Totamealand

Ima nekoliko pamtljivih tema koje se ponavljaju, pogotovo u drugoj epskoj numeri. Čak i ova poslednja atmosferična stvar ima neke progresije koje ostaju u glavi, nisu samo drone kao što je umeo da bude slučaj.

Blaze Bayley - War within me Liquid Tension Experiment - Liquid Tension Experiment 3 Weezer - Van Weezer Electric Light Orchestra - El Dorado Karate - The Bed is in the ocean Blood Incantation - Starspawn Toxik - World circus Xentrix - For whose advantage? Pattern-Seeking Animals - Prehensile tales Atlas - Bla Vardag

Zašto mi se javlja Frequency unknown flashback?

Hm, izgleda da Death magnetic i Hardwired nisu naročito popularni na ovom forumu? Za mene se Metallica sa tim izdanjima vratila. Nisam bio neki Load / Reload fan, St. Anger mi nikako ne leži, ali sa Death magnetic su stvari počele da se vraćaju na mesto.

Vrtim ga već nedelju dana. Blaze je objasnio u intervjuima da je album prilično straightforward, ali nisam mogao da pretpostavim da će biti TOLIKO straightforward. Kapiram da se čoveku može da nakon konceptualne trilogije spusti loptu i snimi nešto direktnije, ali meni lično je album previše deja entendu. Naslovna kida, doduše. Ima li još neko da se bacio na album?

Eeeeej, ali predobar je Emperor of sand. Mislim da su dostigli vrhunac koncizne, catchy ere. Nema veće žurke u Mastodon diskografiji od ovog.

Songs from a room je nevidjen.

Evergrey - Escape of the phoenix of Montreal - I feel safe with you, trash Soen - Imperial Godspeed you! Black Emperor - G_d's Pee AT STATE'S END! The Shins - Oh, inverted world Great Lakes - Great lakes

Nedostaju i meni tako neki semplovi i jezivi momenti, ali teme i gudači su na nivou i dalje. Nije loše, zanimljiviji album nego prethodna dva.

Drugar koji je Opeth fan koliko i ja me je uputio na ove momke, i zaista je znao da ću umeti ponešto da proberem za sebe ovde. Iako je Opeth uticaj malo očigledniji na ranijim radovima (pogotovo na drugom albumu), sviđa mi se i identitet koji su uspeli da izgrade za sebe na poslednja dva izdanja. Novi album mi se možda i najviše dopada, naročito Deceiver.

Čeka se petak.

Novi album je snimljen i trenutno je u mixing / mastering fazi. Iako momci ćute po pitanju toga ko je producent, izgleda da je Biff Byford otkrio tajnu kada je objasnio čime je to Andy Sneap zauzet pa ne radi na novom Saxon album.

Broj jedan i za mene. Hajde što su singlovi kultni, nego su čak i deep cuts poput Spieluhr jednako jake pesme.

Zakasnela reakcija na Haosov update. Gentle Giant, Opeth i Radiohead u jednoj fotografiji - skidam kapu.

Da ne misliš na prethodne tri decenije?

Već je blokirano, ali video sam da društvo deli. Ja ću ove godine pokušati da izbegavam singlove pred izlazak albuma. Nek' mi to bude resolution. 😄

Koliko je ovo dobra stvar. "Hours" možda nije stilski pomerao neke granice, ali melodije su neviđene. O jačini vokala da ne govorim, to je album gde je Dejvidov glas zaista u prvom planu.

Buraz, cover je prekul. Mota se i druga verzija covera online gde je logo na samoj sredini, što je bolje, ovde je logo liku preko face. Ali bilo kako bilo, elegantno i moćno izgleda.

Meni je nekako škakljiv taj trend izdavanja self titled albuma nakon višedecenijske karijere. Često je i malerozno. Izuzev toga, bring it on. Jedva čekam.

https://www.facebook.com/photo?fbid=287081429448096&set=a.257052329117673 I bilo je krajnje vreme.

Sećam se i priče kako je The Atlantic bio završetak tematske trilogije (nešto oko Tomovog razvoda), i kako će od sledećeg albuma da bude okrenut neki novi list. Ali ne, isti je fazon. Videćemo, možda se nešto promeni, ali ja ne bih očekivao ništa specijalno. Nekako su se ušuškali ovde, albumi im dobro prolaze. 😀

Ja ne mislim da su igde pošli, našli su svoj novi zvuk od Hymns na ovamo i nekako imam utisak da će se priča nastaviti. Poslednji albumi su im stilski veoma usaglašeni - e sad, na nekome se zadese bolje pesme, na nekom prosečne pesme. Ovde ima numera koje se ističu: Eternal nocturnal, Forever outsider, A Dandelion cipher. Možda mi je u globalu album malo zabavniji neko The Atlantic, ali malo manje dosledan nego The Storm within. Mada sve je to tu negde što se ovog i prethodna tri albuma tiče.

Kako su ga metalizovali, jako kul.

Dobro zvuči kad ga Fripp odsvira. Još mu je dao svoj pečat na 1:34, neko bi pomislio da je deonica sa nekog Talking Heads / Bowie albuma.

Ja sam tek pre nekoliko godina ušao u Mercyful fate / King Diamond klan, i ovaj koncert mi je bio krucijalan u razumevanju toga koliko im je live show maestralan. Zapanjen sam, veći bendovi nemaju ovako kompleksan i moćan performans.