Leaderboard

evo je

Feelonezy bog otac na nebu i zemlji, trebas jednom da odes da vidis kako se dzijese zapravo, ako ga gurnu u malu salu bice tvrdo, ako ga grunu u veliko pokidace sve. Regis isto ok, Noksi, vreme je da se gleda sa ovim novim albumom, koji je za moj ukus previse emo. Ali neka se trazi ckodenja.

ja sam hteo ali ladno rasprodato bilo kad sam stigao do doma. svaka cast komsijama.

Kazu lord je veceras od 1 do 3 izjutra, pomolimo se.

Hajp

http://agoraphobic-news.com/interviews_view.php?url=interview_with_tom_angelripper_of_sodom_our_show_in_vietnam_was_canceled_for_being_pro_american Intervju sa Tom Angelripperom

Koliki god cinizam da mi je nabio novi album (i dalje mi je isti utisak kao i ranije), live iskustvo je jedna potpuno druga stvar, i jak je i veliki Porcupine Tree, to je jasno posle sinoć. Pre svega, šokantno mi je u kolikom su prostoru svirali. Ista sala gde je skoro Pearl Jam jebeni svirao, doduše oni su rasprodali istu, ali je i za PT bio pun parter, prvi prsten tribina i dosta drugog prstena. Ne znam, sulud mi je kontrast da sam ih pre 12 godina gedao u klubu od cca 1000 ljudi a onda ovo. Nove pesme me nisu ni live nešto kupile. "Harridan" je recimo tu najkvalitetnija stvar koju bih očekivao da će držati za budućnost (a posle sinoć mi je stvarno suluda pomisao da ovo bude zadnja turneja, iliti "closure"), ovo ostalo tjah, apsolutno nikakav staying power. Mimo toga, dosta bombonica u listi, konačno "Anesthetize" ceo, Collapse, Last Chance, Hearse (najbolja sa Incidenta ubedljivo), i moj lični momenat večeri "Buying New Soul", lagano top10 PT pesama, spucale me emocija i nostalgije na istu kao nikad. Bend na visokom nivou, kakve god da je muzičare sa sobom SW vodao prethodnih 10 godina, neverovatno je koliko jedan Gavin Harrison znači za kolektiv, apsolutna zver i dalje. Odvlači pažnju od video ekrana jednostavno Nova momčad su sasvim uredni, gitarista mislim da ne može više da liči na John Wesleya, bar iz publike sa neke srednje daljine, a iskreno rekao bih da je bolji na backing vokalima. Basista sa druge strane liči kao da privremeni basista za Leprous na severnoameričkoj turneji, taj neki random prog vibe. Barbieri dosta visok u miksu rekao bih, bar nešto ne bih rekao pre toliko upfront da je bio na prošlom koncertu. Wilson i dalje u svom elementu, awkward banter na nivou (ne kenja o popu i dalje, ali nije mogao da ne baca par opštih mišljenja), vokali ga fino služe, doduše čini mi se da se na određenim mestima kanda više napreže nego ranije, ali ništa strašno. Koncert inače sniman, da li kao solo gig ili kombo sa drugim ne znam, ali eto biće lepo i to da se ima kao "suvenir". Lista je valjda i zbog snimanja bila sa svim pesmama sa turneje (do sad su rotirali Sentimental i Hearse), tako da nas to fino usralo. Fingers crossed da Steva neće nekim novim mudrim solo planovima da opet saseče PT vozove, stvarno bi bilo besmisleno posle prisustvovanog.

when in Greece

Slowly we rot se slušao kada sam odrastao sa ostalim gradskim ljubiteljima metala koji bi mogli da se nabroje na prste obe ruke. Bukvalno bend bez lošeg rifa.