Haos sam ja

Ajd javite ako bude ljudi za neki kombi. Šta je preferencija - BU ili ZG?

A stiže i poplava nu metal tribjut bendova, what a time to be alive

Bilo bolje od očekivanog. KALI JUGA sasvim solidni, mlad bend koga predvodi Elio Rigonat koji svira po masi nekih bendova koje jedva da sam slušao, vidi se da je momak prilično profi i kompetentan svirač. Ima solidnih pesama kad se ode u malo mračnije vode ali i nekog maltene panka koji je prilično bazičan. Prvi put sam slušao ovaj bend i bilo mi je iznad očekivanja koja su doduše bila skromna. NULA standardno odlični, def jedan od naših najboljih bendova trenutno, čini mi se da su svirali i neke novije pesme sa malo bogatijim aranžmanima nego do sada. Ranije me malo smarao vokal ali sad mi je super i baš dodaje tu neku notu srpskog rokenrola ala Bjesovi i EKV kao autentičan mučan začin na ovo doom/post nabadanje. DOPELORD bukvalno whatever stoner bend, usvirani su i profesionalni ali baš baš ničega nema da iznenade ni u jednoj sekundi. Solidna poseta, mahom baćuške.

Jači smo od Hrvata, kod nas u Beogradu, a kod njih pored Zagreba

VoidCeremony novi sjajan, najbolji do sad. I prošli mi je bio super ali ovaj mi je još konkretniji, fokusiraniji, a i prava mera od pola sata. Vrhunska mi produkcija ovde, nešto što mi je baš važno kod DM, sve je na svom mestu, sve diše. Qrixkuor novi jako ambiciozan i kriptičan, ali je album koji stvarno zahteva pažljivo slušanje i dosta repeticije. Nije me oborio na prvu iako ima odličnu atmosferu i sjajne ove simfo momente (ali ne jeftinu ružnu godflesh apocalypse simfo farbu na klavijaturi nego pravi orkestar ovde radi) ali svakako čujem potencijal da mi se svakim novim slušanjem popravlja utisak. Čujem dosta elegancije i sofisticiranosti ovde, ima dosta pećinskog DM u zvuku ali je nekako sofisticirano sve aranžirano da beži skroz u neku apokalipsu i više intelektualne domete. Zanimljivo.

I Sofija i Budimpešta su stanice turneje od nama bližih destinacija

Spot je urnebes

Što se thrash bendova tiče (a i DM), iz mog iskustva a svakako nisam zagriženi thrash fan, ovi stariji legendarni bendovi uglavnom uživo jedu za doručak ove mlađe, prosto se vidi tu kilometraža, profesionalizam i viši nivo priče. Albumski je suprotno. većina ovih legacy imena nije ni za kurac, pustim jednom ili češće nijednom, uživo uglavnom svi peglaju best of setliste, iskuliraš na novim dosadnim stvarima. Dobar noviji thrash je npr Warbringer, mada i oni sviraju već 20 godina. Šta reći o pravcu kad se novijim smatra sve nastalo u ovom veku.

Nisi, davno je to izašlo. Top priča.

evo i video

razumem ideju ali poprilična beda od omota

Standardno težak kao crna zemlja Primitive Man. Većina funeral doom albuma su zabavniji i razigraniji od ovoga.

Nisi, dao si mi ga odavno. (that's not what she said) PS nadam se da je onaj soilwork Draconic a ne braća branković Draconic

Uzeću ja jedan ovih dana. Taman da ga stavim na policu pored Through Art

Ima dobrih momenata album ali em je jebeno predugačak i razvučen em ovaj clean vokal ala Puddle of Mudd ubi celu priču kao maljem. Neptunian Hearts najbolja.

Ovo je ladno u Bgd na vodi. Bez mene.

Ja imam viši prag tolerancije za domaće bendove tako da, koliko god bilo neoriginalno i ništa spec, ako je profesionalno odrađeno od mene ide palac gore. Dobro zvuči ovaj Black Idol, ne pratim previše domaću mlađu scenu pa mi svašta promiče.

Dosta je nezahvalno pisati recenzije za domaće bendove po nekakvim medijima, posebno ako poznaješ te ljude koji sviraju. Tu svima ego kao kuća, možda i redakcija presira da sve bude umiveno. Zato je meni uvek bilo i neprivlačno da pišem za neki medij.

Krivo mi što nisam bio, znao sam da će biti dobro, ali nisam mogao povređen da se prčim među mošerima. Ionako ću gledati Terror na Brutalu, a ove ostale sam već gledao po par puta i to je sve C klasa.

Slušao sam i ja ovaj Ihlo prethodnih dana, fina muzika i prijatna, lepo upakovana, dobra svirka, definitivno moderni elementi preovlađuju nad nekim trad progom, ja lično više volim i ovakve gej vokale (a ovaj jeste baš teža gejština) od operatic lelekanja; međutim nema ovde ništa posebno novo ni previše uzbudljivo, album je naravno predugačak i bespotrebno razvučen i to mu obara ocenu. Slušaću ovo još malo jer mi nije naporno i ipak po nešto ostane u ušima ali dao je ovaj fazon bolja izdanja da bi se sad nešto sekle vene ovde.

Ko voli raskalašni melodeath mislim da ove godine (a i nekoliko prethodnih) nema bolje od ovog Grenadier albuma. Vožnja samo takva, pitkiji i bolje produciran Arghoslent fazon, ukusnih 35 minuta, granatica