Jump to content

Nikola Pejakovic Kolja


VoivodBG
 Share

Recommended Posts

Nikola Kolja Pejaković je rođen 1966. godine u Banjaluci. Završio je Srednju likovnu školu ali umesto Likovne akademije, odlazi na beogradski Fakultet dramskih umetnosti, na pozorišnu režiju. Posle studija retko režira u pozorištu, međutim, kad ga put nanese u pozorište, on radi i scenografiju i kostim i muziku – dajući predstavi jedan apsolutan autorski pečat. Spontano se okreće filmu i televiziji. Glumi, piše scenarije ( »Lepa sela lepo gore«, »Rat uživo«), režira (serija »Složna braća«), snima muziku…Još od Osnovne škole svira gitaru, a kasnije i klavir i usnu harmoniku.

 

 

1999. godine potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom »SYSTEM RECORDS« i snima svoj prvi album »MAMA, NEMOJ PLAKATI«. Nikola je autor svih pesama, glavni vokal, svira većinu gitara I pojedine klavirske deonice. Na toj ploči mu sviraju poznati beogradski muzičari: Saša Lokner, Dejan Momčilović, Boris Krstajić… Producent je Vojislav Aralica, legenda srpske muzičke produkcije. Taj album je promovisao i jedan novi muzičko-idejni pravac: PORNOSOUL, kojim se i nabolje može opisati Pejakovićev muzički stil.

 

Pišući kritiku jedne Pejakovićeve pozorišne predstave, beogradski pisac i novinar, Vladimir Đurić-Đura (pevač i vođa grupe »Đura i mornari«), ga ovako opisuje:

 

»…Pejaković je jedan od najzanimljivijih mladih autora sa područja bivše Jugoslavije, poznat ponajviše kao glumac u filmovima Srđana Dragojevića, Miloša Radovića i kao lik iz kultne serije Dr. Neleta Karajlića »Složna braća«. Kao andergraund roker posebnog stila, postao je neka vrsta »jugo Frenka Zape« , sa blagom primesom folka. Blizak je estetici sarajevskog Novog primitivizma, ali istovremeno i sa odmakom od tog pokreta, budući da je veći deo života proveo u Srbiji. Njegova lična estetika bi se mogla nazvati nekom vrstom kičastog teatra surovosti, koja spaja Artoa sa Felinijem ili Almodovara sa Bukovskim. Ono što je Nikola Pejaković napravio, po avangardnoj snazi i radikalnosti, prevazilazi okvire ovog grada…«

 

Nikola je rodjen bez malog prsta na desnoj ruci i kao četvoroprsti gitarista član je Udruženja hendikepiranih muzičara Amerike (Coalition for Disabled Musicians). Zavrsio je muziku za film »Normalni ljudi« Olega Novkovića, u nemačko-jugoslovenskoj koprodukciji, čija je premijera bila na Berlinskom filmskom festivalu.

 

Iako živi od filma, cene ga kao pozorišnog radnika, žale što nije nastavio da slika, Pejaković je najistinitiji kad uzme gitaru od koje se ne odvaja već 25 godina. Njegov prvenac »MAMA, NEMOJ PLAKATI« je najuzbudljivije i najiskrenije delo koje je dosad stvorio, rock and roll u svom najčistijem obliku.

 

Nikola Pejaković, zvani Kolja, živi i radi u Beogradu.

 

Pre dosta godina ovaj glumac, reziser, scenarista nam je podario jedan jako lep hard rock - funk - soul album pod imenom Kolja i Smak Belog Dugmeta - Mama, Nemoj Plakati, kojeg su domaci rok kriticari dosta nahvalili, i prozvali ga zacetnikom pornosoul-a.

Album nikada nije promovisan uzivo, nije uradjen nijedan spot, i na stetu izvođaca pao je malo u zaborav...

Posle dugo cekanja, drugi album se pojavio u prodaji, naziv mu je Kolja i sadrži 9 pesama:

 

1.Da li venem ili zrim

2.Miris mladosti

3.Crna ptica

4.Draga strina

5.Maršala Birjuzova 8

6.I eto, udade se ti za konja

7.Idi spavaj

8.Sam

 

bonus track:

9.Haljinica bolje lila (live)

 

System Records

 

...IZASAO JE...novi disk jos nisam dobio u ruke ali sam cuo da moze da se kupi u prodavnici b92 u Beogradu i naruci na sajtu mog izdavaca - http://www.system.co.rs... imate ga i na rapidshare-u, ko hoce piratsku verziju, fali jedna, dve pesme...ali, nije to konacni mix i nije masterovan... al nema veze... izdavac mi je rekao da ce da kosta 400-500 dinara, to je 5-6 evra, jel tako?... ne znam, kriza je, ko nema para da kupi, nek nareze od nekog... pozdravljam...

 

Koljin Myspace

 

P.S. Verovatno ni ovaj nece imati promociju u obliku koncerta, ali opet ko ce ga znati zasto je to dobro.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Mala svita ali izabrana. Nego da vas pocastim evo jednog mojeg poklonceta kolegama, znate sta trebate da uradite ako vam se dopadne:

http://rapidshare.com/files/286713812/Kolja.rar

 

Totalno drugaciji vajb ima novi 'bum, a i kraci je od prethodnika, vidi se da je Kolja ulozio srce i dusu u pesme, nacin na koji ih je otpevao i odsvirao...

Zameram mu jedino sto nije uradio veseliji album, i dalje ima te njegove ironije, mada bih ja ovo vise stavio pod sevdalinke, cak sam i suzicu koju pustio na nekim pesmama.

 

Postoji mogucnost da ce izbaciti album sa obradam narodnih pesama ali i to je pitanje da li ce se ikada desiti i kada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Kolja - Novi EKV na pomolu...?

Autor: Dragan Petrović

 

Tako je bilo i 1982. EKatarina velika se pojavila totalno drugačija i "crna" sa nabijenim emocijama u tekstovima i ličnim pričama koje su bile pretočene u pesme. Beograd, 2009 - KOLJA se pojavljuje po drugi put "crn" u emocijama, pomalo ljut i pun ličnih priča u pesmama koje su me i malo uplašile na prvo slušanje jer paralela sa pričom iz 1982 je skoro neverovatna.

 

CD sam dobio na slušanje od samog izdavača "System records" iz Beograda deo grupe (Systementertainmet). Posle prvih taktova, zaključio sam da je ovaj album Kolje ličan i doživljen i kao takav bez produkcijskog poliranja predstavljen slušaocima, pa ko ukapira, ukapira....

 

Album "Kolja" je muzički naslonjen na blues. Nema tu preterane svirke, ceo akcenat je bačen na priču koja je složena tako da pravi celinu tek kad odslušate ceo album. Koljin glas na momente dobija agresivnu "blues" notu, koju po mom mišljenju treba da neguje više nego što je zastupljeno na albumu. Voja Aralica producent ovog izdanja je standardno "digitalan" sa svojom, produkcijom, gde je sve kristalno jasno i čisto u prostorima, gde svaki instrument ima svoju matematičku namenu. Ko voli takav pristup produkciji...izvolte! Moja savet: Album bi bolje muziči "disao" da je svirka bila više opuštenija i prirodnija, bez tkz. planirane produkcije.

 

Pomenuo sam 1982 i EKV. Isto je bilo sa njima kada su se pojavili. Previše crni u tesktovima, te su mračni, neshvaćeni od mas-medija... Znamo kako se sve završilo. Ušli su u legende. Kolja ne kopira nikoga, originalan je i svoj, ali put kojim ide nama koji smo bili svedoci stvaranja novog talasa je "poznat" od ranije.

 

To je put medju legende, kad ukapiraju...

 

Izdavač: System records Beograd, 2009

Izvršni producent: Zoran Moro

Muzički producent: Voja Aralica

 

link ka recenziji

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 2 months later...
  • 6 months later...
  • 2 months later...
  • 2 weeks later...

Uh, nisam znao da ovde ima svoju temu!

Meni je album "Mama, nemoj plakati" takva genijalština da to ne mogu rečima opisati! Znam ga bukvalno napamet i redovno ga slušam! Objasnio je i muzički i sa tekstovima mnogima sa ovih prostora kako se to radi. Stvarno je car! Drugi album mi već nije toliko dobro legao, ali ima dobrih pesama svakako, Crna ptica mi se ističe najviše.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
 Share

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...