Dosta mediokritetski EP, ništa novo niti eksperimentalno. Još mi three bridges najbolja uz po neki segment sa what I leave behind i I remember. Pesma sa Laneganom, kao da je nema, a wave after wave vrlo moguće najdosadnija CoL pesma ikada, jedva sam čekao da se završi. 

Neka su ga premostili sa ovim, vreme je za malo iskoraka na neistraženu teritoriju, ovo već postaje izlizano.

 

Men' valja

 

Curnuo album.

Nije loš novi, eksperimentalniji malo od prethodnika ali i dalje su daleko najbolje pesme tamo gde melju žustro - cold burn, the silver arc i blood upon stone. Into the night i beyond I i II iako najeksperimentalnije su ujedno i najdosadnije, prazan hod. Ipak sad mi se čini već izvesnim da smo sve varijacije na temu od njih već čuli i teško čime imaju da iznenade ovih dana. 

Tako nekako, tu negde u ravni s prethodnikom, isti razvoj price: prva pesma sjajna, jos par dobrih ali u sustini nema preteranog uzbudjenja nazalost.

Ja sam jednostavan čovek, krene ovaj rif na 10:50 i hoću da iskočim kroz zatvoren prozor

 

Burzum - War, post metal verzija

Haha klasika..

 

Dobro ovo zvuci.

Meni je ovo potpuno bezveze i bespotrebno, kao uostalom i cela muzička egzistencija Carpenter Bruta a i većeg dela synthwave pokreta. 

Gledao sam ih pre neki dan u Sloveniji i bas sam uzivao.

Prostor prilicno dobar, poseta fina, setlista dovoljno drugacija od one iz 2019. godine. Pre svega sam hteo da cujem Echoes i pesme sa novog albuma.

Majice meh, tako da nista nisam uzeo.

Svalbard sam preskocio, a Russian Circles su mi bili odlicni, iako sam ih slusao prosle godine (a mozda cu opet za koji mesec u Budimpesti).

Meračio sam se i ja da odem na ovo, ali sam odustao kad su potvrdili za Brutal, ionako sam u silnim nekim troškovima i ludilima ovih dana. Drago mi je da je neko išao odavde, sila su oni uživo i dalje sigurno. Nije trebalo propustiti Svalbard, ako zanemarimo vrlo cringe tekstove poprilično melju. 

 

Ko se nije više umorio od COL zvuka ima nova Norna iz ove godine, prilično slična stvar. To je inače bend Tomasa Liljedahla iz Breach (i Terra Tenebrosa), fenomenalnog benda iz 90ih koji je među prvima uradio tranziciju iz hardcorea u nekakav interesantan post/sludge. Nažalost, Norna nema ni zrnce unikatnosti kakvu je imao Breach.