Totamealand

John Lennon - Plastic Ono band Electric Six - I shall exterminate everything around me that restricts me from being the master Gary Young - Hospital Nick Drake - Five leaves left of Montreal - If he is protecting our nation, then who will protect big oil, our children?

Od sredine osamdesetih, da budemo barem malo tačniji. Sad, ne znam da li su imali neke ogromne pauze, ali mislim da bi mogli da budu na listi. Da nije tebi neko sipao drogu u heroin, prijatelju?

Rekao bih Rush, ali imali su hiatus od pet godina. Iako su okolnosti bile tragične i nevezane za sam bend, verovatno bi Rush bio diskvalifikovan. Wiki kaže da je Radiohead nastao 1985. godine i koliko znam nikada nisu menjali postavu. To je jedini bend koji mi pada na pamet.

Aj mi pozajmiš majicu.

Nisam uspeo da se iskombinujem za ovako jedinstven događaj, saterali me posao i finansije u ćošak. Ladno su svirali Circus. Respect...

Meni bi bila u rangu sa većinom.

Bilo je za očekivati, ali opet skidam kapu.

Obe su fantastične! Sjajno je koliko su oba benda dala svoj zvuk pesmama, Chainsi nisu izostavili svoj zaštitni znak u vidu vokalnih harmonija, dok iako mi Billy Talent nije poznat izuzev hitova, prepoznaje se od starta njihova boja gitara kao i punk uticaj. Takođe je upečatljivo koliko su svi izvođači sa spiska u svom svetu, a Rush je opet uspeo da utiče na njih. Vidi se da nema do kog muzičara Rush nije našao put. Inače, niko nije bio zainteresovan da obradi Lessons?

Samo sam nekoga čekao. Svaka čast.

Moraće još dosta da se sluša ali svašta ima ovde. Halo on fire je klasik, a Am I savage skriveni adut. Lomim se oko Spit out the bone, bila je vrlo uzbudljiva prvobitno ali će mi možda brzo dosaditi, videćemo.

Pešta ili Sofija su obaveza. Nema izgovora.

Da razjasnimo nešto - album ste za manje od sat vremena nakon što se pojavio proglasili albumom godine? Album koji pritom traje 77 minuta? Skida se, biće dobar vikend.

Čekaj, koliko može da se bira? Jebiga, gornja tri su stvarno van konkurencije, nepravedno je staviti ih naspravam ovih ostalih iako su i oni fenomenalni. Ali nek' bude samo jedan - Ziggy.

Znam da sam u manjini, ali glasam za svega par Maiden hitova i pikanterije sa solo albuma. The Hunger, End dream, Life and death, Blackmailer, God of speed, tako te fore.

Ne propušta se. Lično navijam za što više solo stvari i malo duži set u odnosu na poslednji put.

Skidam kapu za snimanje spota za svaku pesmu, kad će već sve pesme biti na YouTube nek' ima i šta da se vidi. Ne skidam kapu za Atlas rise, doduše, ubi koliko mi je bila dosadna na prva dva slušanja. Možda se promene stvari u kontekstu albuma.

Fuck, nadao sam se da ću biti prvi koji će da povuče Yes paralelu. Lepo je videti.

Preslušao sam prve dve pesme i nisam mogao više. Ne ide mi nešto...

Inmazes...

Update: album je grower, smeši mu se top 10. I dalje stoji da nije ni u kom smislu spektakularan ili poseban, ali redovno mu se vraćam i navodi me na slušanje. Dobar znak.

Obrnuće se za vikend.

Kamo sreće da se pretvori u The Final Cut, nije toliko odličan album. Aloft i Go su kul stvari, ovo ostalo je manje više bledo. Ako ništa drugo, album me je podsetio koliko je A Grounding in numbers bio dobar, specifičan i sa potpuno svojim karakterom.

Zaintrigiran sam.

Yep, to su i za mene dva Maiden albuma koji su čiste desetke.

Opeth - Sorceress Van der Graaf Generator - Do not disturb Ghost - Popestar