Haos sam ja

Super je novi album muzički, nastavak prethodnog samo dosta razrađenije, Buđenje mumije je baš monument. Žene pokidale sa vokalima. E sad, voleo bih samo da je lirika na nekom meni nerazumljivom jeziku jerbo je ful neprijatna i to je čak understatement.

Pričam o glavnoj Durer sali (prima oko 950 ljudi), fantastičan zvuk su imali svi bendovi, šank odličan i pristupačan, dobar izbor pića, prostran prostor ispred za merch, sve što treba. Nisam bio u toj maloj sali, vidim na netu da je prilično mala pa ti verujem da je nezgodno tamo ako je puno. Jako mi se sviđa bašta sa nekoliko štandova, top. U šatoru mi se pre svega nije svideo zvuk, izbor pića, činjenica da moraš da izađeš napolje do drugog montažnog objekta da bi pišao, lokacija itd.

Da nije možda kurčina?

Vidim sad ovo. Bio sam u Barbi i Dureru dan za danom prošle nedelje, Durer je fantazija mesto, a Barba kurac od ovce, šatorčina. Inače blue stage prima oko 800 ljudi a ne 250, dok red stage prima 3300. Al džaba kad je zvuk uglavnom bulja, kao u našim prostorima, hangarima i sličnoj istočnoevropskoj soc varijanti. Durer sa druge strane ozbiljan evropski standard. Stari Durer je imao šmek, ali novi je mnogo bolji, bašta je predivna, a i koncertni prostor. To što tamo ne sviraju sympho black 90s bendovi je druga priča, koja nema veze sa kvalitetom prostora i sve propratne logistike.

Ko voli tužni jesenji doom and gloom, ovaj album momaka iz Jordana sa trenutnim mestom boravka u Dubaiju mi je super legao. Mislio sam da su neki 90s Norvežani ili tako nešto kad sam prvi put čuo. Zgrabite svoju gotičarku i pustite po koju suzu.

Uf, udarac ispod pojasa. 😀Uspevam zato što su ta dva benda klasa, čak i kad mamuzaju sami sebe. Dobra je ova nova Astronoid pesma, da ne grešim dušu. Ali prethodna dva albuma sam poslušao po 2 puta i smorio se. Air mi je bio osveženje u vremenu kad je izašao.

Meni samo Air bio super, ovo posle sve žešće dosadno.

Nisam ja ni rekao da je neki neviđen kvalitet ali za Srbiju od pre 20 godina vrlo korektno.

Dobro je ovo, samo mi vokal bezveze. Međutim, koliko god ovo sad bilo zategnuto i tehnički kompetentno, nekako mi ona early 2000s priča imala više šmeka i autentičnosti.

Meni je super novi album. Nije tako pitak kao Obsidian, teži je i mučniji, dobro leže na ovaj početak jesenjeg mraka. Jedine pesme koje mi se ne sviđaju su kilava lay a wreath upon the world i def najgora pesma na albumu - sirens, gde Nick zvuči kao Hetfield a cela stvar baca na neku Loadštinu. Za sedamnaesti album po redu - puna kapa. Nema nekog ultimativnog hita i to malo obara ocenu, ali neka jaka sedmica, mršava osmica takođe nije loša.

Flummox - Southern progress. Nikad nisam ranije slušao bend, vidim da im je peti album po redu. Poprilično ludo i avant sranje, možda i previše nabacano i nekoherentno, treba dosta da se sluša. Na momente super, na momente - trying too hard, pa probajte. Evo možda vas singlovi zainteresuju malo.

Niko normalan neće plakati za ovim monstrumom, nek gori u paklu. Sad kad sam ponovo pročitao o čemu se tu radilo, a iz perspektive današnje situacije u Srbiji, vidim da su neki panduri koji svojevremeno nisu ozbiljno reagovali na pritužbe protiv njega popili suspenzije i slično. Kod nas bi pojeo vuk magare standardno.

Ajd da prijavim i prvi uživo susret sa Better Lovers, nije ETID ali... Otvorili su odlični GREYHAVEN, hvalio sam ih dosta na post-hardkor temi, veoma svež bend koji je baš danas izbacio i novi album. Oni mnogo lepo kombinuju mathcore ludorije i malo komercijalnije tendencije tako da ima hitova ali nikad ne prelaze granicu bljutavosti, a kad udaraju - udaraju po glavi. Odlični su bili, posebno vokal i gitarista. Uvek su mi zanimljivi ovakvi bendovi sa jednom gitarom, ovaj brat šije. Sledi '68, duo koji je osnovao Josh Scogin (ex-the Chariot i nekad davno Norma Jean). Nisam puno obraćao pažnju na njih, zanimljiva je ideja, pa i realizacija ali na momente zna da udavi i da ode suviše u neki noise i apstrakciju. Međutim, dobro se zezaju i prilično su unikatni pa vredi videti i čuti. Zabavan je bio kraj seta kada Josh odnosi komad po komad bubnjarskog seta dok japanac bubnjar svira bez prekida u zanosu na onome što preostane. I kul fora sa natpisom "thanks" na poleđini gitare, da ne bi morao da se zahvaljuje verbalno, samo zadigne gitaru. Zvezde večeri su odsvirale maltene celu svoju trenutnu diskografiju i mogu reći da su jebali đecu, strašna energija i veoma su utegnuti, zvuk fantastičan. Ja sam sucker za rifove Jordana Buckleya i to ne verujem da će se ikad promeniti, prelud je. Greg je bio odličan, znao sam da je zver ali eto potvrdilo se još jednom, naravno da se penjao na šipke koje su visile sa plafona i vrhunski komandovao sa bine. Odlična atmosfera u publici, izlomatao sam se i ja malo pod stare dane. Ne verujem da trenutno ima da se vidi nešto bolje kad je ovakav zvuk u pitanju tako da sam baš ostao pod ogromnim utiskom, iako sam svakako imao velika očekivanja. Mislim da će ovi da cepaju punom parom i da je baš odlična hemija među njima. Odličan i klub Akvarium, u samom centru, u blizini one velike bazilike, poštena evropska priča. Predvorje je ogromno, a u drugoj sali je bio neki polufensi događaj pa je bilo smešno na kraju kad su se dve ekipe spojile, a ispred ulaza neki di džej vrti neko sranje i kuje piju koktele. Zamerka samo što nijedan bend nije nosio nikakve diskove.

Super su ovi, mislio sam da će da bude neka besramna kopija ali nije baš tako. Meni najviše liče na Dvne.

Nastavlja se moja Budimpeštanska turneja, ovaj put time traveling direktno u 2007-u. Prvi na meniju bili su DENIAL OF LIFE, oni sviraju neki crossover, miks hardcorea i thrasha, recimo neki Power Trip zonfić ali ništa van standarda. Utegnuto ali maksimalno nemaštovito. Imaju pevaljku koja liči na nosoroga, posebno od pojasa naniže. Publika slabo ispratila, uglavnom svi stajali pozadi. Jebiga, tough luck. Zatim bend zbog kog sam se i opredelio da posetim ovo uglavnom - SHAI HULUD, jedan od meni omiljenih bendova ikada. Geert je ponovo na vokalu i to mnogo mnogo bolje i čvršće zvuči nego u nekim iteracijama koje sam slušao pre 10 godina sa nekim positive hardcore šištavcem. Setlista sastavljena od samih klasika iz 90ih i sa početka milenijuma, mada ja obožavam i kasniju fazu. Šta reći, koju poruku poslati, kome? Ako neko nije slušao, a nije inače gadljiv na hardcore i metalcore, nek proba jer ovo je verovatno najprogresivniji bend koga je hardkor mogao da iznedri, sa neverovatnim ritmičkim prelazima i sa ponajboljim tekstovima ikada. Matt Fox mi reče da spremaju novu muziku konačno, faca je teška onako mator i nikakav, jedini nenabildovan i bez tetovaža među ovakvom bratijom, prava prava glava. Sledi BLEEDING THROUGH, nekadašnji A ligaši mtv2 metalkora koji imaju malo te sympho momente. Pevač Brandan se ubi da animira publiku, prava ona nabildovana majmunčina, ali odličan frontmen baš pozitivne energije. Ostatak benda izgleda kao da su ih random pokupili sa myspacea. Ja sam hteo da čujem samo neke hitove iz perioda kad sam kretao na faks i bogami lepo su to odradili, publika ispoštovala, a posebno je bio jak all women circle pit. Merch im je prodavala Brandanova žena pornićarka, sa čijih sisa je jako teško bilo skinuti oči, damn. Na kraju hedlajneri DARKEST HOUR koji se izgleda vraćaju na veće scene i iz nekog razloga su baš popularni kod Mađara, potpuna lomljava na njima kao da smo se vratili u prošlost 20 godina. Bend utegnut kao sajla uživo, Durer Kert prepun, good times. Setlista sastavljena od komada koje sve maltene znam napamet, uvek sam voleo ovaj bend koji je nekako uvek bio previše core metalcima iako je muzika 100% metal i nemaju nikakve breakdownove niti slična sranja. Baš mi bilo drago kad videh kako su dobro prihvaćeni, očekivao sam nešto osrednje a dobio top priču. Prvi put sam bio u novom Dureru, fenomenalno mesto, iako malo zabačeno. Sve je bomba, od bine, prostora, zvuka, do propratnog dvorišta i mesta za bleju.

Novi Defacement mi masu bolji nego prethodni, čak i kad odu u ovaj neki post rock zvuči veoma zajebano.

Elem, bili predgrupa Opethu u Budimpešti, gotovo i da sam zaboravio na ovaj bend. Nikad ih nisam preterano pasionirano slušao, svideli su mi se odavno pa ih nije bilo nigde na radaru. Super su bili uživo, imaju i novi album a taman kreće jesenja melanholija i mogla bi da se obrne diskografija. Em deljuju kao kul ljudi i ovako.

Slušao sam ih sinoć u Barba Negri i definitivno sve zamerke na prostor, vreme i tačku u kontinuumu svemira u kojoj se nalazimo padaju u vodu kada Mika i ekipa zasviraju. Bezveze je da ovde bacam superlative ponovo, bili su mi najbolji nastup na nedavnom Brutalu, a sad je festivalska lista dodatno dopunjena sa the Devil's orchard, Heir Apparent i klasikom The night and the silent water, a promenili su i damnation numeru sa In my time of need na To rid the disease. U takvoj konkurenciji i dalje mi nove pesme najslabije i jedino one daju prostora za predah i izlazak iz stanja transa. Prostor mnogo bolje popunjen nego prethodnog dana na DT, nije bilo rasprodato ali mislim da je bilo 3k ljudi (od ukupno 3300 koliko venue prima). Bend i publika raspoloženi i sjedinjeni. Fantazija. Otvorili su PAATOS ali baciću koji red na njihovoj temi, taman da je izvadim iz naftalina. Zamerke na merch koji je bio baš bezveze, prosto neverovatno kako jedan od najboljih logoa u muzici ne mogu da upare sa nekim iole pristojnim dizajnom. Ali to je nebitno.

Charlie Kirk verovatno

Problem je što im je pevač pandur, a bolje ćerka ljubiteljka sleep tokena nego sin pandur

Ladno line up na sajtu festivala nije ažuriran, video sam neki drugi plakat na kome su GBK i Arghoslent. Tako da je verovatno istina ovo što pričaju iz DC da je organizator u poslednji čas njih uglavio i odatle nastade cela drama. Od ovih sa sajta, koliko vidim, Infernal War su sporni, mada nisam sad nešto istraživao white supremacy mongoloide.