oʞɾoƃ

Deluje da će biti prilično nepotreban album, ali ajde da vidimo.

Mislim da su mi sa ovim albumom konačno kliknuli. Ne bih baš išao tako daleko da kažem da su najbolji bend na planeti ali Evangelii Härold stvarno jeste vrhunska švedska pomrčina kakva se danas retko čuje. Jebem li ga, uvek su mi super ležali zimski albumi po vrućini. Izvrteću ostatak diskografije opet kad budem imao vremena da se posvetim temi.

Biće 33 stepena, pravi Suffocation.

Meni odličan album, možda bude i ponajbolji od tri kad se slegnu utisci, ali iznad očekivanja u smislu da retko koji bend uspe da izbaci tri dobra albuma zaredom. Formula standardna uz par novih sastojaka, sasvim OK za bend koji izbacuje albume na 4-5 godina, rifovi su mi interesantniji i pesme mi više drže pažnju nego što je to bio slučaj sa Melinoe. Jedini problem imam sa produkcijom koja je brickwalled maltene celu dužinu albuma, podseća me na zlatno doba norsecore-a kad bi producent odvrnuo volume na max i snimao 45 minuta. Malo dinamike ne bi bilo na odmet. Isto važi za layerovani Naasov vokal koji je previsoko u miksu i postane naporan posle nekog vremena. No, sve je to nedovoljno da ozbiljno ugrozi ukupno pozitivan utisak. Svakako među kandidatima za album godine.

Kao što se i očekivalo, bez prevelikih iznenađenja, tu i tamo ponešto novo čisto da ne bude kopija prethodna dva, ali dobro vozi.

Dobar mi je ovaj gaslighting u opisu: "Vafurlogi is rooted both spiritually and literally in the early 2000s black metal movement, as the earliest songs were written nearly twenty years ago." A zvuk 90% klasični Svartidaudi od pre pet godina. Inače ne zvuči loše, i poslušaće se puno izdanje otvorenog uma, kao i uvek, ali mi je žao što je Noevdia od lučonoša black metala postala još jedan trendy label koji ne izbacuje gotovo ništa što nije isfurani dissoshit (Verberis, LVME, Kathaaria), B-verzija bendova koji već dugo postoje (NEDXXX, Sodality, Destruction Ritual) ili Islanđani (Misthyrming i sada ovaj Vafurlogi). Jedino što malo iskače iz kalupa je Lifvsleda, a i to je objašnjivo time što znamo da se lože na Sorhin, Malign i generalno švedski black iz sredine devedesetih.

Bilo bi oprostivije da je pesma dobra, ali zvuči kao AI-generated second wave.

On brand za bend, imaju brda polu-ironičnih naziva u diskografiji.

Cover je malo At The Heart of Winter meets The Jester Race, but I'll take it.

Disclaimer - ja ih nisam gledao igrom slučaja, doputovao sam u Berlin prvenstveno radi TROB Voleo bih samo da je bio bolji prostor i da su dodali nešto sa Foulest Semen. Osim toga teško da mogu bendu bilo šta da zamerim. Malefica me je podsetila koliko je Blood Vaults dobar album, vrtim ga neprestano već par dana.

Izašao novi Swampbeast: https://swampbeasttl.bandcamp.com/album/offering-of-chaos-lamenting-in-the-blood-of-man Prvi je bio bomba, jedno od najboljih izdanja u 2021.

Biće sjajan album, sad je već jasno.

Ovo je trenutak kad je bend trebalo da prestane da postoji. Ove nove dve pesme su baš loše. Nisu In Flames nivoi užasa srećom, ali mi je teško da ih gledam kako sve više razvodnjavaju nekada perfektnu diskografiju.

Odličan.

Ništa posebno, kao ni prethodni.

neće da spojluje

haha koje smeće

"ali da će posustalu black metal scenu prodrmati, to je definitivno istinito."

Bend je stvarno postao parodija samog sebe, ista jebena formula u svakoj pesmi i na svakom albumu deceniju unazad. Krindž od tekstova neću ni da komentarišem.

Ironije li.

Nekad su "satanisti čupali grobove iz svežih humki", bilo je drame, bilo je komentara psihologa, pisalo se danima o tome. Danas je prosto "žena vadila krstove iz grobova" i nikom ništa, idemo dalje... Tužno u šta se pretvorila novinarska profesija.

Odlična nova pesma, taman dodali začina koliko valja, da ne bude isto, ali ni previše različito.

Korektna mi svirka skroz, ali ne mogu da se otrgnem utisku da je Noevdia baš počela da štancuje ove DSO/Ulcerate/Icelandic disso hibride.

Nije loša pesma, ali realno 10% black metal.

Akhlys je suštinski unapređena verzija Nightbringera, sa manje zujanja a više mraka. Očigledno se većina ljudi slaže sa tim stavom Čudi me ovo što kaže za prvi Bestia Arcana album, da je ostao relativno neprimećen čak i nakon Debemur Morti reizdanja. Meni je možda to i najbolje pojedinačno izdanje od svega što je snimio.