Hahah ne znam lupio sam xD

Haha.

само за нашу добру стару Стану:

 

:svrš:

Ja ćitam Grabljicivu, ima dosta detaljnih opisa jebaćine.to m ise svidza.Zena nema dlaka na jezika i to je prava stvar....a ne ko ovi sto pisu ''i onda je svoj polni organ, palako...'' lepo kazes ''kurac u picku'' i kraj price.

 

'Бем му чудо, ди се потрефи да истовремено читамо исту књигу ?!?

 

... сатиричан осврт на спонзоруше & кримосе данашњег доба - поента Грабљивице.

 

само за нашу добру стару Стану:

 

 

 

Upravo procitala od Hermana Hesea Sidartu.... Ae sad blago meni, Na Drini Cuprija

Sidartu ne treba samo čitati već i osetiti, udahnuti ...

 

... Onom ''Grabljivicom'' nisam oduševljen, moglo je i bolje...a najjači je onaj ''intro'' sa svim mogućim imenima.

 

 

OK, победиЈо си - твоја је боља

 

 

иначе, сад читам нешто "Уклесана у камену", за почетак је добро...

Upravo procitala od Hermana Hesea Sidartu.... Ae sad blago meni, Na Drini Cuprija

 

isto i ovde. samo što je moram pročitati bar još jednom (sidartu). sad se prelazi na zaslepljenost elijasa kanetija.

Upravo procitala od Hermana Hesea Sidartu.... Ae sad blago meni, Na Drini Cuprija

 

Da nastavim sa Heseom... "Umeće dokolice".

Mikael Niemi - "Popularna muzika iz Vitule"

 

@AstralliS - kakva je? Bas sam juce razmisljala dal' da pocnem da je citam!

@AstralliS - kakva je? Bas sam juce razmisljala dal' da pocnem da je citam!

 

Od kad je sveta i veka , umetnicima je povremeno bila potrebna dokolica, delom da objasne sebi novostečeno i da nesvesno urađeno puste da sazri, delom da se u besciljnom davanju ponovo približe prirodnom, da ponovo postanu dete, da ponovo osećaju da su zemlji, biljci, steni i oblaku prijatelj i brat. Nevažno je da li neko smišlja metafore, ili stihove, ili samo želi da radeći sam sebe izgrađuje i dopunjuje, za svakog od njih su pri tom nephodne pauze.

 

Odlično.

 

Inače evo linka odakle možete skinuti veliki broj e-knjiga, ja ne praktikujem takav način, ali nije na odmet da se zna da postoji i to. Dakle: http://www.baneprevoz.com/bane/bok/index.html

Lečenje Šopenhauerom - Irvin D. Jalom

 

 

Nastavak romana Dopler (Geopoetika, 2005) u kojem istoimeni lik napušta dom, društvo i porodicu i odlazi da živi u prirodi, izražavajući tako protest protiv potrošačkog društva i perfekcije koju to društvo kao cilj nameće. U Volvo Kamionima, on svoju odmetničku avanturu nastavlja u šumovitim, slabo naseljenim područjima susedne Švedske i daleko od toga da je usamljen u svom ekscentričnom načinu života. Pre bi se moglo reći da je najnormalnija osoba među galerijom neobičnih likova koje tamo sreće.

Kritika naše civilizacije, savremenog društva i opšte­nametnute briljantnosti u ovom čudnovatom i maštovitom romanu dobija još oštriji ton od onog u Dopleru,

a Luov prepoznatljiv humor kod čitalaca izaziva gotovo histeričan smeh, na samoj granici plača.

 

Erlend Lu

 

Erlend Lu je rođen 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.

Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice u Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), kao i četiri knjige za decu koje je ilustrovao Kim Hiorti. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor.

Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac, a knjige su mu prevedene na više od dvadeset svetskih jezika.

Osvojio je više nagrada: Nagrada Ministarstva kulture za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za Kurte quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999; U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super.

 

izvor : http://www.geopoetika.com/book.php?id=485

 

 

 

Могу само рећи да је књига феноменална и симпатична,Ерландов смисао за хумор никог неће оставити без суза.Наставак романа Доплер који је такође хумористичан на Ерланд Луов начин ,али је мени наставак Волво Камиони много маштовитији и смјешнији.Све препоруке.

 

Ко буде читао препознаће ко је Фон Боринг велики љубитељ птица и извиђач.Можда нови Чак Норис?

 

 

Edited May 20, 200817 yr by SixStepsOnTheMoon

Ili pak Batica Živojinović.

Den Simons - Endimion

Za razliku od prve dve knjige, ova pomalo smara. Mnogo se čovek prepustio opisivanju pejzaža...

Opisivanje sitnica, i tih "nebitnih" delova je krasota svakog romana, a ne nešto što bi trebalo da smara.

Opisivanje sitnica, i tih "nebitnih" delova je krasota svakog romana, a ne nešto što bi trebalo da smara.

 

 

Jeste, ali mi se verovatno čini da smara zbog prva dva dela, koja su ultra-dobra.

Opisivanje sitnica, i tih "nebitnih" delova je krasota svakog romana, a ne nešto što bi trebalo da smara.

 

Ma da... Pogotovo sam spoznala krasotu kad sam dohvatila u ruke Americki psiho!

Ili Cica Gorio! O, boze!

Znaci Cica Gorio...Secam se toga iz srednje,kako sam se smorio...Nikad gore...

Opisivanje sitnica, i tih "nebitnih" delova je krasota svakog romana, a ne nešto što bi trebalo da smara.

Ali samo do određene granice. Nikako Balzakova šoljica za kafu na tri strane. Doduše Balzak je bio plaćen po obimu pa to donekle i razumem.

Hahah... No, mislim da Onore ni na koji način nije "smorio" opisom šoljice, jer se "kosi" sa onim pre i posle toga, tako da opet sve deluje u domenu razumnosti.

 

Znaci Cica Gorio...Secam se toga iz srednje,kako sam se smorio...Nikad gore...

 

Hmmm... Meni to bio jedan od ok romana u srednjoj. Čitao sam ga bio u sedmom razredu, tačnije u periodu bombardovanja. Valjda nisam imao šta da radim, pa mi čitanje predstavljalo razonodu.

I meni je u suštini "Čiča Gorio" bio OK (sjajni su delovi kad opisuje providnost grofičine haljine na 2 strane ), ali kad izuzmeš prvih stotinak strana knjige gde samo opisuje kuću. Kad sam prvi put čitao "Sitničarnicu Kod Srećne Ruke" Gorana Petrovića, opis one knjige u koju na kraju ulaze glavni junaci me je neodoljivo podsetio na prvih stotinak strana "Čiča Gorija".

Haha, Hudini, kako uopšte imaš njuha da pomeneš knjige koje ostavljaju slične utiske na obojicu? Čuo sam već negde, na nekom forumu, poređenje Sitničarnica-Gorio, sličnosti u deskripciji.

 

Volim detaljnu deskripciju, "kretanje" po stvarima uzduž i popreko, izvlačenje istih u prvi plan i šetanje background-foreground. Pominjao sam već, veoma cenim Pamukove narativne sposobnosti, detaljisanje, "sitničarenje" koje je jednako zanimljivo kao i opisivanje "krupnih, predvidivih" događaja.

Edited June 2, 200817 yr by AstralliS