Leaderboard

Znači mi svaka lepa reč. 💅 ☺️ Nisam debeo, al godine uzimaju surov danak. 😿 Btw, nadam se da je ova "sveća je dogorela" osvrt na stanje u državi.

Ovaj drugi deo je još mnogo luđi

BA zove, mora se ici sledece godine :)

Prvi put imao sansu da ih vidim sinoc, iako sam slucajno propustio njihov show kod njih kuci u Edinburgu i jos jednom kada su bili u Minhnenu, al' srecom sinoc ih navatao konacno. Drogiram se ovim bendom vec neko vreme i bas mi leze iz x razlicitih razloga. Elem, bili su predgrupa Night Verses (koji su me bas iznenadili), na zalost nakrcali su ceo show u najmanji Backstage Club u Minhenu, iako je lagano moglo da ide u prostor osrednje velicine. Jedva su svi stali u klubu, na glavama jedni drugima, na zalost usao sam na ulaz bukvalno momenat kada su krenuli da sviraju, tako da sam celu svirku odgledao skroz od pozadi, a posto klub ima i terasu iznad ulaza, ozvucenje nije bilo bas dopiralo direkt do nas ispod terase, pa se gitare u nekim momentima nisu bas preterano jako cule. Jebiga, sta je tu je ... Sve u svemu, ekipa bas upeglana i sve to zvuci bas dobro, ima muda, melodije, atmosfere, sve na mestu. Setlista poslednja 2 albuma, 5-6 pesama, na zalost tako je kako je, ali po meni izabrali najbolje pesme sa oba albuma, tako da i jest najbolji reprezent benda kakav jeste. Nemam sta da zamerim na svirci osim eto jbg prostora, da su na vecoj bini sve bi to bilo mnogo zajebanije. Na poslednjoj pesmi sam se malo probio napred i onda je utisak bio jos bolji. Iskoristio momenat haosa da kupim majicu i LP Voidkind. Sve za 50 evrica, dobar deal za mene :) Nadam se da ce opet u skorije vreme pa da ih nahvatam na nekoj duzoj setlisti i vecem prostoru za full experience. Night Verses slucajno otkrio jer sam u nekom gitaroskom podkastu video njihovog gitaristu kako radi neke sulude stvari, i bukvalno sam bio mindblown, onda cuo par pesama i called it a day, nisam preterano obracao paznju na bend. Dosao sinoc na svirku, i krenuli da sviraju, i bukvalno sam bio u fazonu sve vreme, koji jebeni kurac. Kidaju momci, energija full, melodicno, "pevljivo" (iako je instrumentalni bend), nikakva djent zajebavanja, bukvalno su mesali neki post-metal sa prog metalom i insturmentalnom muzikom ali da ima strukturu, melodiju, da nije samo izdrkavanje shred i tehnika. Bubnjar zver jebena, ne znam kako je onaj bubanj ostao citav celog koncerta, ja u zivotu nisam video bubnjara da toliko jako bubnja i bije, a da ima onako dobru tehniku i preciznost, groove. Mislim da ce ovaj bend tek da se procuje i probije, kapiram da ih za sada znaju samo djenty bois, ali ovo je daleko bolje od svega sto je djent pravac izbacio poslednjih godina. Ovo mi je bolje i od Animals as Leaders, jer imaju jako kreativna resenja sa atmosfernim tonovima, delay, reverb, pitch shift, svasta nesto. Ludnica stvarno kako to zvuci uzivo, nisam ocekivao uopste. Sve u svemu, za 30 eura ovakve dve svirke dobiti ovih dana, nerealno.

Pisi bendu direktno. Imace i oni sigurno sve te djakonije.

Hvata me nostalgija za nekom Gambling / 7 Sinners erom kad bi se ljudi na forumu raspisali o novom Helloweenu i recenzirali svaku pesmu pojedinačno, tako da mi pade na pamet da se ja bacim na zadatak ako već niko drugi nije voljan da razglaba. Taman sam imao dve nedelje da fino izgustiram album i saberem utiske. Ovo mi je peti Helloween album koji dočekujem kao fan budući da sam tek nakon Gamblinga postao BAŠ velik fan, novi Helloween je uvek bio event, čak i kod par albuma koji su bili onako. Istoimeni pre neku godinu je bio najjači u proteklih deset godina, stvarno imam utisak da Helloween ume posebno da zapne kada se treba nakon nekog kritičnog perioda dokazati (Master nakon Chameleon, Gambling nakon Legacy), ali Giants & monsters je maaalčice kao neki sophomore slump (iako je osamstota Helloween ploča ). Generalni utisak je da je album dobar, ali pesme koje bi trebalo da su najjače su zapravo najkritičnije, dok su bolje stvari iz nekog razloga u drugoj polovini izdanja. Tako da hajmo redom... Giants on the run: Izuzev moćnog uvodnog rifa, pesma zvuči kao da su Andi i Kai zalepili dve različite pesme čije sekcije ne upotpunjuju naročito jedne druge. Refren je sam po sebi malo antiklimaktičan, pogotovo sa vrlo iznenadnim i grubim povratkom na kraju. Kakva šteta da prva pesma na albumu bude možda i najslabija. Savior of the world: Bilo mi je potrebno nekoliko slušanja da mi se slegne ona gomila strofa pre nego što se uđe u refren. Weikath je imao na prethodnom albumu sličan fazon sa Robot king, da za svaku narednu strofu misliš da je refren dok se ne dođe napokon do refrena. Vrlo je solidno sve to doduše na kraju ispalo, i Kiske je izuzetan na ovoj numeri. A Little is a little too much: Od kratkih i rokerskijih stvari na albumu, ova mi je možda najmanje omiljena, ali i dalje je vrlo korektna. Kiske u nekom intervjuu reče da je pesma malo u Scorpions fazonu i mislim da je poređenje na mestu. Čini mi se da skidam poen pesmi samo zbog onog ponavljanja pred poslednji refren, plašim se da će Andi uživo da pet minuta navodi publiku da ponavlja za njim na toj sekciji. We can be Gods: Kaijeve pesme na ovom albumu su stvarno basic. Od rifova, preko vokalnih melodija, pa i do progresija akorada. Ovo mu je doduše najbolji momenat na albumu, čini mi se da je refren najsvetlija tačka jer je prilično nepredvidljiv u promeni raspoloženja. Na kraju krajeva, i onaj uvodni rif je zabavan koliko god bio jednostavan. Into the sun: Bilo mi je potrebno par slušanja pre nego što sam shvatio da ovo nije prosečna kič balada. Refren je astronomski, Andi i Kiske su ga zaista prodali, one vokalne melodije su maestralne. Takođe je i fino pozicionirana na albumu, it doesn't overstay its welcome što bi se reklo. Možda im je ovo najbolja balada još od If I could fly. Ako bismo If I could fly nazvali baladom, je l' te. This is Tokyo: Čoveče, ova pesma je kliše u svakom pogledu, ali gađa sve što volim, kao neki guilty pleasure. Andi je majstor pesama koje sam u stanju da ponovim deset puta zaredom i da se ne smorim, sadrži jedan od jačih Helloween refrena u novije doba, čak su i solaže pevljive i pamtljive. Ne znam kako gomila fanova seče vene na A Little is a little too much, a ova pesma je navodno preterala u cheesiness-u. Universe (Gravity for hearts): Najbolja stvar na albumu. Posle silnih Helloween satelita i related bendova (Gamma Ray, Iron Savior, Unisonic, Pink Cream 69), raduje me saznanje da u paralelnom univerzumu Gerstner i Kiske imaju svoj bend koji kida. Ovo je klasik u svakom pogledu, sve zvuči poznato ali ne i generično, svaka sekcija se urezuje u pamćenje, i na kraju krajeva energija pesme apsolutno podiže slušaoca sa stolice. Onaj brejk na sredini je osvežavajuć takođe, ima nekih prekul preokreta. Maestralno sve u svemu, desetka od pesme. Hand of God: Drago mi je da album ima nekoliko mid-tempo kraćih stvari da malo osveže flow albuma. Ova pesma me iz nekog razloga podseća na The Dark ride eru, možda me asocira na Departed, što je neobično budući da je Gerstner pisao pesmu. Nije baš na nivou Universe, ali Gerstner jeste razvalio obe pesme u principu. Under the moonlight: Uz Universe i Tokyo, ovo mi je u top tri. Weikath u svom uobičajenom veselom modusu koji me podseća na Keeper dva, žurka kreće već od intra, nastavlja se kroz gitarske harmonije i kulminira u epskom refrenu. Takođe mi se čini da je Kiske pravi vokal za ovu pesmu a ne Andi, nekako je toplina njegovog glasa savršeno prikladna. Majestic: I opet smo u situaciji od koje smo počeli - album otpočinje prosečnom numerom i završava se prosečnom numerom. Majestic zvuči kao pesma koja bi savršeno mogla da se uklopi u Empire of the undead, koji je bio middle-of-the-road za Gamma Ray standarde, te je pesma middle-of-the-road i ovde. Ako ništa, jasno je da ne treba da priželjkujemo novi Gamma Ray. U globalu, dobar dodatak Helloween diskografiji. Neka mu 8/10 samo zato što određene pesme podižu ili barem održavaju prosek, ali ako bismo rangirali Helloween albume, nisam siguran da bi se ovaj uvukao u prvih deset. 😛

kurva iz transilvanijskog apartmana

A ti si pretpostavljam njegova mama i ono "Ne smes tako da pricas o mom sinu,cak i kad pravi sranja" 🙂 Mislis da ljudi ovde imaju 7000 dinara za bacanje?Ako ti imas,super,daj onda jos nekom 🙂 Istina,i na Legacy festivalu (bio sam i tamo,naravno) je bilo otkazivanja bendova.Pa ipak,postoji jedna bitna razlika,ako vec pravis paralelu izmedju ta dva festivala: na Legacy-ju su otkazali neki od vecih bendova.A na ovom u Pancevu su svi (veci) bendovi.To je drasticna razlika. Moja peonta je: treba znati kome se daje (poklanja) 7000 dinara za ulaznicu.I s'tim u vezi red je da ljudi budu upoznati sa (ne)delima tog coveka. Svako naravno nek odluci za sebe da li ce davati pare ili nece. Ali ono sto i dalje kazem - ako nesto krene po zlu,vi ti pare vise videti necete.Marko nema istoriju vracanja para i to nije zanemarljivo. Izjava devojcice od 12 godina.