Mislio sam da predlozim da se doda u naslov na Seidr temu, al ajde ovde posto je to doom ipak..

 

Solo atmosfericni bm A. Lunn-u iz US. Lik je izbacio najbolji bm album iz 2010-ih za sada (Kentucky), a za koju nedelju izbacuje dupli album koji ce da traje oko 2 sata verovatno..

 

The Scars of Man on the Once Nameless Wilderness I and II izlazi 6. aprila.

 

WHICH SIDE ARE YOU OOOOON, WHICH SIDE ARE YOU ON?

Svidja mise

Okacise ceo ovde

 

https://thetruepanopticon.bandcamp.com/album/the-scars-of-man-on-the-once-nameless-wilderness-i-and-ii

Upravo vrtim Roads to the North. Odlicno.

Poslusaj i Kentucky obavezno..

Okrenuce se.

Obično nisam fan duplih albuma ali ovo je nešto fantastično. Prvim delom se g-din Lunn posprdao sa konkurencijom u domenu atmosferičnog, savršeno organskog melodičnog black metala, bez prevelike filozofije ali zato sa vešto upotrebljenim ukrasima van žanra tako da to ne bude tek još jedan atmospheric BM/blackgaze album nego da se oda čast nekim ikonama, slava tradiciji. Drugim delom jednostavno priča priču o odumiranju, istovremeno lagano šijući današnje prvoborce američkog folka koji je u međuvremenu postao a možda ponovo i prestao da bude mainstream iako mu tu mesto nije. Jednostavno rečeno, došao baja i "motivisan izrok'o" u dva tako različita a nikad aktuelnija žanra. Divota jedna. Volim i prethodne radove, posebno Kentucky i Autumn Eternal ali ovo je odvođenje priče na viši nivo.

https://thetruepanopticon.bandcamp.com/album/the-crescendo-of-dusk

One bm song from the 'Scars' sessions, one folk song from the 'AE' sessions.

 

 

koliko prirodno zvuče trake u ovim akustičnim verzijama

http://thetruepanopticon.bandcamp.com/album/scars-ii-the-basics-2

ovde ima nova pesma, isto u kantri fazonu, fantastična:

http://thetruepanopticon.bandcamp.com/album/from-split-with-aerial-ruin-2

Treba i live album da izadje..

https://cloud.mail.ru/public/axdo/XDC545MTu

Bogme albumčina i ovaj novi. Spakovao čovek ovde sve što zna, od akustičnog folka, preko standardno melanholičnih jesenjih Drudkh vajbova, do nekih laganih koketiranja sa atmo death metalom (moth eaten soul, možda i favorit na albumu), preko post rocka i blackgazea, čak je uspao i nešto entombedcore začina da ubaci (poslednji deo poslednje pesme), a sve nekako zvuči skladno i fino uvijeno u isti paket. Zna znanje gospodin.

https://www.sputnikmusic.com/news/44362/Remember-Panopticon-/

 

ovaj drugi me zanima

Mene više ovaj prvi ali očito isti koncept kao na The scars... koji je bio super u celini.

Pesmetina za vekove, moram pod hitno da odradim ceo back catalogue ovog benda.

 

Pa ono, post rokic, ok je ali mi se ne razlikuje nista specijalno od materijala sa zadnjih x albuma..

Moracu i ja da predjem jer sam pre bas dizao u nebesa Roads i pogotovo Kentucky, cisto da se preispitam. Mada mi je Kentacky imao manje ovih ustaljenih post rock klisea i vise tog ranog americkog usbm zvuka kao prvi Wolves, koji mi cak vise naginje na neki screamo post hc nego post rokic..

Collapse mi je u tom fazonu bas..

https://thetruepanopticon.bandcamp.com/album/the-rime-of-memory

Singl nažalost daleko bolji od ostatka albuma.

Ne znam ni da li da se teram da pustim..

Austin ima ovaj zanimljiv projekat koji miksuje black metal i surf rock, da dobro ste čuli. Omot može na najbolje i najgore ujedno, a jaka im je i fotka na arhivama.