Totamealand

Znaću za ubuduće.

Nisam neki fan tog perioda Metallice, ali usudio bih se da iznesem jedan kontroverzan komentar - meni je Reload bolji od Loada. Prince charming, The Memory remains, Low man's lyrics i Unforgiven II su sve odlične stvari, pa čak i Fuel kad sam dobro raspoložen. Wild things isto fina, mada možda preduga. Nemam toliko favorita na Loadu, iskreno, jedva tri, četiri numere.

Koliko mi je drago da vidim ovakvu diskusiju o mom omiljenom Maiden albumu, čudi me da se za prethodne albume nije povela spika. Sličnost između Runnera i It's a sin sam zapazio još kada sam čuo Gamma Ray verziju pesme It's a sin, mislio sam da Kai opet potkrada Maidene, kad ono ispade obrada.

Dobri. Wasted, Stranger i Alexander. Runner je runner-up. Neko nedavno reče najbolji metal album ikad - što jes' jes'.

Way to go.

Gledao sam ih u Domu omladine pre samo par godina (samo zato što je ortak častio kartu), impresioniran sam da su uspeli da da napreduju do Hale sportova. Dobro je videti da bar nekim bendovima popularnost brzo raste.

Opet gomila izjednačenja, tri pesme dele prvo mesto. Idemo dalje: Aces high Back in the village (kriminalno potcenjena stvar, jedna od njihovih najboljih uopšte) Powerslave

Dobar video, nije neki zvuk ali zanimljivo je videti kako prže pošto nisam ganjao video snimke do sada. Retko koji od tih modernih prog/djent bendova uspe da mi privuče pažnju, ali kod ovog benda mislim da mi je presudan bio dredg uticaj koji se lepo čuje na pesmama kao što su Stray the skies, Feed the creatures ili Starburn. Dobar je bio debi ali ne odličan, taman kakav treba da bude jedan prvenac da bi bend mogao da ga nadmaši još nekoliko puta.

Kakav šmeker, ja sa 35 godina manje ne bih tako brzo ustao.

Meni prosto žao da pustim klip. Anyway, Piece of mind izbor: To tame a land The Trooper Revelations Mada zamalo da izaberem Still life kao treću, strašno potcenjena stvar.

Htedoh i ja da reknem koju iako je momak par postova iznad dao suštinski komentar. Ovaj album bih svakako preporučio onima koji misle da je Blejz Bejli dostigao vrhunac na svoja prva tri solo albuma - zvuk nije nabudžen i in your face kao na The Man ili Promise and terror, i svakako nije sirov i nedovršen kao The King of metal (koji mi je u vreme kada je izašao bio dobar, verovatno sam progledao Blejzu kroz prste s obzirom na dotadašnju više nego doslednu diskografiju). Favoriti: Infinite entanglement, A Work of anger, Human, A Thousand years. Skoro sve ostale pesme imaju neke upečatljive deonice, tako da mi se retko šta preskače kada pustim album, jedino Independence.

Dosta i ja vrtim devedesete poslednjih par nedelja, meni lično Earthling ostavio vrlo jak utisak. Dobri bitovi i semplovi ali ne manjka distorziranih gitara, Battle for Britain jedna od najzabavnijih Bowie stvari, kao i Dead man walking ali nju aktivno vrtim već godinama. Hours prijatno iznenađenje, Black tie ima simpatičnih vedrijih numera (Miracle goodnight), ali se oko Outside i dalje lomim. Tako to obično biva sa eksperimentalnim, avant-garde izdanjima, najteže te pridobiju. Još jednom, lepo napisano. EDIT: Kliknuo na Svireta, kako obožavam tu stvar.

Došlo mi danas da proširim listu, dodao sam još dve i po decenije u odnosu na ono što sam postavio na prvoj strani.

David Bowie - Heathen Blaze Bayley - Infinite entanglement Dream Theater - The Astonishing Haken - Aquarius Gandalf - Gandalf

Kako ne volim kada ima toliko izjednačenja, četiri pesme dele drugo mesto. Za sledeći album biram Hallowed, Prisoner i 666.

Nemoj da zezaš da ideš i u Belo? Vrh, matori! Gledam snimak i ježim se, fenomenalno. Skidam kapu i tebi na avanturi i tome što Bruce approves. I sad naravno ono pitanje, kuda dalje? Game over?

Jeste, oduševljen. Dobar je bio i oduševljen, i... Ljubazan je bio. Izvuče Halford onaj scream na nivou Beograda prošle godine, vrh. Sam snimak izgleda onako, mislim da video izdanja poslednjih godina izgledaju sve manje i manje impresivno, kadriranje i montiranje je na nekom fan made nivou. Ima li još neko taj utisak?

Hvala za link! Sluša se premijerno, produkcija je možda malo kritična (vokal preglasan u miksu), ali pesme imaju potencijala.

Crack the Skye meni za tu godinu ispade lagan izbor, ima još par dobrih albuma ali ovaj je u rangu za sebe.

I meni je Destroyer malčice precenjen. Mislim da bih bilo koji drugi od preostalih ranijih albuma (prvih šest) pustio pre. Pogotovo Rock and roll over.

Podržavam što forsiraju toliko nove stvari, u principu i treba tako, pogotovo s ozbirom na to da je Underworld dosta fino bio prihvaćen. Ja se ne bih naročito fenomenalno proveo, doduše, budući da bi mi Sea of lies i Out of the ashes bile jedine pesme kojima bih se iskreno obradovao.

Lep Catch without arms, druže.

Dobro je da nisam došao. Stvarno, na šta liči to da koncert počinje u 1:20?

Strašan tekst. U to vreme se odnosio delimično na to što su sa samom svirkom i tehnikalijama oladili, Signals je u odnosu na Hemispheres drugi svet. Ali ono što je Neil još tad znao je da ne može čovek večito da bude broj jedan i savršen u onome što radi - vreme uzima danak. I tako je tekst i dan danas relevantan. Nije mi džaba Neil Peart omiljeni tekstopisac u rok mjuzi, naklon čoveku.

Kada je tačno počeo koncert?