Totamealand

Kako smo mi broj jedan? Jel' to računaju neke pre-ordere, poručivanja sa sajtova ili kako već?

Uzeo sam danas deluxe u Vulkanu, knjiga opako izgleda, sve je jako pažljivo odrađeno. Kapiram da je slična situacija sa regularnim izdanjem, možda su samo tekstovi malo zbijeniji da bi stalo sve u knjižicu.

Očekivao sam takav odgovor. Zaslužio sam takav odgovor.

Zaista dobar album. Ima dosta deja entendu momenata, možda je malo previše po receptu, ali na nekim pesmama recept stvarno deluje. Feeding the fire (poslednji refren!), Shine in the dark i The Lost saga su stvarno odlične. Sve ostale su prilično cool, Fire in your eyes je možda malo mlaka ali mislim da je Nemesis imao mnogo više pesama koje mi nisu legle - iako je taj album imao neke jače numere od najjačih ovde. Sve u svemu, ja zadovoljan, ali ipak Elysium od post-Tolkki radova.

Nekako je sav... mnogo.

Baš sam došao to da postavim. Indie synthpop bend? Zvuči kao moj sledeći guilty pleasure.

Signals i Fragile maestralni, A Passion play album posle kog sam digao ruke od Jethro tull-a, ali znam da ljudi volU. Pitanje za Prowlera - vulkan? Verovatno ne, doduše.

Plus k'o kuća, sve što si rekao za The X Factor stoji. Ne samo što se Harris pre ovog albuma razveo, u tom periodu mu je i umro otac. Pored toga što je gloomy muzički, kroz tekstove se takođe provlači pomenuta težina ("I felt like suicide a dozen times or more, but that's the easy way, that's the selfish way, the hardest part is to get on with your life.") I onda na sve to, enter Mr. Blaze Bayley, čovek koji je imao savršen glas sa snagom u srednjem registru, fantastičan je na ovom albumu, plus je tekstovima doprineo mračnoj atmosferi - The Aftermath je jedan od njegovih najboljih tekstova. Jedan od mojih najomiljenijih Maiden albuma, odmah iza Somewhere in time i Seventh son. Budući da lično nisam fan Maiden radova iz prve polovine devedesetih, mislim da je The X Factor astronomski skok dalje u svakom pogledu u odnosu na prethodnike. Toliko toga što su pokušali na ovom albumu je bilo radikalno drugačije, posledice se i dalje čuju na kasnijim albumima, pogotovo na A Matter of life and death.

Realno, ako izađe reklama na kojoj lepo piše "sviramo samo ceo TBOS i ništa više", kupujem kartu prvi dan. Ali ne, ne verujem da će se to dogoditi, tipujem na pet pesama sa albuma na predstojećoj turneji.

Plus za Just push play.

Gotta have that.

Kombi, ima organizacija iz NS preko Beograda i tako to. Mogu da ti šibnem info u poruci ako hoćeš.

Idem, karta spremna.

Pitao sam se da li da otvaram i na kraju sam rešio da pogledam. Otprilike sam i očekivao te pesme.

Hvala najlepše, kolega Rush fan. Interesantno je da su nam se poklopili utisci za Tears of the clown, mene je isto podsetila na Dickinsonove rane solo radove. Što se tiče najmanjeg favorita sa albuma, to bi mi i dalje bila Shadows of the valley, mada i ona počinje da se sleže lagano. Naslovna stvar je dobra, ali što kaže Dekapitator, nije mi u potpunosti prirasla. The Great unknown i Tears of the clown su jako dobre numere, ali preostalih sedam pesama su mi sve stvarno fantastične.

A Matter of life and death >>> Dance of death >>> The Book of souls >> The Final frontier > Brave new world Svi su odlični, doduše.

Jel' on to rekao "Revolution calling"? Pesma mi je onako, mada moram priznati da mi se sa prošlim albumom maaaalčice vratilo interesovanje u ovaj bend. Where dreams go to die, Redemption i recimo In this light su bile prilično dobre stvari.

Baaaaaaaaahahahahah, kakav fazon.

Kakva slučajnost, baš slušam Easy money. Odaaavno nisam pustio Larks tongues, them riffs!

Nisam ljubitelj ovih pesama sa Islandsa koji se provlače kroz različite set liste, ali mnogo je dobro videti gomilu stvari iz sedamdesetih. Šteta što izgleda ne planiraju da navrate bliže.

Istina za pesmu što je Luka postavio, ja bih izdvojio deonicu na 4:20 kao Maiden prototip. Plus kao što rekoh, intro na momente zvuči kao nešto što bi momci iskoristili kao uticaj na intro za neku od pesama sa poslednja tri albuma. EDIT: Kontam da većinu mnogo smaramo što drvimo o progu, ja se izvinjavam.

Znaš kako, shvatam ja da je Smallwood deo tima, sarađuju već sto godina. Međutim, ne bi me čudilo ako im jeste predlagao da album podele u dva dela i izdaju jedan po jedan (a la Use your illusions kako je pomenuto), vrlo verovatno je uvideo da bi to bilo profitabilnije iz mnogo razloga.

https://www.youtube.com/watch?v=fHCJopm_Un4 Odličan nov intervju sa Brusom. 4:54 "One of my favorite bands, Van der Graaf Generator." Impresioniran sam činjenicom da su se izborili za to da bude dupli album iako menadžment nikako nije bio oduševljen idejom. Verujem da su svaku pesmu smatrali jednako vrednom čim nisu hteli da ga skrešu za 13 minuta i udovolje Smallwoodu.

Istina, to je bio album gde su mjuzu učinili dosta žešćom i modernijom. Samo što ga ja ne gotivim toliko pa ga često zaboravljam.

Oldschool albumi od Wheels of steel zaključno sa Power and the glory su prilično legendarni i svakako među najboljima. A od ostalog ovako: Innocence is no excuse je dobar za one koji vole malo "razvodnjeni" 80s zvuk u rock mjuzi. Što se mnogih fanova tiče, ovaj bend je vaskrsao krajem devedesetih sa albumom Metalhead i od tada su izdali neke stvarno kvalitetne albume poput Killing ground i The Inner sanctum, meni je i Sacrifice od pre par godina bio jako dobar. Mnoooogi veličaju i Lionheart.