GodDamnFemme Posted January 27, 2007 Report post Posted January 27, 2007 Ponekad (ali samo ponekad) mi padne na pamet da malo razmišljam. Jedna od omiljenih tema za refleksiju mi je čovečanstvo. Ljudski rod sa svim svojim vrlinama i manama. T.j. uglavnom manama. Razmišljati o vrlinama je zaludan posao: malo ih je i uglavnom su toliko beznačajne da bilo koja pristojna mana može još više da ih obezvredi. Mazohizam. Ali ne kao sexualni, fizichki vec kao emocionalni fetiš. Tendenciozno vezivanje za pogrešne osobe. A onda sledi još tendencioznija patnja i bol zbog gubitka tih pogrešnih osoba. Pa samosažaljenje, i samoubeđivanje da je upravo ta Pogrešna Osoba "bila sve i svja...ali avaj!". I onda sledi mučenje samoga sebe: prisećanje na sve one lepe i srećne trenutke koje nisi znao da ceniš kada je ta savršena osoba bila pokraj tebe; nabrajanje njenih očiglednih kvaliteta (i naravno, zanemarivanje još očiglednijih mana), upoređivanje ostatak "smrtnog sveta" sa predmetom svoje patnje i bola i zaključivanje da nikad više Sunce neće zasijati tim sjajem kojim je sijalo dok je ta osoba bila tu. I tako u nepovrat.... sve dok u jednom momentu Sunce ponovo ne zasija, sretneš sledeću pogrešnu osobu i ponoviš već poznatu priču. I sve to, naravno, skroz nesvesno. Jebi ga, da je to ponavljanje iole svesno, ne bi imao argumenata kojima bi podržao svoju tvrdnju da su tuga i bol za tebe večni i neizbežni...jer sve što "valja" u tvom životu bespovratno odlazi, napušta te... Samo ti ostaješ.... a to znači da ne valjaš, ne vrediš. I onda opet potoneš u bezdan samosažaljenja... U principu, svima nam je poznata ta priča... komplikovani ritual koji ciklično ponavljamo ... Zašto? Zato što smo u prirodi lenjivci? Idemo "linijom manjeg otpora"? A najlakše je zatvoriti se u sebe, opustiti se, prepustiti se i tonuti... tonuti. Zaključaš se u svoj mali, topli, dobro poznati kutak i pitaš se zbog čega si osuđen na toliku patnju i bol. Zbog čega si toliko bezvredan, i zbog čega su svi drugi bolji od tebe. I zašto uopšte ponovo da pokušavaš, kad znaš da i sledeća priča koju ćeš početi da pišeš ima isti kraj kao i prethodna. Varijacija na temu, uvek u D-mol-u. Glavni lik je isti, ono što može biti smenjeno su sporedni likovi, situacije i mesta zbivanja... Ali priča je ista...uvek. Ipak nastavljaš da čitaš knjigu - zbirku tih priča. Nekad ti malo dosadi sve to, pa kad stigneš do nove priče, rešiš da preskočiš uvod i razradu i odeš direktno na zaključak. Zašto da se smaraš sa novim sporednim likom, kad će se ispostaviti da je i taj sličan onom iz prethodne priče? Another villain. Hero dies again. Idemo dalje. I tako sve dok jedan dan (koji dođe pre ili kasnije) ne rešiš da si umoran od svih tih priča. Kad se to desi, imaš nekoliko opcija. Prva opcija: Rešiš da baciš knjigu. I onda počneš da sanjaš. Snove možeš kontrolisati. U njima si bolji i savršeniji. Alter Ego na mestu Ega, Id je izbrisan iz jednačine. A Pogrešna Osoba je Prava - tvoj Alter Ego u još jednom izdanju. I onda postaješ kreativan i (za promenu) počinješ da vezeš niti priče sa drugačijim, možda srećnim krajem (ako kraja uopšte i ima). Onda u ogromnom broju niti izgubiš onu koja te vezuje za realnost. Ali šta će ti uostalom realnost, koja je bolna i surova, kad možeš živeti u savršenom svetu koji sam kreiraš?! Druga opcija: Gorenavedena introspekcija. Donošenje nužno negativnih zaključaka. Verovanje u ispravnost svoje moći rasuđivanja (a samim tim i u ispravnost svojih zaključaka). Sledi "settling for whatever you can get" iliti "prodaješ se ispod cene" (iako veruješ da je cena koju će za tebe platiti čak i visoka...jer ti ne vrediš toliko). Ili u drugom slučaju, nađeš nekog ko ima još nižu cenu od tvoje i provedeš ostatak života lečeći svoje neizlečive komplekse i frustracije na toj osobi. Treća opcija: Tvrdoglavo nastaviš da čitaš knjigu, priču po priču, sve do svoje fizičke smrti. Četvrta opcija (najteža za izvođenje, a samim tim i najneprihvatljivija): Uzmeš stvari u svoje ruke. Priče pišeš polako, pažljivo ih osmišljavajući. Uvodiš mnoštvo sporednih likova, i vremenom ih gradiš. Dodaješ nove i izbacuješ nepodobne. Glavni lik izdefinišeš pažljivije i preciznije. Načiniš ga pažljivijim i mudrijim. I u ovom slučaju će biti dosta ponavljanja... ali će priče bar biti zanimljivije jer ipak ti donekle kontrolišeš njihov tok, kontrolišući Glavni Lik. Jednog dana, jedan od sporednih likova će se izdići, izdvojiti od drugih i stupiće u interakciju sa Glavnim likom. Jači i iskusnijii nego ikad ranije (poučen prethodnim smrtima i ranjavanjima), Glavni lik neće odmah pasti u "zamku" novog Sporednog lika, već će igrati igru. A Sporedni lik, (koji verovatno nešto vredi, čim je uspeo da se izdigne iz bezlične mase) će prihvatiti tu igru...i time priča već postaje zanimljivija za čitanje... kraj je neizvestan. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
tovar Posted January 29, 2007 Report post Posted January 29, 2007 nije bas da te najbolje pratim... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Letva Posted January 29, 2007 Report post Posted January 29, 2007 Ja ovo ne kontam Salim se (mislim da) kontam, al kao sto ti rece "beskrajna varijacija na tu temu u D-molu"-to je ovo. Ljudi su siti filozofije emocionalnih veza, ima ih previse i nijedna nije u pravu. Nije lose napisano, alegoricno je, i ima atmosferu blagog besa i kukanja zbog lose srece. Poruka price je, rekao bih, da treba izabrati cetvrtu opciju u zivotu, tj. da se treba truditi. Sve u svemu, dezavi. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
GodDamnFemme Posted January 29, 2007 Report post Posted January 29, 2007 Upravo tako Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Vresište Posted January 29, 2007 Report post Posted January 29, 2007 nije bas da te najbolje pratim... Word. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
woman_of_dark_desires Posted January 31, 2007 Report post Posted January 31, 2007 Esej je super napisan.Da, mi smo svi na neki nacin mazohisti(naravno u emocionalnom smislu kao sto je opisano). Uporno u sebi unosimo svu tu patnju koja dolazi sa lepim i losim secanjima i jos mnogo toga. Cetvrta opcija je ispravna,ali cinimi se da vecina njih u stvarnosti izaberu trecu opciju.Uporno idu ka tome sto ih u stvari unistava zato sto je ljudski mozak programiran da unistava samog sebe...hteo on to ili ne. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Vresište Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 Esej je super napisan.Da, mi smo svi na neki nacin mazohisti(naravno u emocionalnom smislu kao sto je opisano). Uporno u sebi unosimo svu tu patnju koja dolazi sa lepim i losim secanjima i jos mnogo toga. Cetvrta opcija je ispravna,ali cinimi se da vecina njih u stvarnosti izaberu trecu opciju.Uporno idu ka tome sto ih u stvari unistava zato sto je ljudski mozak programiran da unistava samog sebe...hteo on to ili ne. Mozhda Vi i nosite....moj emotivni teret nekako uvek zavrshi u izluchevinama.... A shto se mene lichno tiche, samounishtavajte se do prekosutra - i srecha Vam sa sretanjem sebi slichnih..... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Painkiller_JP Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 Odlicno je napisano i u potpunosti se slazem sa doticnim razmisljanjima,ali mene jebe samo jedna stvar...A to su 2 stvari....Kao prvo koliko treba da prodje da se potencionalna prava osoba izdigne iz sivila pogresnih...Odgovor jos dostaaa vremena,a ja tada necu biti toliko mlad,da li je vredno,treba li cekati da ta neka osoba doje na taj nivo hocu moje godine cekanja nazad nije vredno!!! A ko drugo mnogo ljudi je danas tako jebeno licemerno i dvolicno,trolicno,da su mi se smucile jebene igre,eh kada bih mogao da nadjem osobu sa kojom ce stvari biti na svom mestu ,bez igara,bez lazi,licemerija i ostalog. Ali ljudi danas beze od iskrenosti kao djavo od krsta,a i ne kaze se za dzabe "Srodna dusa".Da ta rec ne postoji ne ni bilo ove teme. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
GodDamnFemme Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 @Painkiller_JP: slazem se sa tobom da su ljudi danas poprilichno licemerni, no smatram da je licemerje produkt upravo tog straha da ne budu povredjeni/uskraceni za neshto. Chovek je inherentno egoistichko i sebichno bice, a nedostatak samopouzdanja samo doprinosi celoj zbrci. No iz lichnog iskustva tvrdim da se ne mora mnogo vremena chekati na "one prave"... u principu, tebi tvoji instinkti (unutrashnje "Ja", "Sebstvo", "Trece oko" - nazovi to kako hocesh) josh od samog starta daju signale "ko valja. a ko ne valja" (ovo, se naravno odnosi na kompatibilnost ljudi sa tobom lichno, a ne na njihove generalne kvalitete ili fizichki izgled). Jung smatra da to "konstantno naletanje na pogreshne osobe" je zapravo projekcija nasheg Animusa/Anime na te ljude. Dakle mi projektujemo neintegrisane delove svoje lichnosti na osobe suprotnog pola i na taj nachin od konkretne osobe pravimo viziju nasheg "Idealnog partnera" ili "Srodne dushe". Ta projekcija se ne moze izbeci, a njen zadatak je da upravo putem tih pokushaja i pogreshaka nauchimo neshto o sebi i krenemo dalje, dok ne prevazidjemo taj stadijum individuacije i prestanemo to da chinimo. Dakle, "Emocionalni mazohizam" zapravo govori o tome kako je upravo taj put ka individuaciji najtezi put (jer on zahteva da mi upoznamo i prihvatimo sebe onakvima kakvi zaista jesmo, shto nije tako jednostavno kako se na prvi pogled chini) i kako se vecina ljudi zadrzi upravo na tom nivou Anime/Animusa (prve tri opcije). Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
mara! Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 Nisam bas sve skapirala ali mogu reci da je extremno lepo napisano. Imam samo dve zamerke: 1. "Jebi ga". Zar u ovoj zemlji nista ne moze da prodje bez psovki??? 2. Koriscenje engleskog. Mislim da jako lepo pises, i da umes da kazes svoje misli na srpskom, tako da mi je engleski suvisan. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
GodDamnFemme Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 @Maria Blacksmith: hvala na pohvalama Inache, ja sam ti pobornike one "struje" koja smatra da su psovke deo nasheg kulturnog bogatstva. Osim toga nekad bolje "pogadjaju cilj" od bilo kog kulturnijeg izraza. Ali da, moze i bez psovki Shto se engleskog tiche, i tu si verovatno u pravu...tekst sam pisala pre jedno godinu dana, i u momentu pisanja su mi te engleske fraze izgleda bolje "lezale". Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
blondie Posted February 1, 2007 Report post Posted February 1, 2007 (edited) jebo mater i kad dodjoh na temu da slusam price 15-godisnjaka o samounistenju. Edited February 1, 2007 by blondie Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Nisam bas sve skapirala ali mogu reci da je extremno lepo napisano. Imam samo dve zamerke: 1. "Jebi ga". Zar u ovoj zemlji nista ne moze da prodje bez psovki??? Ma daj, ovoj zemlji treba vise seksa. A svaki dobar seks psovkom pocinje. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Anarki StarScream Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Bogovi :) Blondina i Vojvoda, bravo :). Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Tetragrammaton Cleric Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 offtopic: jebo mater i kad dodjoh na temu da slusam price 15-godisnjaka o samounistenju Autodestruktivni 15godisnjaci trebalo bi da poslusaju pesmu Diorama-e ''Girls'', buduci je u tome razlog njihove autodestrukcije, a mogu se naci i izvori mnogog emocionalnog mazohizma.. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
GodDamnFemme Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 @Tetragrammaton Cleric: Thumbs up!!! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 @Tetragrammaton Cleric: Thumbs up!!! Tetragrammaton Cleric, jel' ovo ona nesto na racun tvoje erekcije? Ja to ne bih trpeo, strine mi Stanislave. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Tetragrammaton Cleric Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Eh, Vojvodo, Vojvodo....rekoh, Diorama i ''Girls'', pa ce naucis nesto. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Jesu l' to oni gejooovi? (ovdi bi trebalo da bidne akcenat, al' me mrzi da ga turam). Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Tetragrammaton Cleric Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 O Diorami se pise na odg. podforumu, ja sam ih upotrebio kao metaforu. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VOJVODA Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Aha. Znaci jesu. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Tetragrammaton Cleric Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 I da jesu, pa? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Vitamin K Experience Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Diorama i Jesu. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Axeanosilas Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 www.PA.org Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
GodDamnFemme Posted February 2, 2007 Report post Posted February 2, 2007 Ma pljujte kolko ocete Diorama je zakon! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts