oʞɾoƃ

Ryan Förster je u bendu, enough said.

War metal iz zagrobnog života.

Prve dve pesme sa tog EP-ja su vrh vrhova, šteta što im je ostatak diskografije dosada.

Lagano u top 10, ako ne i u top 5 albuma ove godine. Smrt, sida, govna i strahovi. Umetnost.

Čak i meni, koji nisam neki fan benda uopšte.

Samo da naglasim da je novi Mortuus ozbiljna albumčina i da će sigurno biti na AOTY listi.

Izlazi konačno Hadopelagyal debi: Ako ima neko da je propustio njihov split sa Thorybos, pod hitno da ispravi grešku.

Ali na kraju dana zvuči kao kompilacija B-sides sa ta tri albuma. Izvrteo sam od početka do kraja triput juče i danas i, osim Shadowminds, slabo šta mi je ostalo u glavi od rifova/melodija. Želeo sam iz sve snage da mi se svidi album, ali jednostavno fali pravih hitova, a bez toga je sve ipak običan nostalgični tribute. Uz dužno poštovanje legendama, da bi album dobio playtime kod mene u 2022. godini, mora da ponudi više.

Bukvalno mi sviraju maltene ispred kuće i mislim da se neću iscimati.

Još malo neuspelih pokušaja da se emulira stari zvuk. Tekst je poseban nivo krindža, ne znam kako čovek od 40+ godina može ovako nešto da napiše.

Ne može se porediti kulturna integrisanost nekoga iz Ukrajine i nekoga iz subsaharske Afrike. Italijani osim prilično kratke i neuspešne ekskurzije u Etiopiji/Eritreji i nemaju baš neku kolonijalnu istoriju. A i da imaju, white guilt se slabo prima u Italiji za razliku od bogatijih zapadnih zemalja 🙂 Italijanskog poreskog obveznika živo zabole da li je pola Afrike gladno, to treba da rešavaju njihovi političari. Italijan od države očekuje određene usluge i životni standard. Ako političari trenutno na vlasti nisu sposobni to da mu pruže, glasaće za one koji obećavaju drugačije. Nije na snazi kolektivna manija kao u Srbiji. Ne zaboravi da problem nije prihvatiti ljude, nego šta raditi sa njima. Nivo integracije vanevropskih imigranata je svuda u EU negde između osrednjeg i očajnog. Što veći BDP, to očajnija integracija.

Italijani ne žele da se pretvore u mini-verziju Ujedinjenih nacija kao ostatak zapadne Evrope, a EU ne čini apsolutno ništa da spreči iskrcavanje desetina hiljada afričkih migranata na italijansku obalu godišnje. Reakcija je predvidiva i očekivana.

Treba da uči od Tadića kako se kadrira Oh wait

Mislim da me ni za jedne pare niko ne bi naterao sa ove 33 godine da odem u masu od 60.000 metalaca, ali drago mi je da ima entuzijasta još uvek Odličan izveštaj.

Nikad se nisam naterao da preslušam prvi full-length kako treba. Ovo solidno zvuči.

Blood Libels bez problema u top 10 BM albuma ikad. Katharsis, posebno na WWE.

To bre!

Biće u top 5 ove godine sigurno

Slušaj pravi DHG worship onda:

Prenosim reči jednog brata po Hristu odavde: "Watain u rider listi traži litar sveže svinjske krvi, nabavljene na dan koncerta iz lokalne mesare. Takođe, koske, kože i ostala sranja na bini su prave, šalju zajedno sa riderom i neki EU sertifikat o bezbednosti svih tih stvari. Bio sam tonac domaćin na njihovom koncertu u Berlinu, dakle iz najprvije moguće ruke. Oni lično najlonima prekrivaju svu klupsku opremu, oni i čiste to posle, tj. neko iz njihove ekipe." Eto, jedna misterija razrešena

Veruj mi, da si bio tamo, znao bi

Pa skoro 30 godina života sam proveo u Srbiji, ne mogu to samo da obrišem i zamenim nečim drugim, niti vidim zašto bih želeo. U Srbiji imam porodicu i prijatelje, Srbija me je (for better or for worse) formirala u ličnost kakva jesam. Iz Srbije sam otišao prvenstveno zbog (po meni) fatalno trule države i društva, kao i nemogućnosti da dostignem svoj pun profesionalni potencijal. Nisam prelaskom u Italiju postao Italijan niti imam takve ambicije, ali definitivno sa prosečnim Italijanom delim više životnih stavova i vrednosti nego sa prosečnim Srbinom. Prilično je jednostavno. Ubi bene, ibi patria.

Zato što dobar deo imigranata (posebno slabije obrazovani) nema ni želju ni kapacitet da se integriše u zemlju/društvo u koje su otišli. Glavni razlog zašto se nikad nisam družio sa Srbima ni u jednoj stranoj zemlji u kojoj sam živeo je što ne želim da budem deo bilo kakve "zajednice" niti da imam prilepke koji traže comfort zone. Često slušam ljude kako kukaju da te napolju uvek gledaju sa visine, da domaći neće da se druže, da smo svuda građani drugog reda itd., a isti ti koji se žale posle 30 godina provedenih u stranoj zemlji i dalje nisu dogurali dalje od B1 nivoa znanja jezika, o kulturnoj integraciji da ne pričam.

Pa sam si pominjao kako je skup život u velikim evropskim gradovima. Ako porediš životni standard svetskih metropola moraš ih porediti sa najpribližnijim što postoji u Srbiji, a to je Beograd. Ako ćemo gledati životni standard u Leskovcu, Kragujevcu i Čačku, onda treba da ga poredimo sa mestima slične veličine u zapadnim zemljama. U suprotnom, koja je poenta? Sudeći po cenama kvadrata, skoro svi. Bilo bi divno da nije tako 😄

Baš mnogo mitova koji nemaju mnogo veze sa realnošću. Pre svega praviš u startu grešku što porediš koliko te nešto košta u apsolutnom iznosu, a zapravo treba da porediš koliko te košta procentualno u odnosu na primanja. Npr: 1) Netačno. Pristojan stan od 50 kvadrata u širem centru Beograda košta minimum 400€ mesečno. Prosečna neto plata u Beogradu je oko 800€. Dakle samo za kiriju ti treba 50% mesečnih primanja. Pristojan stan iste veličine u širem centru Milana (koji važi za jedan od najskupljih evropskih gradova u odnosu na primanja) košta oko 1.000€, dok je prosečna plata oko 2.000€. Dakle, identičan odnos. Naravno, postoje izuzeci poput Londona ili Njujorka, ali mali broj naših ljudi živi u takvim gradovima. 2) Netačno. Osobi koja radi na Novom Beogradu, a živi bilo gde u starom delu grada severno od Senjaka autom treba minimum 45 minuta od posla do kuće u popodnevnom špicu za udaljenost od 5-6 km. Meni u Milanu od posla do kuće za 5 km razdaljine nikad ne treba više od 20 minuta. 3) Delimično tačno. Lično ne primećujem veliku razliku između kvaliteta voća i povrća u supermarketu u Srbiji i u Italiji, ali je činjenica da su u Srbiji pijace dostupnije, a cene značajno niže. Što se tiče restorana, razlika nije ni blizu tako drastična kao što si naveo. U Beogradu pristojna pica ili pasta koštaju 700-800 dinara u restoranu, u Milanu isto to (samo daleko kvalitetnije) možeš naći za 8-10€. Isto važi za bilo koju internacionalnu hranu. Jedino što je dosta jeftinije je kafana, tj. mesina. 4) Netačno. U Beogradu sam infostan plaćao 70€ mesečno, ovde plaćam 90€. Internet sam plaćao 35€ za 300 mbps, ovde plaćam 28€ za 3 Gbps. Mobilni i struja su me koštali 45€ mesečno, ovde ih plaćam 65€. Dakle, troškovi su mi otišli 30-50% gore, višestruko manje nego što sam dobio u razlici u plati. 5) Delimično tačno. Cene kvadrata su uglavnom vrlo uporedive kad se uzmu primanja u obzir. Porezi na nekretnine jesu visoki u nekim zemljama, ali skoro sve zemlje imaju povlastice za kupovinu prve nekretnine. Italijani čak daju i poreske olakšice u trajanju od 5 godina ako kupiš nekretninu u Italiji kao imigrant. 6) Sorry, ali ovo je baš smešna izjava. OK, ima par bogatih zemalja koje su topografski siromašne, poput Danske, Holandije ili Belgije, ali većina drugih (posebno velikih) zapadnih zemalja ima neuporedivo impresivnije prirodne odlike od Srbije. O stepenu razvoja ruralnog i planinskog turizma da ne pričam, nismo u istom veku uopšte. 7) Verovatno stvar ukusa. Ja npr. ne pijem žestinu, pa me rakije, vinjaci i ostalo ne impresioniraju preterano. S druge strane, kvalitetnog piva u Srbiji gotovo da nema (van velikih urbanih sredina ga nema uopšte), a ni sa vinom situacija nije mnogo bolja osim ako si spreman da izdvojiš 15€ i više za flašu. Najgora od svega je izjava da si sa 1.000€ u Srbiji car. Možeš li sa 1.000€ mesečno da platiš sebi stan, račune, auto, gorivo, namirnice, odeću/obuću i četiri nedelje odmora godišnje? Ni blizu. Dodaj decu u računicu i možeš u najboljem slučaju da se svrstaš u neku nižu srednju klasu.