Totamealand

Zavidim. Ja sam sa IQ imao kasno paljenje tek pre neku godinu, i isto sam se više primio na 2000s albume nego na starije. Frequency mi je favorit, kakva slučajnost da su baš njega izveli.

Tebra... Onaj solo na kraju Gigantium mu je poslednji u karijeri. Inače je bio srceparajući, a tek sad ubija na mestu.

Uf. Stvarno nisam mislio da je pitanje dana. Ispalo je na kraju poetično što je dobio priliku da se oprosti od fanova i izađe poslednji put na binu...

Peter Hammill - None of the above The Kinks - Face to face House of Spirits - Turn of the tide Hydrotoxin - Oceans The Flower Kings - Flower power Jefferson Airplane - After Bathing At Baxter's Melvic Centre - Trawler Pulp - More

Bile "nove" ili ne, tretiraće se kao novi studijski album. Primećujem online da je hajp enorman, zbog postave, a opet, ljudi kao da su zaboravili da postoji A Scarcity of miracles, koji jeste bio dobar ali ne spektakularan. Ne mora da znači da će ovo biti neki mindblowing album.

Kakva šteta, baš mi je žao ekipe drugara koja je krenula jutros.

Meni ne šljaka. Ali set liste igledaju predobro za sada.

Helloween - The Time of the oath Stratovarius - Episode Psychotic Waltz - Bleeding Ima još, slažem se za Morningrise sa postom iznad. Slažem se moooožda i da 1996. nije bila u globalu najbolja godina za metal, ali nije kao da je Load u vrhu izdatih albuma.

Uf, ja sam inače slab na ovakve pesme, mene ovo toliko dobro vozi da sam možda i deset puta danas obrnuo stvar.

Da su stavili Bring your daughter, Wasting love, Be quick or be dead, No prayer ili bilo šta iz ranih devedesetih u set listu zajedno sa Rime, Seventh son, Murders in the rue morgue itd, sve te 90s stvari bi bile raskrinkane kao jasno inferiorne i ozbiljno bi pokvarile doživljaj. Drago mi je što su iskulirali taj period. A s druge strane, koliko god da su gorenavedene To tame a land, Loneliness i Still life na primer fenomenalne, i tu ste u pravu apropo ugađanja većini - mnogo više ljudi će se dobro provesti na proverenim hitovima i onda kupiti kartu i za sledeću turneju nego da su na pola pesama češali glave u fazonu "šta je ovo?" Ruku na srce, i ja bih voleo neki raritet, ali eto, Alexander je prošli put bio presedan, turneju pre toga je Sign of the cross odnela pobedu, tako da neka ih sad.

Rainmaker, Man on the edge, Stratego, Out of the shadows, The Wicker man, Como eastais amigos, The Alchemist. Ima još, ali da ne davim. Bilo je predobro u Pešti sinoć. Ova set lista je logičan sled nakon prethodne turneje gde su svirali pet pesama sa novog albuma, pet pesama sa zapostavljenog starijeg albuma i potom izostavili neke od najvećih hitova benda. Ovde je za pedesetogodišnjicu bilo jasno da treba probrati samo najbolje i najpoznatije, i privući masu fanova koja je preskočila prethodnu turneju, te stvarno nisam sanjao pesme poput Drifter, Still life i Infinite dreams. Zapravo su me raspametili otvaranjem sa Murders i izvlačenjem Clairvoyanta, da ne govorimo da su se u setu našle dve najepskije pesme iz osamdesetih, tako da mi je doslovno neprijatno da se na bilo šta požalim nakon takve selekcije. Simon je bio dobar. Kvalifikovan bubnjar koji ima svoj stil, vidi se da je ortak sa bendom, tako da šta više tražiti? Ostatak benda je isto delovao podmlađeno sad kako su ubacili novu bateriju, Bruce je pri kraju bio malo umoran ali u globalu opak. Scenski su se modernizovali, izdali su tradiciju sa zavesama da bi izneli nešto što, što bi Bruce rekao, "do sada nismo izvodili." Jadni fanovi su, nažalost, tumačili da Bruce misli na pesme a ne na scenografiju. 😛 Sjajno veče. Moglo bi da se ponovi, valjda mogu da iznesu još turneju, dve nakon što se ova odjavi.

Ja sam uzeo malo da se vratim na The Smile. Onaj Cutouts album jedva da je ostavio neki utisak jesenas, doslovno je zvučao kao pesme koje nisu bile dovoljno dobre za Wall of eyes, sa izuzetkom Zero sum. Wall of eyes se međutim i dalje dobro drži, ali kad se sve sabere, sa ove distance je ipak prvenac bio najbolji. Mislim da mi je i koncert u Hangaru dokazao da su one tvrđe pesme zapravo energične i zabavne.

Hand. cannot. erase. je bio monumentalan događaj. Imali smo sreću da vidimo tu turneju, čoveče, neće se tako nešto ponoviti.

Kakav pacer. Kako su uvek bivši članovi ti koji se ponašaju kao tinejdžeri po intervjuima i online postovima a ostatak benda uvek ima gram mozga da bira reči?