Sorrow Of The Angels je magija, nadam se da je u nekom tom stilu taj album i da su batalili progresiv stil. Skida se...

Ja sam tek skoro uzeo da slusam predhodni album. Dobar je, dobar.... ali cu ga ja jos slusati neko vreme dok ne skinem ovaj novi.Ocu da uzivam i upijam album natanane, nigde ne zurim a ne volim prisiljeno da slusam albume.

Edited April 13, 201114 yr by Lunar

Sorrow Of The Angels je magija, nadam se da je u nekom tom stilu taj album i da su batalili progresiv stil. Skida se...

Nema na novom puno duma, vise je to neka progresiv melanholija...

I to jako dobra

needs more doom

O, ne. Da ima više duma bio bi to još jedan dum album, ovako je to još jedan While heaven wept album.

meni je VOL vrh zato sto je pola pola mid-tempo proggy/epic doom. ti epic doom delovi sa brdo kljava i lepi melodijama je ono sto najvise volim o bendu. melodic/sympho/prog bendova ima koliko hoces boljih.

Jesmo mi slušali isti album? Pa ovaj je više doomy od prethodnog.

ja sam ga dvaput pustio dok sam radio i nije mi dovoljno spor bio

 

mozda nisam nesto raspolozen za taj fazon trenutno, probacu opet za koji dan

Kakva pesma, sunce ti...

 

http://www.youtube.com/watch?v=uaSTc6OQSUU

Baš sam die hard, uradih još jedan intervju sa Tomom, ludak već ima napisan novi album, evo šta veli

 

This material in many ways echoes the sounds of both early Warlord/Fates Warning as well as the melodic Thrash of Holy Terror or Paradox, but with the usual WHW imprint.

 

Kačam link za ceo kad stavimo online.

 

I da, Fear of infinity za sad u mom top 5 godine. Možda dođe i do prvog mesta, ko će ga znati.

Vokali su mi znatno bolji nego na proslom albumu, kao da se pevac pomalo vratio u stil pevanja koji mu prirodno vise lezi (tako je pevao u alturi)

 

Album zvuci vrlo originalno i zbog toga mu ne bih mu zamerao sto nema znacajnijih tradicionalnih doom elemenata. Sto azal kaze da ima boljih bendova u nekom symph prog power stilu nije validna tvrdnja posto to nije to, vec je u pitanju neki poseban izraz tih muzicara i malo koje poredjenje bi bilo na mestu. Cak ni uticaji koje oni sami navode nisu direktno vidljivi.

 

 

Apsolutno se slažem, i baš zato sam i prokomentarisao onako na azalov post, WHW su se dohvatili nekog svog izraza da bi prosto grehota bilo tražiti od njih neke trivijalnosti tipa "sporije", "više epic"... jednostavno imaju sad svoj zvuk, što je danas skoro pa nemoguće. While heaven wept svira While heaven wept metal, ja ne znam sa kojim bendom ih danas čovek može porediti.

Vokali su mi znatno bolji nego na proslom albumu, kao da se pevac pomalo vratio u stil pevanja koji mu prirodno vise lezi (tako je pevao u alturi)

 

Album zvuci vrlo originalno i zbog toga mu ne bih mu zamerao sto nema znacajnijih tradicionalnih doom elemenata. Sto azal kaze da ima boljih bendova u nekom symph prog power stilu nije validna tvrdnja posto to nije to, vec je u pitanju neki poseban izraz tih muzicara i malo koje poredjenje bi bilo na mestu. Cak ni uticaji koje oni sami navode nisu direktno vidljivi.

 

 

meni je lik prilicno uzasno pevao u Alturi, mada nisam taj album slusao bas dugo, ali koliko se secam, sad mnogo, mnogo bolje peva.

sta ja znam, stoji da tehnicki nije bio neki pevac u to vreme, ali meni su bas dobri vokali na tom albumu.

 

 

edit: znaci, manje su operaticni vokali na ovom albumu, vise je laid-back pevanje, to je neka poenta

Edited April 20, 201114 yr by Нормалан и Природан

44 views to je kult!

 

mnogo mu je snazniji glas sad, pouzdaniji.

Edited April 20, 201114 yr by azal

Meni se njihov trenutni pravac nista ne svidja. Album sa te strane jeste odlican, ali stil u koji su otisli bas i ne. Mogli su barem na neki Epic Doom da ostanu ali otisli su previse u progressive, no nedostaje mi faza pre 21. veka, i u to ime, jedna nezaboravna pesma...

 

http://www.youtube.com/watch?v=ghohQb7zlUE

Evo ga moj intervju, uživajte:

 

http://www.metal-sound.net/interviews.php?read=whileheavenwept2

Pre svega hvala kolegi Grobodanu na ovoj preporuci. Vrsan doom. Vraski bend. Svaki album za sebe ima ponesto genijalno, no sam se nekako prilikom preslusavanja najvise navlacio na OEF, tako da mi on osta' kao definitivni favourite. Mozda zato jer se toliko napalih na taj 'bum mi u pocetku cak i nije legao novi vokal, to se vremenom ispravilo, prijatelj je dobar find, lepo lega nekoj malo svezijoj WHW slici, ali ono gde mi Filipsov glas fali i gde je daleko bolji je ona boja u glasu koju ima, a koja super ide uz OEF i ranije stvari, pravi iskreni bol. No, VOL i FOI kanda ionako iskoracuju od dooma ka svemu i svacemu, tako da drugacijoj slici odgovara kanda i (nesto) drugaciji vokal.

 

Jedino sto me nervira kod VOLa, a i uopste kod benda, je "Vessel" pesma. Refren za umiranje, a onaj glavni riff otimacina, ne mogu da cujem pesmu a da ne pomislim "Mi imamo pravo"...

 

Dobro, lazem, imam jos jednu zamerku, a to su jednostavno prekratki albumi, nesto na sta retko kukam kod bendova. Npr. za VOL, posle Vessela ima jos nekih 8-9 minuta muzike koje su mi vise k'o jebeni outro nego k'o prave pesme, i onda ostane pola sata muzike, a 'oce mozak jos malo...

 

Sto se tice poslednjeg, "Fear"a, nikako los, ali mi je najslabiji WHW album. Vreme ovde vec solidno ispunjeno, ali gde mi pada album najvise je poslednja pesma. Praznjikava i razduzena, 7 minuta negde treba da se desi nesto, a i tada se vuce sa strofama... Dakle, u odnosu na "Thus With A Kiss I DIe" i "the Furthest Shore" stvarno nema sta da trazi, sore loser. Favoriti su mi tu pred kraj, "To Grieve" i "Saturn", odlican kombo.

Pre svega hvala kolegi Grobodanu na ovoj preporuci.

 

Nazovimo stvari pravim imenom - prisiljavanje drago mi je da sam te ubo, znao sam da nema šanse da omane

 

Jedino sto me nervira kod VOLa, a i uopste kod benda, je "Vessel" pesma. Refren za umiranje, a onaj glavni riff otimacina, ne mogu da cujem pesmu a da ne pomislim "Mi imamo pravo"...

 

Jebote kakav nabod!

Sad sam pustio obe, nije da ne liče ali nije isto, iskreno uvek više mislim na stari Fates Warning kad slušam Vessel... A reci kakav refren, neki plovim na brodu a draga me čeka kući vajb

 

Dobro, lazem, imam jos jednu zamerku, a to su jednostavno prekratki albumi, nesto na sta retko kukam kod bendova. Npr. za VOL, posle Vessela ima jos nekih 8-9 minuta muzike koje su mi vise k'o jebeni outro nego k'o prave pesme, i onda ostane pola sata muzike, a 'oce mozak jos malo...

 

Meni ovo veliki plus, taku se destilovali da nema suvišne sekundice, quality over quantity. Turi po više albuma u plejer i vozi ako hoćeš još.

 

Vreme ovde vec solidno ispunjeno, ali gde mi pada album najvise je poslednja pesma. Praznjikava i razduzena, 7 minuta negde treba da se desi nesto, a i tada se vuce sa strofama... Dakle, u odnosu na "Thus With A Kiss I DIe" i "the Furthest Shore" stvarno nema sta da trazi, sore loser.

 

Juuuu meni ova božanska, plačući anđeli me nose sa primerkom Candlemassovog Nightfalla u rukama.

Sve si pogresio Angelystore, Vessel je vrhunac svemira, a i poslednji album im je ubedljivo najbolji, savrsenstvo od pocetka do kraja.

Epicus doomicus metallicus je čuo Fear of infinity i lobanja je namignula u znak odobravanja.

Grobe, na čemu god da si ovih dana (a tipujem na pečurke) hoću i ja malo.

Ma on je rodjen stim, to nije Mejblin.

Jebeno sam epik kao Bal Sagoth koji guzi Rhapsody u kući Bilba Baginsa.