Haos sam ja

Izgleda da je Jonas Stalhammar izbačen iz benda nakon što je izašlo na društvenim mrežama da je online putem pokušavao da navata neke ženske fanove i slao im neprimeren sadržaj, šta god to značilo. Uglavnom, traže zamenu za njega za predstojeću festivalsku sezonu.

Meni album vrlo traljav na početku, idu neke melodije koje nit su epične nit su pamtjive nit su zle nit su mistične, međutim situacija se popravi negde od pesme Even the devil goes into the church i sve dobije neku formu i poentu do kraja. Nije ovo album za one koje ne vole BM, produkcija je polu amaterska i svirka je dosta bangava mada ima tu dobrih ideja posebno u drugoj polovini albuma. Mene ovo ne hvata atmosferom a slušao sam album po mraku vozeći kroz ruralne krajeve, a možda ipak nisam najbolji slušalac za ove varijante kad suštinski primitivna svirka ide na neku avangardniju varijantu komponovanja.

Ima neki one man projekat iz Čilea, muzika je dosta dobra al baš previše liči na Elder plus lik ima govornu manu (s), prosudite sami:

Jedan dosta sveobuhvatan intervju sa Gerijem: https://www.loudersound.com/features/exodus-gary-holt-interview-metallica-big-four?utm_content=metal-hammer&utm_source=facebook.com&utm_medium=social&utm_campaign=socialflow&fbclid=IwAR1hNju2bef8-lk3V44psAm5Cn9IrX6pC5123AKMN0AkfVnY63_poWQx2XM

Meni je profi album, mnogo koherentniji nego Child soldier, nije samo skup pesama nego baš album. I meni "we" jedina bezveze pesma al ne smeta previše. Razbacani su uticaji svuda po albumu, prva trećina jak Alice in chains vajb, posle malo MBV / deftones. Na poslednjoj oko 5:45 bih se zakleo da peva Chad Grey iz Mudvayne. Ta poslednja i najbolja, baš jak closer. Mnogo dobar album, kako je znalački uklopio sve.

Previše ti sebi dozvoljavaš. Ajde kuš, pajseru.

Možda sam malo biased jer ga baš dosta slušam u poslednje vreme, meni Hidden history najlaganije u top 5 najboljih DM albuma u poslednjih bar 5, 6 godina, nema jedan sekund suvišan, sve kako treba, rifovi pamtljivi, dok slušam stvarno imam utisak da slušam klasik žanra, jedva čekam opet uživo da ih gledam.

Epitaphe II

Prilično bezvezna pesma.

Kako dobar vokal, strašno

Ovo je vani takođe

Meni kul ova pesma od Polyphie, nekako je catchy i ulazi pod kožu. Na stranu sav fenseraj feat kičeraj koji vrišti iz spota. Ima i taj Conjurer novi, nije loš album ali ima ružnu, deathcorastu produkciju koja mi baš smeta, sve je nekako odvrnuto do daske, duplirani scream i growl vokali jedni preko drugih, ružan zvuk doboša, a i slabo šta sam zapamtio od rifova. Al same kompozicije nisu loše, biće još obrtanja, mada im onaj split sa Pijn ostaje nešto najbolje što su uradili - kratko ali jebitačno. Videćemo kakvi su live, planiram na BA da ih ulovim.

Al koji retard moraš da budeš pa da nosiš baklju na koncert.

Prodaje i ortak po nabavnoj ceni. Ako niko ne kupi daće meni da usrećim nekog pijanog Peruanca tamo na tvrđavi.

Meni album onako. Mislim lepa je to muzika, elegantno i gospodski je sve urađeno ali same pesme su baš prosečne, nekako neinspirativno i na leru komponovano. Kao Tool kad je izbacio Fear Inoculum, taj neki rad, uredno ali ne baš inspirativno. Ima baš dosadnih delova. Ali live verovatno sve puca pa ću se potruditi da ne propustim.

Bio bih neiskren kad bih rekao da ne zavidim vama srećnicima koji ste doživeli King Crimson live experience. Ko me jebe kad se nisam dovoljno iscimao.

WORMROT - hiss FOXTAILS - fawn ALEXISONFIRE - otherness PORCUPINE TREE - closure/continuation NEGATIVE PLANE - the pact... GREG PUCIATO - mirrorcell CONJURER - pathos COHEED AND CAMBRIA - vaxis II: a window of the waking mind THE DEAR HUNTER - antimai MADAME GERMEN - as cicatrizes do paraiso

Samo da prijavim da je novi The Dear Hunter baš bezveze, potpuna zbrka od albuma, kao dosta toga se dešava u pesmama ali pesme ne idu nigde.

Sad već planetarno popularni grinderi iz Singapura imaju novi album "Hiss" koji će završiti u vrhu mnogih top lista i koji je do sada najveći izlazak benda iz strogo cepačkog standarda postavljenog na prethodna 3 LP-a i nekoliko još kraćih izdanja. Daleko od toga da ovde nema cepanija do daske ali je Hiss verovatno najširi kreativni proizvod benda. S obzirom da su oba prethodna albuma izdata za Earache, pa i debi Abuse (izdat za label sjajnog naziva - Scrotum Jus records), bila prilično popularna u extreme metal krugovima, čudilo me kako nema teme. A možda je i prekasno jer je sudbina benda neizvesna nakon izlaska osnivača i vokaliste Arifa Suhaimia iz istog, dobra fora bi bila da odu u istoriju sad kad su na vrhuncu popularnosti. Hiss je odlična ploča, a može lako da postane i ikonična s obzirom na narativ oko benda, ubačene eklektične uticaje na grind osnovu, ali i sad već veoma prepoznatljiv hiperrealistični artwork. Vaši utisci?

Slabašan mi novi album na prvo slušanje. Produkcija je odvratna, zvuči jako plastično i u maniru novih pop standarda, ima čak i autotune-a u nekim pesmama plus imam neki love-hate odnos sa vokalnim melodijama koje ovde ne variraju baš mnogo. Jasno je da pop strana benda ovde preuzima primat ali opet znaju povremeno da ga zažare i podsete šta znaju kad se posmatra izolovano od pesme kao finalnog proizvoda. 2/3 albuma su neke osrednje pop pesmice sa distorzijom kod kojih čak ni šećerni refreni ne mogu da te uhvate u mašinu, ja jako volim ovaj bend ali stvar je u tome što su ti pop momenti uglavnom bili na mestu i radi promene dinamike a ne ovoliko dominantni. Završnica je ok, Ladders of supremacy i Window of the waking mind su najbolje pesme na albumu bez konkurencije, mada i one su tek half baked progressive pop rock epici u odnosu na najbolje momente iz diskografije. Minus poeni i na očajan omot (mislio sam da je prethodni najgori mogući dok nisam video ovo) koji pre priliči nekoj kretenskoj igrici nego omotu benda kome je dostupno bilo šta u artističkom smislu. Slušaću još malo ali ne nadam se prevelikoj popravci utiska.

Pa nisam imao nikakva očekivanja specijalna tako da je meni album sasvim ok. Kod ovakvog pristupa muzici i želje da se prave neki melodični hitovi prirodno je da deo albuma ispadne malo filler-ast. Ipak, ima dovoljno dobrih pesama - sweet dreams of otherness, sans soleil, mistaken information, world stops turning najbolja i iako je dosta dugačka nema protraćenog vremena. Svakako ne spada u konkurenta za album godine ali sasvim korektno. Nisam slušao stare albume godinama, mogao bih taman u ovim letnjim mesecima malo.

Sasvim fin je album. Dallas odlično peva, a ovaj baja koji vrišti je skroz otišao u kurac, em mu prso glas em nebitan sasvim. Poslednja pesma najbolja.

Opasan je album, sve mi se više sviđa, meni lagano bolji i od većine Textures albuma. Daniel ima više prostora da šara, basista bolji, jedino još kad bi Stef lupao bubnjeve. A rifova ima baš jebačkih.

Dobri su ovi. Slušao sam ih u Novom Sadu. Ja nisam fan ovog klasik heavy-a ali baš sam se fino zabavio tada.