Haos sam ja

Tekst za Kost i kožu je valjda zasnovan na istinitom događaju (slučaj Stojanke Coke Stojanović, nešto više ovde: https://www.blic.rs/vesti/hronika/pocinje-sudenje-penzionerki-koja-je-ubila-investitora-a-ovo-su-najvazniji-momenti/pk903l3 ), tako da je poruka stvarno jaka posebno ukopljena u vizuelni identitet kreiran spotom koji je odličan. Kao što rekoh, muzika mi je bezveze ali ne bih više da smaram o tome, nikad fan benda od mene ali poštujem, plus ne mogu ovakvo pevanje (podseća me previše na Milkića (Euforia, Threesome) koji im je i snimao album. Kapiram da su njima kraći albumi pun pogodak jer su jednostavni i direktni, nisam do sad primetio potencijal za neko palamuđenje koje bi adekvatno produžilo trajanje izdanja.

Ovo kao teaser za album a ne kompletna pesma, videćemo kako će da ispadne cela stvar. Jes baš cringe lirika ovog puta.

Super spot, što se za pesmu ne bi moglo reći.

Black Tusk uvek bili c liga, super što si javio da ne gubim vreme na novi.

Solidan ovaj Molassess album, Faridin vokal je u centru pažnje a muzika je kompetentna mada zna i da umori u drugom delu i taman kad dosada krene da preovladava najbolje je ostavljeno za kraj - the devil lives koja zatvara album mi je najbolja pesma i to ubedljivo.

Prva dobra, tipičan Soad sa nekim savremenim frazama, druga mi je malo volimo te otadžbino naša sa nama si sigurna aha sa nama si jača i taj narativ dominira, al opasan glavni rif.

Važno da novi Benedikšn nudi pregršt iznenađenja i varijabilnosti.

Meni uopšte nije problem vokal, mislim nije sad Steva neki ubica na tom planu ali kao da dobre vokalnocentrične ploče (posebno sa aspiracijama ka pop muzici) snimaju samo pakleni pevači. On je sasvim pristojan vokal, fine, smirujuće boje glasa. Problem je što su same pesme/kompozicije mediokritetske. Ali kao što Angelismor reče, toliko mu je bogata dosadašnja diskografija da, ko ima želju njega da sluša, može da razabere šta hoće sve i da ništa kompetentno ne snimi više do kraja života.

Ja slušao samo prethodni oko koga je bio fin hajpić u prog kružocima, odličan je, baš ono omaž starim vremenima ali uz ukusnu dozu novog, kao da je neko uzeo neki vintage instrument i sredio ga savršeno da radi posao danas. Meni najvažnije kod njih što nema nekih dosadnih momenata, uzmu i voze do kraja i sve mi organski, nije pretenciozno. Moraću da obrnem i ove stare albume.

Super je novi Wobbler. Nije sad izmišljanje nečeg novog, ali baš fina organska svirka, ni u jednom momentu mi nije dosadno, volim kad bas gitara vozi i meandrira kao ovde i kad sve to razgovetno čuješ i pratiš. Super album za neku dužu vožnju kolima npr. Mnogo mi više ovo prija nego novi The Flower Kings album, slušao sam ih uporedo.

Super Khthoniik Cerviiks novi, komplikovano i sjebano ali ne boli glava od toga, dapače. Taman kombinacija DM, BM i avangarde.

Za mene su taksi i kladže poslednje što bih reklamirao. Ne znam, nekako mi ne ide to uz njega i ono za šta se upinje iz petnih žila svih ovih godina da nas ubedi da predstavlja.

Rambo reklamira neko taksi udruženje na radiju, mora neka parica da se uzme u ova mutna vremena.

Iskreno, imam rupu između To die for i poslednjeg, tu sam malo izgubio interesovanje. Nije neko opravdanje ali tako je kako je.

Ako su oni neki bilderi što cepaju tupadžijske hatebreed rifove moguće da sam propustio. 🙂

Tačno tako, dobro si opisao, ali ima baš finih sastojaka, oseća se potencijal.

Šta je ovo dole desno?

Mislim da je neko ovde kačio VoidCeremony debi LP, sasvim dobar proggy DM, trebalo bi da je dovoljno interesantan i oldskulerima, ali i onima koji vole malo čudniji i eksperimentalniji pristup DM-u. Vidim da sa njima svira od skoro i Phil Tougas, momak dere i u First Fragment, Chthe'ilist, Eternity's End - dosta jak pedigre.

Jako čudan album je ovaj novi. Kao da su rešili da sve što znaju spakuju na jednu ploču bez nekog reda i poretka. Na momente album zvuči kao Heartless b-sides, bez fokusa i nekog puncha, a na momente sam prilično uživao u albumu i njegovoj ekspanzivnosti (Silver wings verovatno najbolja pesma). Isto takav love-hate je moj odnos sa vokalom Betta Campbella, vrlo često zazvuči tanko kao neko mjaukanje, odudarajući od siline i masti rifova, a opet nekada ga baci na patnju i fragilnost čitavog sveta pa mi to bude super. Imam utisak da je ovo neki tranzicioni album, na Heartless su pokazali kako uspešno mogu da istupe izvan tradicionalnog doom zvuka, ali ovde baš i nisu ubedljivi u želji da se dodatno distanciraju od krda, potrebno je da nauče još neke finte ili da makar umešnije implementiraju one koje znaju. Obrtaću još ovo.

Iako je albumče ok, čini mi se da je npr Greg Puciato lagano prejebao ovo svojim pesmicama u ovom depeche mode maniru na svom novom albumu.

Kidalica

PALLBEARER - forgotten days MORK GRYNING - hinsides vrede SATYR - locus RESPIRE - gravity and grace MORBID ANGEL - domination SPINESHANK - self destructive pattern STATE FAULTS - resonate/desperate POISON THE WELL - you come before you SCHAMMASCH - hearts of no light WHITE LUNG - deep fantasy

može i na najbolje