All Activity

Evo malo norveškog death metala

Rogga najdosadniji muzičar u death metalu svih vremena

Mnogo se ovde pametuje, a ljudi i dalje prave albume ne prve klase, nego nedodirljive za 99% scene.. Album prepun ideja, rifova, melodija, atmosfere kakvu mnogi samo sanjaju da postignu.. Jedino što zli jezici mogu da zamere jesu zaista kraće numere, neko bi ovakve ideje rastegao na 66 minuta i opet ne bi postigao takav efekat nego bi samo smorio slušaoca dok doje do poente.. I da ovo je jebeni 12-ti full-length album benda!!! Mogu da ti puše Dolanee, DolanEeEEE!!!!!!!!!!!!!!!! (jbg Vigna se ne rimue)

Srbi u neverici i razočaranju napuštaju salu ostajući uskraćeni za Fobiju..

Jel se ko uželeo (baba)Rogge A tu je i ceo album ovih amera, ovo poprilično obećava..

Tuga i nesreća.

Sad je zaista

sad je Countess onda

Možda smatra da im sleduje brodolom, što je izvesno bez obzira na status i kvalitet, svemu dođe kraj. Meni ovo odlično zvuči, zrelo i prepoznatljivo. Prija mi i kraća forma pesama, jer danas se preteruje s numerama od 8+ ili 10+ minuta.

Teško je ovo imalo realno preslušati ali da li i treba tako raditi kad su već rešili da uzmu pare pod ovim imenom

Pa vala meni je bolji od prethodna dva, možda što su mi očekivanja bila na minimumu. Pevač je pokupljen iz late career VR uspeha Razorback Killers i dobro je odradio posao,onaj prethodni je baš bio loš. Nije ovo na XI nivou naravno ali nije za baciti.

Pa ne znam kakav je to Titanik koji razbija glecere i idalje plovi..

''Vigna’s distinctive style is delivered in microcosm. His signature techniques, tonality, and rhythmic lurches are all present and correct, but they don’t lead anywhere. Gone are the intricate narrative threads of ‘Close to a World’ below, all is clipped back for the sake of delivering these basic, episodic suggestions cut together with crowd pleasing signature melodies.‘Descent’ hardens this trend. They seem to have taken the comments on the length of ‘Acts of God’ to heart by trimming things down to an industry standard forty minutes. But this is just rearranging the furniture on the Titanic at this point. Vigna’s riffing still lacks any motion.'' Bukvalno moj isti utisak koji sam napisao gore, dobar tekst

Našao sam, meet and greet sa Exodusom je 100 evra. Opeth baš i ne pratim, poslednje čega se sećam vizuelno je neki DVD iz tipa Royal Albert Hall-a i album Watershed, a od tada je oho-ho prošlo xD Kreator su baš otišli u kič, tu nema zbora, počelo je to odavno, još sa onim Hordes of Chaos spotom. Nisam gore pomenuo, a to mi je kvarilo utisak kod svih bendova, ceo koncert je patio od nedostatka subova / basova, sve je bilo u nekom high midu, ortak sa kojim smo bili bavi se ozvučavanjem i išao je skroz napred da pogleda imaju li uopšte binove, ne sećam se tačno šta je rekao, ali tipa nije bilo dovoljno ili to su nisu ti zvučnici koji treba da budu. Kod Exodusa je to Tom izukao na čistu energiju i bili su drugi bend večeri, računali smo, sada će pustiti, ali isto je ostalo i za naredna dva benda.

Ova pesma gore se nije našla na novom albumu koji je meni dosta bolji od razočaravajućeg prethodnika, vratili se u doom vode što im dosta bolje stoji od izleta u komercijalno. Odoše sa stilom.

favorite track: АНАРХИЈА МАГИЈА

I dalje nema vesti u vezi s bendom ali nisam znao da je da je gospon Earl of Void sada gospođa https://www.metal-archives.com/artists/Jara_Pohjonen/1425

nije prednja strana ali je lagano mogla biti, kidanje

Ovi su bolji od svih ikad ali ovaj priča o važnosti timskog rada.

da nije isto, Immolation stancuje sve iste dobre albume a ovi stancuju male-fronted nightwish albume

Suton (1982) https://www.youtube.com/watch?v=jO-a-yp6UjY Kada površno pogledamo film i njegov scenario, mogli bismo da kažemo da se u njemu ništa ne dešava. Ali zapravo, kroz priču dede i njegovih unuka u malom selu u Istri, dobijamo i više nego što smo očekivali. Ako je namera dede, Amerikanca kojeg glumi Karl Malden, bila da ih zaštiti od svih budućih zala sveta odraslih, onda je to odlično prikazano. Sjajno je odigrao svoju ulogu, ima tu toliko topline i minijaturnih scena u kojima, zajedno sa dečjim glumcima, zaista postiže trenutke koje je prelepo videti ovekovečene na filmskoj traci. I kada se često priča o našim filmovima u kojima se prikazuje odnos odraslih sa decom, to često ima tragičnu i teskobnu notu. Ovde to nije slučaj, smatram da je prikladan za gledanje za sve prošle i nadolazeće generacije. I nosi veliki kvalitet u prikazu empatije spram starijih i kako se oni odnose pri učenju svojih naslednika kako da krenu da žive kada vreme detinjstva počne da iščilava i vreme odraslih preuzme primat. Neko će reći da je sve to previše zašećereno, ali snaga filma proizlazi iz Paskaljevićeve režije, gde se tačno zna koji trenutak treba iskoristiti da se naprave male trzavice u narativu i dešavanjima naše male skupine likova, kako bi onima koji imaju strpljenja otvorio njihov bogat svet. Svakako treba pomenuti i njegov neverovatan način da prenese autentičnost jednog mesta, i to se moglo videti i u njegovom kratkom filmu „Legenda o Lapotu“. Jednostavno, čovek ima oko za detalje i ume da običaje i način života prikaže kroz čitav film, a da oni ne preuzmu primat nad srži priče, koja je odnos dede i njegovih unuka. Videćete i druge naše glumce u manjim ulogama: Vuisića, Božovića i Todorovića, i možda će vam zvučati pomalo čudno što su im glasovi sinhronizovani na engleski, ali poenta njihovih likova i dalje je tu. Imaju prisustvo po kojem su ostali upamćeni u svojim značajnijim ulogama, i to je sasvim dovoljno. Oni su samo prolazni deo života ove male porodice koja biva pogođena tragedijom i, kao što to obično biva, ostaju epizodisti u njihovoj glavnoj priči. Moram da spomenem da mi je ovo jedna od najupečatljivijih uloga Dragana Maksimovića, koji, ruku na srce, nije uvek dobijao tako efektne uloge i često je bio sveden na igranje skrajnutih i neobičnih tipova u manjim epizodama. Scena u kojoj njegov Toni, tip koji organizuje bioskop u tom malom mestu. Pokušava na svaki mogući način da osvoji pridošlu učiteljicu Lenu, koju igra Džodi Tilen, zaista spada u antologijske filmske momente, a istovremeno ima i dobru dozu humora. Film je montiran i snimljen kao kakav holivudski klasik, i nadam se da će kroz restauraciju doživeti da bude ponovo otkriven od strane naše publike, koja će ga prihvatiti kao punokrvni klasik naše kinematografije.