Totamealand

Nisam mogao da verujem da je pedeseto godište. Pazi ti u kojim godinama je on pevao na Nursery cryme i Selling England, a da ne govorimo o tome da je tako mlad i zelen osmislio koncept za Lamb. Treba biti car...

Vrh. Dobar line up taj dan pored Maidena, par bendova koje ne obožavam preterano ali bi ih bilo sjajno videti.

I dalje me najviše privlači Beč, ali sam daleko čak i od raspitivanja, ne znam ni mogu li se uzimati jednodnevne karte za festival. Ovo čudo u Mađarskoj je plan B.

Hvala što si intervenisao po pitanju Eelsa, to je verovatno i meni omogućilo da kasnije uzmem Shootenanny i Blinking lights po nižoj ceni. Anyway, gospodo, omiljene dredg stvari? Ja probijam led užim izborom: The Canyon behind her Sorry but it's over Convalescent Ode to the sun Bug eyes The Tanbark is hot lava Jamais Vu Gathering pebbles Pariah Down to the cellar

Pravimo peticiju!

Znam, svaki put ga vidim. Uzeo bih ga ja da se približim upotpunjavanju kolekcije, ali koja je logika da sam Catch without arms mogao da uzmem za 499 dinara a ovaj je više nego tri puta skuplji?

Čekaj malo, ovi momci su na avantgarde metal podforumu? Pa dobro, ne znam ni ja gde bih ih drugde... Poslednje što sam čuo je da godinama prave svirke na kojima sviraju El Cielo i Catch without arms u celini. Za koji mesec izlazi Catch na vinilu pa to promovišu svim snagama. Ne verujem da rade išta novo, nisu se oporavili od fijaska koji je bio Chuckles. Šteta, meni lično Pariah isto bio fenomenalan, možda omiljeni njihov, mogli bi da se vrate u taj fazon...

Auuuu, sedam godina...

Nešto što liči na PT a još više je catchy nego Stupid dream? Skida se.

Ko god da je sastavio ovo, prešao je igricu.

Aplauz.

Successful troll is succesful. Da si ti meni živ i zdrav.

Tip skroz desno?

Skontao. Nisam verovao da će biti ovako random fora, očekivao sam nešto suptilno sa dubinom.

Dva dana kasnije, niko i dalje nije uočio. Šta je trebalo da provalimo?

Eels - Electro-shock blues Još samo Hombre lobo i upotpunjena kolekcija.

Jadni mi fanovi Metallice, nikada nećemo dočekati novi Metallica album pa moramo da ocenjujemo stare. Inače, nisam uopšte oduvan albumom Dystopia. Iako je žešći i bučniji, imam isti problem sa njim kakav sam imao sa trinaesticom - sve je na mestu, ima kul ideja, ali nijedna jedina pesma me nije oduvala. Poisonous shadows bi mi bila zamalo odlična, par prosečnih, sve ostale dobre ali samo toliko. Došao sam do još jednog zaključka ali već znam da teško da ima još fanova istog mišljenja - Super collider je za ovaj album otkrio toplu vodu. Bio je drugačiji, sporiji, svetliji, melodičniji, udaljen od meni nezanimljive političke tematike koja se ovde vratila. I iznad svega nije prenabudžen produkcijski i preagresivan, mislim da Dejv ponovo pati od "izvinite što je prošli album bio laganiji, sad ću ponovo da budem zao i opasan" sindroma.

Pozdrav, pobratime.

Smem li i ja da se igram? Kill 'em all - 8/10 Ride the lightning - 9.5/10 Master of puppets - 9.5/10 ...and justice for all - 10/10 Metallica - 8.5/10 Load - 6/10 Reload - 7/10 St. Anger - 4/10 Death magnetic - 8/10 EDIT: Ako se računa i Lulu, od mene 7/10 zato što sam dobro raspoložen večeras. EDIT 2: Čekajte ljudi, pa ovo je Megadeth tema!

Ooo da, nema dileme.

Znam. Pozdrav za vas.

Ako je neko zainteresovan, strpljiv i raspolaže vremenom, evo opisi radnje u svakoj od pesama: http://www.dreamthea...tonishingtracks Ima čak i sličice lokacija gde se odigravaju različite scene. A evo su i sami tekstovi, podeljeni po likovima: https://docs.google....#h.hjt361fnpa2t Htedoh da i ja kažem ponešto o svojim favoritima na albumu, ovo nisu sve pesme za koje mislim da su odlične, ali izabrao sam samo najveće favorite: Act of Faythe - Na albumu ima mnogo klavirskih tema ali ova je svakako najlepša. Jordan briljira, a James savršeno upotpunjava temu i uspeva odlično da je isprati svojim senzitivnim vokalom. Obratite pažnju na "music player" strofu koja je prvobitno izazivala facepalm, a onda sam shvatio da je radnja albuma smeštena u 2285. godini. Slušanje sa maštom. Three days - Dream Theaterume da napravi pesmu koja traje manje od četiri minuta, sadrži hitičan refren a nije ništa manje haotična i nepredvidvljiva od numera epskih razmera. James zvuči svirepo, iako ima komičnih momenata. Šta reći o dixieland sekciji sa blast beatom? Brother, can you hear me? - Jedna od meni najdražih tema na konceptualnom albumu koji je prepun teatralnih tema. DT su još davno apsolvirali teme u Roger Waters stilu i ova je zaista izuzetna. Sa svakim narednim ponavljanjem (ne samo u ovoj pesmi, već i kroz ostatak albuma) dolazi do odličnih varijacija u melodiji. A New beginning - Maestralna stvar. Strofe koje su zarazne koliko i sami refreni, pamtljiva orkestarska sekcija, ali najsvetlija tačka je gitarski solo na kraju - ovo će ući u istoriju kao jedna od najboljih Petruccijevih solaža u karijeri. Mangini i Myung fasciniraju, neverovatno stabilan groove na istoj. Moment of betrayal - Suzdržavao sam se od komentarisanja ove pesme kad je prvi put izašla jer je delovala kao previše šablonska, obična Dream Theater pesma. Međutim, ispostavilo se da je jedna takva bila više nego neophodna albumu koji je prožet klavirom i uspostavljanjem atmosfere putem kraćih, apstraktnih numera. Sjajan refren, volim što je svaki sledeći ravniji ritmički. Heaven's cove - Komentarisao sam na prošloj strani. Obožavam ovakve deep-cut numere usred konceptualnih albuma. Ponovo neke od ionako brojnih prelepih melodija na albumu. The Path that devides - Ovo je već furija, ludilo i bes, uz The Walking shadow verovatno predstavlja vrhunac dramatike na albumu. Što bi Steven Wilson rekao u jednom intervjuu, nema dobrog proga bez sekcije sa borbom. James još jednom izvanredan. Astonishing - Zna se kako se okončava konceptualni album. Naslovna stvar sadrži dosta repriza, i to upravo onih tema koje su meni na albumu bile najupečatljivije (možda sa izuzetkom one iz The Answer). Honorable mentions: The Gift of music, Lord Nafaryus (tango sekcija, anyone?), A Savior in the square, A life left behind, A Tempting offer, The Road to revolution ("Open eyes, help me see which choice is riiiiiiiiight!), The Walking shadow, i hajde recimo Our new world, iako je mogla da ima malo ubedljiviji refren.

Auuu, odavno nisam video ovako dobar komentar. A volim Death magnetic.

Ja bih da preporučim The Colour of spring ako smem, savršena ravnoteža između ranog pop senzibiliteta i kasnijih eksperimentalnijih prog tendencija. 80s Bowie albume nisam slušao, planirao sam da započnem godinu njima, ali ispalo je kako je ispalo pa ću ipak ostaviti to malo po strani.