Dinarski Ratnik

Zar nije ubica nađen jer ga je njegov ćaća odruko

Najib Bukele. Čovjek je riješio kriminal u El Salvadoru (do nedavno jedne od najopasnijih za život zemalja u obe Amerike) i sad je to jedna od najbezbijednijih zemalja u regionu. Ovako ćacije treba potrpat po padu naprednjaka, idealno sa oboma u istim ćelijama

Taman se čoek kreno liječit svoje židofilije i skinu ga. RIP

Tokio okej, Universe fantastičan, a A Little Too Much je zaista A Little Too Much

bar je on i dalje old skul

Mumla ko ovaj lik:

Plus, ako su većina pandura na protestima zaista samo prerušeni batinaši, to je onda još veći razlog da se uzvrati udarac: da se demorališu i da im se pokaže da pare nisu vredne batina. Zvanična izjava studenata je da su ovih 9 mjeseci protestvovanja delegitimisali vlast. Ako vlast nije legitimna, onda nisu ni njeni organi. A ne može par stotina pandura (od kojih su, ponavljam, mnogi samo prerušeni batinaši) da pohapsi desetine hiljada ljudi ako se ovi budu odupirali. Kad ovako protesti budu izgledali na svim frontovima, ogroman napredak će biti napravljen.

Ili kad nekog privode a ljudi okolo samo gledaju

Kad već pljujemo po velikanima oću i ja jednu svetu kravu da zakoljem: Testament. Najprosječniji rifovi ikad, smor vokal, preslab ton gitare, samo solo gitara valja. Presmiješne su mi izjave da su najbolji thrash bend ikad, da trebaju bit u Big 4-u itd kad su u najboljem slučaju trećerazredna kopija Metalike. Za Dissection i Death potpisujem kritike ali su oboje opet u suštini dobri bendovi. Problem Deatha nije što su nepredvidive promjene ritma već baš to što su predvidive. Kad skontaš da im je na 90% pjesama struktura "uvod, A, B, C, solo, A, B, C" i da je većina Čakovih soloa predvidivo šaltanje između pseudobliskoistočnih melodija i random šredovanja, bude teško shvatit ih ozbiljno. Dissectionu su melodije povremeno sladunjave, ali im ne fale ni atmosfera ni žestina. Dole prilažem po meni vrhunac im karijere.

"Muzika nije u notama nego u tišini između njih" - Mocart

Skroz dobar old skul

U metalu mi je omiljeni ilustrator bez premca Andreas Maršal. Somewhere Far Beyond, Hall of the Olden Dreams, samo par od njegovih mnogih remek djela. A uopšteno mi je omiljeni Kentaro Miura. Sto ljudi zajedno ne bi mogli nacrtat šta je on sam mogao. Ko se vama najviše dopada, bilo u metalu ili uopšteno