Haos sam ja

Dobra je lista, ne fali ništa, naravno da svi mi imamo svoje favorite i van ovoga. Jel su svirali sa Planet of Zeus ili sa Baroness?

Sjajan je ovaj Doldrum, mnogo više od čak i široke definicije black metala, baš nisu sputani nekim klišeima žanra.

Ide novi Panzerfaust uskoro

Jel išao neko na Nick Masona?

Wavering angel baš kida.

Mediokritetske su ove dve pesme. Izgleda da nikad neće ponoviti Blood Drive, a i kako bi, to je možda i najbolji album tog catchy melodičnog stoner fazona ikada.

Novi Birds in row singl. Otišli sa Deathwish i potpisali za kuću Johannesa Perssona iz Cult of Luna

Jeste to tuga objektivno, jer Mastodon nisu neko washed up ime na silaznoj putanji nego i dalje dominantan i popularan bend. To samo govori koliko Ameri generalno vole show i spektakl, a Ghost jebiga to nudi uživo.

Vasko Popa >>>

Ja bih ovako ocenjivao: Remission 9/10 Leviathan 10/10 Blood Mountain 9/10 Crack the Skye 10/10 The hunter 8/10 OMRTS 8/10 Emperor of sand 7/10 Hushed and grim 8/10

Novi Golgothan Remains prilično salomio, sviđa mi se nešto specijalno kod tog benda uprkos ne baš sjajnoj produkciji i vokalima. Novi Desolate Shrine sa druge strane ne naročito inspirativan al drži vodu dok majstori bodu.

Izuzetno je dosadan novi album, kao dosta dosadnija poslednja faza Anatheme. Mislim da ga neću više slušati osim kao background muziku.

Nisam ranije slušao ove, preslušah danas na poslu Eyes of the oracle - baš impresivno zvuči iako nije moj fazon nikako što se tiče vokala i ovih soc sympho klavijatura. Al zato bas, bubanj, gitara za suve komplimente.

Varathron je baš dobar bend, taj grčki broken english mu daje poseban šmek.

GOSPEL - the loser MOON TOOTH - phototroph CAVE IN - heavy pendulum ULTHA - all that has never been true GOLGOTHAN REMAINS - adorned in ruin THE GATHERING - beautiful distortion KENDRICK LAMAR - mr morale & the big steppers SLAEGT - goddess DESOLATE SHRINE - fires of the dying world KING WOMAN - celestial blues

Ovaj album mi je odličan iako ne zvuči baš zlo al zato zvuči epski i astralno.

I ovde da prijavim da novi Gospel jebe decu.

Za mene možda i album godine. Prvi njihov album posle kultnog debija iz 2005e koji je spojio space/psychedelic rock i screamo, poznat true glavama sa post hardcore teme. Ide ovde jer imam utisak da bi najviše mogao da se svidi ljudima odavde s obzirom da su prog uticaje pojačali u odnosu na screamo koga ima samo u tragovima. Sve što volim u muzici, avanturističke kompozicije pune energije i ludosti, a nekako sve ovozemaljsko, punkerski pristup progu.

Zvuči kao teško đubre

Najbolja sa novog Kendricka, ova riba izula sa emocijom Btw, ok je album, ima još bengera ali i nekih bezveznjikavih eksperimenata, šta znam

Da, FNM najviše zbog vokala, iako je John baš originalan ima Pattonovskog u sebi itekako. Meni ne liče previše na Mastodon ali npr uvodni rif na Nymphaeaceae je baš prajm Mastodon. A ove melodijske zajebancije jesu u fazonu tog over the top stila kao Thank you scientist, možda i Protest the Hero malo, ali baš u pravoj meri i iskusno ukombinovani sa čvršćim groovie rifovima. Da album ipak ne bude savršen ima jedna pesma koja mi se ne sviđa - The conduit, baš nekako off zvuči. Ostalo sve bombona.

Na prvo slušanje baš ono što sam želeo da čujem od njih, baš ono pravi korak u pravom smeru i upgrade u odnosu na Crux kao što je on bio upgrade u odnosu na prvi album, znao sam da imaju to u sebi. Pesme bolje, malo svedenije ali fokusiranije, pamtljivije. Ali nisu izgubili svoj ludi identitet, baš su profi sve odradili tako da album nema nijedan filler momenat. Mnogo cenim kad bend ne možeš da pomešaš ni sa jednim drugim a oni su baš takav bend, više mi ne liče ni na koga osim na sebe. Plus imaju tu ubitačnu kombinaciju - vrhunski vokal i vrhunski gitarista, a obojica unikati. Lagan kandidat za album godine, a tek se radujem što ću da ga vrtim još milion puta.

I mene užasno smaraju likovi koji pola certa snimaju telefonima. A iritiraju me jako i ovi šatro profesionalni fotografi rock koncerata, koje je to smaranje od zanimacije, nit slušaš cert sa ful fokusom nit možeš da se napiješ kao čovek nit pričaš sa ljudima, provlačiš se tu među masom, smaraš ljude okolo i zujiš, baš ono sindrom taksiste kao JA RADIM pa za mene važe druga pravila.