Totamealand

Šteta što je onaj Weezer cover prošao nezapaženo. Izveli su totalnu Green album foru - solo je samo vokalna melodija sa strofe ponovljena na gitari i tačka.

Čitam po intervjuima da na ovom albumu Randy, Eric i Bill imaju mnogo više udela nego ranije po pitanju komponovanja, i iako vidim da su se fanovi obradovali tom osveženju, ja sam možda maaaaaaalčice skeptičan - volim kada je Neal sto posto Neal, njegov pečat mi je dovoljan. Čovek uvek pogađa u centar, ne treba tu formulu preterano dirati. 😛

Nisam pustio pesmu, čekam album, ali mi je situacija urnebesna. Ko još za komponovanje koristi svoj materijal od pre 40 godina?

Danas mi je došlo da pustim prvenac. Mogao sam bilo koji od prvih 10 albuma da izaberem, doduše, svaki je fin.

Ovih par dana su baš haos. Dusty je bio legenda.

Kad smo bili klinci, mislili smo kako je Joey najbolji bubnjar ikad, bukvalno. Petnaestak godina i stotinak bubnjara kasnije, i dalje mislim da je Joey bio zver. Kakva vest...

Pih, ipak nije neki bend kojim vladam pa da mogu da napravim poređenje. Ali možda nekog drugog ne bude mrzelo da "prosvetli" Maiden fanove. Ja imam utisak da je malo strogo potcenjivati filozofske i religijske aspekte u Iron Maiden pesmama (dozvoliću sebi da tu uvrstim i tekstove zasnovane na poeziji i istoriji), budući da su Maideni među pionirima po pitanju uvođenja takvih tema u metal kao žanr. Nije da su Sabbathi, Saxon i Judasi imali detinjaste tekstove, ali Maideni su se više oslanjali na Rush / Thin Lizzy / 70s prog kao zvezde vodilje u tome šta u metalu može tekstualno da se radi. Možda to sa ove tačke gledišta nekome deluje prosečno, ali to bi bilo kao kada bismo kritikovali Sabbath što nisu imali visok operski vokal koji je kasnije za heavy metal postao standard, ili kao kada bismo kritikovali Helloween što nisu imali klavijature i neoklasične solaže koje su kasnije za power metal postale standard. I bez obzira na tu perspektivu i kontekst, i dalje mislim da se Maideni sasvim dovoljno zrelo i sofisticirano nose sa religijskim i filozofskim temama. Na primer, pesme poput The Alchemist, Lord of light, Blood brothers i The Man of sorrows mi ne deluju ni banalno ni naivno, naprotiv. E sad, jasno mi je da je neko možda razočaran činjenicom da Belshazzar's feast kao biblijska priča nije prisutna u tekstu pesme The Writing on the wall, ali nikada nije ni postojala indikacija da će se u pesmi isključivo o tome raditi. Nek' me neko ispravi ako grešim, ali Belshazzar's feast je trebalo samo da posluži kao hint ka nazivu pesme, što su fanovi i uspeli da dešifruju. Razumem da je neko možda imao drugačija očekivanja, ali nije kao da su nam obećali temu pa je nisu ispunili.

Mene više zanima koji bi metal bendovi po tvom mišljenju mogli da budu parametar za ozbiljno pristupanje religijskim ili filozofskim temama. Naravno da ih ima, ali radoznao sam da napravim poređenje ako sam upoznat sa bendom.

Tri jaka rifa u konkurenciji u toj pesmi. Ja glasam za onaj u sredini pred brzi deo.

Moj omiljeni Sabbath album. Nema previše albuma koji su čista desetka, ali ovaj jeste.

Ova objava se čekala.

Viđam još komentara da intro asocira ljude na Bon Jovi, nisi jedini. Dobra je stvar. Posebno mi se dopadaju akustične deonice i folky rifovi. Takođe mi je osvežavajuće da čujem pesmu srednjeg tempa kao prvi singl, obično Smith i Dickinson izbace nešto brže. E sad, držim palčeve da će biti još, i to uskoro - zreo sam za ceo album ove godine.

Još malo manje od sat vremena.

Držim palčeve da najavljuju novi album. Spreman sam za nove Maidene već tri, četiri godine.

Peter Gabriel - Peter Gabriel 3 (Melt) Riot - Fire down under Helloween - Helloween Vola - Witness

Robot king mi nekako tek sada leže, već drugi dan ne mogu da prestanem da je vrtim na repeat. Pritom, sama činjenica da postoji pesma koja se zove Robot king mi je urnebesna, to je toliko u Helloween fazonu. Ostali favoriti bez posebnog redosleda: Fear of the fallen, Angels, Skyfall, Out for the glory, Rise without chains.

Respect.

Da li je realno da Mac DeMarco, Weezer i Ghost obrađuju Enter Sandman? Mora da smo u paralelnom univerzumu.

Solidan je miks, album zvuči bolje nego 7 Sinners na primer. Jedino je Kiske povremeno prenabudžen efektima, nekada do te mere da ga je teško razumeti. Izuzev toga, korektan je zvuk.

Premijerno slušanje mi je više puta izmamilo ogroman osmeh na lice. Biće luda vožnja sa ovim albumom u narednom periodu. Mene više interesuje gde su hardcore poweraši u trenutku kad izlazi dugoočekivani povratak Kiske/Hansen tandema. Kad sam se ja 2007. godine pridružio yumetal forumu, članovi bi ispisali dobrih deset strana komentara samo prvi dan kad izađe novi album. A sada, kako stoje stvari, biću srećan i ako dobijemo samo Igorov track by track review. Old man rant over.

Future bird je ozbiljan grower. Vidim da se ne spominje previše, nisam se ni ja upecao na prvih nekoliko slušanja ali sad mi je među favoritima.

Dobra ekipa se okupila na tom izdanju - Steve Hackett, Ian Paice, Satriani, Patrick Moraz, Tony Levin itd. Preslušao sam i prilično je kul za jedan tribute album. Inače, niko mesec i po dana ne komentariše LTE 3? Šta je sa Portnoy fanovima koji su čekali da Petrucci i Rudess ponovo nešto urade sa njim?

Radoznalosti radi, šta se dogodilo sa Maiden temom na heavy metal podforumu? Je l' neko od Metallica fanova urgirao?

Vidi stvarno! Koji moderator je podmićen da počini takav zločin?

Bio je on jednom u nekom bendu gde nije bio šef pa je dobio pedalu zbog poteza. Čini mi se.