su mnoge genijalne ali nije se baš vodilo računa da postoji neka struktura i u svakoj pesmi ima nekih dosadnih i neupečatljivih delova ali i nekih zbog kojih ovo jeste najbolji Opeth još od Watershed. Album po meni ima neku baroknu notu kičerice i možda je problem što mi se vizuelni aspekt albuma nikako ne sviđa pa onda i zvučno povezujem sa vizuelnim. Ovaj mali je odrao na bubnjevima a i Martin Mendez čitavu stvar znatno poboljšava, bas linije su super kao i njegova prisutnost tačno gde treba. Najbolje pesme mi petica i šestica i generalno mi je druga polovina albuma dosta bolja. Imam utisak da ću imati čemu odavde da se vraćam dosta puta, za razliku od npr 2 prethodnika koje nisam imao želju da čujem više od par puta.

Balance and composure album sam slušao verovatno najviše ove godine od svih nemetala, sjajan je.

Tako je, slažem se. Nije za neku top 2024 listu ali znatno bolji album od prethodnika, a meni možda bolji i od Berdreyminn. Ova blekerska naslovna meni najbolja, mada i ovaj album pati od neke midtempo tugaljive dosadice ali povratak na pravi put, rekao bih.

Slušao sam Mitochondrion novi i mogu reći da je ovo najekstremniji album koji sam čuo ove godine. Dobar deo albuma zvuči kao da su se međusobno dogovorili ajmo najbučnije moguće, samo burgijaj...i tako 85 minuta. Ja volim ekstremni metal ali u ovome ne nalazim ništa osim teške kakofonije gde je upregnuto sve do daske kako bi bilo što nepristupačnije, što poganije i što neslušljivije. Pa ko voli nek izvoli. Možda bi mi se više svidelo da je duplo kraće, that's not what she said

Prva pesma posle 12 godina valjda. Ništa spec ali korektno.

Čuo sam samo onu pesmu sa Čmarelom i bilo mi je dosta. Ostao Ajs zaglavljen na nekih 16 godina, nikako da se pomeri ni za pedalj. Nikad neće nadjebati Štrokavi mozak ili sam ja samo tad bio u srednjoj školi pa me dobro odradilo.

Šta znam, meni su i Triangle i Hearts of no light daleko ubedljiviji i imaju neku mađiju.

Vreme je za završnicu pa opletite. Neke fensi liste su već izašle: https://www.treblezine.com/best-metal-albums-of-2024/ https://rateyourmusic.com/charts/top/album/2024/ge:metal/ https://www.decibelmagazine.com/2024/11/12/spoiler-here-are-decibels-top-40-albums-of-2024/ https://metalstorm.net/bands/albums_top.php?album_year=2024

Slušao sam i novi Spite, meni je ovo predugačko i neupečatljivo.

Sviraju ceo Jupiter na Roadburnu, biće fešta!

Super bend, lepa najava