Totamealand

Queen - Innuendo Nirvana - Bleach Roger Waters - Is this the life we really want?

Prva polovina ubija, Picture that i naslovna su baš besne. Na drugoj polovini malo gubim interesovanje, mislim da se i tematika menja (još uvek pokušavam da proniknem u tekstove, doduše), ali slušaće se.

Samo sam te čekao, dobar izveštaj. Meni se baš gledao koncert, spucale me emocije u sredu ali dobro, i ja jednom da preskočim Peštu. Za A Change of seasons mi je očigledno prošao voz, ali videćemo kakvih će bisera biti u set listi narednih godina.

Queen - A Day at the races Queen - News of the world Gorillaz - Humanz Mac Demarco - This old dog

Fabuless je dosta dobra.

Dobra je Wrathchild uživo, ali je stvarno najlenji mogući izbor. The Great unknown je s druge strane bila jedan od highlightova dve večeri u Oberhausenu. Titula ponovo ide epskoj The Red and the black. Teško je bilo šta više komentarisati, i dalje su izvanredni uživo. Dragoceno iskustvo.

Klasičan Waters. Radujem se albumu.

Video malopre. Otkinuo. Tražim ostale snimke.

Samo nek' cepa Rush. Kad smo već kod toga, ja krenuo nedavno da vrtim Hold your fire u prevozu, čisto da mu pružim još jednu šansu pošto ga godinama nisam preterano voleo. I napokon je legao. Time stands still, Force ten, Prime mover, Lock and key...

Ja govorim o raspadu postave. Što se samog benda tiče, ko zna šta će da se izrodi iz ovog sudskog procesa, može biti gadno.

Odvratan raspad i velika šteta, mnogi su im predviđali sjajnu budućnost.

Ja ću ipak da se strpim da vidim da li će biti Pešte.

Čuo sam za ovo. Što se njega tiče, on je pevao u Srbiji.

Impresivno dostignuće.

Jeste da je poslednji album koji sam slušao bio Thirst, ali čoveče, kako imaju dobre omote već godinama!

Lajk za 70s prog, pogotovo moj omiljeni Acquiring the taste.

Keane - Strangeland Depeche Mode - Spirit Mastodon - Emperor of sand

Preslušao sam još jednom album jutros na putu do šljake i jedva čekam kraj smene da ga pustim opet. Eating lies, Fight back, Blood, stvarno ima dosta dobrih momenata. Bayley ne razočarava, ne znam kako postiže. Pogotovo što uspeva da zadrži stil i karakter uprkos promeni članova. Ako neko ume da sačuva identitet sve ove godine, to je Bayley. Nije ovaj album ni tematski ni muzički daleko od onoga što je radio početkom veka, možda samo više nije prisutan drop D štim i stvari su malo više oldschol heavy.

Možda su zato malo pojednostavljeni bubnjevi na albumu.

Obično se suzdržavam od komentarisanja na prvo slušanje, a kamoli na pola prvog slušanja, ali ovo je prezabavno za sad.

Ova arena u Pešti je premala za Metallicu, rasprodaće se samo tako.

Ne simpatišem ni ja All over, Igi, ali Escalation je majka. Naslovnu iskreno rečeno nikad nisam voleo previše. Album mi je fifti fifti, pola pesama kidaju samo tako, druga polovina prosek. Nema između.

Deset godina, zajebi, prebrzo je prošlo... SKC je realno bio premali za njih, pamtim da sam bio skroooz pozadi i opet nije moglo da se diše od gužve. Ovaj put Expo obavezno.

Ne zaboravite Sun is going down, I live for your pain i Escalation 666.

Realno, i treba da sviraju šta im se svira, to poštujem više nego išta. Ali neosporivo je da takav pristup utiče i na posećenost koncerta. Dobro su prošli noviji albumi, nije da nisu, ali stara garda fanova neće biti zadovoljna. Što se tiče anniversary tour, evo im prilike za 15 godina od Odiseje, nek' se organizuju.