Totamealand

Možda banem večeras posle šljake na ovo dešavanje.

Ako si mi rek'o.

Gledam sad komentare ispod klipa, izgleda da sam klinački naseo na foru. Ono što jeste in-character i što mi je bilo sumnjivo je "it was a piece of cake for me" i tako to, ali fazoni mi totalno liče na one koje je prosipao kod Conana u linkovima gore, to su ti vrlo blagi zingeri i punchline-ovi za koje se Britanci tripuju da su jako edgy.

Fore su zapravo presmešne kada shvatiš da je Bowie mrtav ozbiljan u prodavanju tih fora, u pitanju je tipičan britanski suvi humor. Fazoni su miljama daleko od Gervaisovog stila i pristupa komediji, taj čovek je već master brutalnih prozivanja što se da zaključiti i iz pesme. Dva sveta po pitanju smisla za humor, ali opet su se skontali.

Misliš na ovo: https://www.youtube.com/watch?v=LpkZwbKTQBA Yeah, you and whose army? Ovo što si ti postavio iz serije je nažalost samo audio, ali sjajno je i samo to čudi. Gervais je napisao tekst u kojem proziva samog sebe, i onda dolazi Bowie da stavi svoj pečat rajskim glasom i opasnom progresijom akorada. Carski.

Onaj intervju sa Gervaisom je odličan. Bowie se pojavio u jednoj od epizoda serije Extras i scena je presmešna, žao mi je što su je skinuli sa youtube izgleda... A evo kako moj omiljeni američki talk show voditelj odaje počast Bowie-ju, još ponešto o njegovom smislu za humor: https://www. I nešto starije:

Povlačim reč. Atmosfera je dobila na stravičnoj težini a tekst me je i više nego uveo u priču. Nadrealno.

Nije kao da su im animacije oduvek krš, doduše. Gledali smo poslednjih par turneja, dosta su se popravili po pitanju vizuelnih efekata, pogotovo kada su promovisali self titled album. Ovo je stravičan korak unazad, nadam se da će ozbiljno dovesti stvari u red kada krene turneja, jer ako ovo bude išlo na video bimovima... Šta reći?

Fair enoigh, bilo bi možda pametnije da se ograničim na svoje društvo. Meni lično Train of thought ne bi bio ni u prvih sedam, ali poslednjih godina upoznajem sve više ljudi koji se kunu u taj album i nazivaju ga čak i najboljim, što je vrlo uvrnuto s obzirom na to kako je album prvobitno prihvaćen. Moralo je da prođe neko vreme očigledno. Neosporivo je da su Dream Theater uvek gledali da budu moderni (Awake, Train of thought, Black clouds and silver linings su meni najočigledniji primeri), ali zanimljivo, od svih albuma mi je Dramatic najmanje upečatljiv kao album na kojem se pomeraju granice i ide u korak sa vremenom. To je klasičan zvuk benda sa fokusom isključivo na pravljenju dobrih pesama, album zvuči kao da im ništa nije bilo važnije od toga. Azal ima dobru pretpostavku što se tiče gomile segue numera, intro/outro momenti, a sad koliko će biti fillera i koliko će pokušaj biti usiljen, videćemo. Gledam opet ovaj trailer, da li je moguće da Steven Wilson može da ima onako maestralnu animaciju a Dream Theater izbacuje... ovo? Nije kao da očekujem Star Wars efekte, ali stvarno...

Animacija amaterska, a o mjuzi nije kao da može da se stekne neki utisak kad ti od svake pesme puste po pet sekundi. Hajp doduše nije opao, pogledajte malo bolje komentare na youtube, blabbermouth, DTF, svi su u fazonu "batalite klipove, dajte pesme već jednom." Album se željno iščekuje i ljudi su totalno zapaljeni, nigde ne vidim hejt osim na yumetalu, kao i obično. Za gubljenje ključne publike ne mogu da se složim, gledao sam Dream Theater više puta lajv i s vremena na vreme povedem spiku sa prisutnim oldschool fanovima koji ih prate od devedesetih. Plus za konstataciju vezanu za A Dramatic turn of events. Izdržaće test vremena i biće smatran jednim od njihovih najboljih. Vala, ako je prvobitno hejtovani Train of though mogao da dostigne kult status, kako ne bi ADTOE.

Onaj momenat kada shvatimo poslednje spotove i pesme. "Look up here, I'm in heaven." Kakva tuga, reči su suvišne. Počivaj u miru, legendo.

Očigledno su i Bowie i ovi momci pokupili ideje sa nekog trećeg mesta, nisu ni oni izmislili povez, pokrete i imena.

Naslovna numera je ispala ubedljivi highlight albuma. Kao još dva favorita bih izdvojio suludu i energičnu Sue, i Dollar days koja je sušta suprotnost, jedna od mirnijih numera i jako cool balada. Lazarus mi je ispala previše ravna, nije mi dovoljno melodična a nema ni neke ekstra promene koje bi me uvukle u priču. Inače, 40 minuta i sedam pesama, meni lično malo kratak album - ali i dalje, jako dobar.

Gledao sam ih jednom u Šapcu, brutalno prženje. Bilo je slomljenih ruku u publici, no shit.

Eh, bio je dobar Ozric prošli put ali bio sam pod utiskom da su bend koji je dosta videti jednom - plus sam i dalje malo pissed off što su kasnili dva, tri sata onomad. Međutim, mooooožda banem zbog Project RnL.

To je to!

Good point. Zanima i mene kakvi su bili, kao i da li si bio i drugi dan, da li je u tom periodu u Gillan bendu svirao Gers?

Ne bi trebalo da postoji nijedan drugi PFM. Samo je pitanje kako su zalutali u line up pre Motorheada.

Ma jebeš lika, koga boli uvo šta on nosi, valja nazdraviti za instruktorku.

Kakva legenda od čoveka, to je nadrealno...

Zato sam stavio samo jednog, da sam naveo još nekog bolelo bi vas još više. Mislim, voleo bih i ja da u top 5 može da stane 30 gitarista.

1. John Petrucci 2. Jimmy Page 3. Adrian Smith 4. Alex Lifeson 5. Steve Howe Honorable mention: Tony Iommi.

Opa, srećna Nova! Skida se ali čuva se za sutra.

Slike iznad objasnile. A ovo mislim da govori sve. Ne pamtim ovakvu žalost u rock/metal zajednici otkako je Dio umro.

Wow, moram da poslušam ovaj intervju koji je dao kod Marona, taj čovek pravi najbolje intervjue trenutno. RIP Lemmy, nisam bio veliki fan ali jesam vrteo Ace of spades, On parole i Motorizer u nekom periodu. Prezahvalan sam što sam uspeo da ih uhvatim uživo 2011. godine. Za one koje interesuje, intervju počinje na 54:40. Jbt, Lemmy jedva govori....