Totamealand

Živa istina, ima dosta albuma koje i dalje nisam obrnuo, ali The Next day mi se toliko dopao da bi mi mnogo dobro došao još jedan album tog tipa.

Okej, muzika za filmove, muzika za Spongebob mjuzikl, a mogao bi neki album?

Ljubljana bi bila cool. Ako je ne bude na finalnoj listi, Beč je više nego odlično rešenje.

Istina, generalno mi nema smisla tapšanje na tihim sekcijama, zna se da će se publika raspasti a da bend može samo da se pogubi, sigurno im ne znači takav vid "podrške". Simfonija je jako elegantno uklopljena u zvuk benda koji je ostao nepromenjen u smislu da nije bilo nekog razvodnjavanja ili preterivanja, sve je bilo na mestu. Tačno se znalo odvojiti gde su gudači u prvom planu, duvački deo orkestra mi se najbolje uklopio na Eternal rains will come, a hor svakako na The Grand conjuration i Cusp of eternity. Violončela i tako neki instrumenti su se teško razaznavali, ali ajde, ko će još da napravi besprekoran ton za metal bend, 30 ljudi u orkestru i 20 ljudi u horu? Međutim, ono što iskreno mogu da kažem je da je drugi set možda i bacio prvi u senku, zato što nisam znao koje pesme da očekujem. Godhead's lament je bila ogromno iznenađenje, The Lepper affinity i To rid the disease takođe, The Lines in my hand je prezabavna uživo, a Advent idealan izbor što se tiče ranijih radova. Pored svega, bilo je zabavno onako kulturiška sedeti i slušati bend ovog intenziteta. To je još jedna stvar koja je učinila ovaj koncert jedinstvenim i dala mu specifičan vajb. Naravno, svi su ustali kad je krenuo outro za Deliverance i krenulo je kolektivno headbangovanje.

Fanovi će sigurno biti oduševljeni što Steva i solo kreće da izvodi pesme iz Porcupine Tree ere. Kao da nije bilo dovoljno komplikovano sastaviti set listu od četiri solo albuma od kojih su tri stvarno kvalitetni, sad ima još desetak izdanja sa kojih može da bira.

Preeeeviše utisaka. Nadam se da će neko biti vredniji i ispisati barem mini recenziju pre mene. Set lista: http://www.setlist.fm/setlist/opeth/2015/ancient-theater-plovdiv-bulgaria-2bf48c92.html

Malo ljubomora neka radila. Zvezda je ipak zvezda.

Kako smo mi broj jedan? Jel' to računaju neke pre-ordere, poručivanja sa sajtova ili kako već?

Uzeo sam danas deluxe u Vulkanu, knjiga opako izgleda, sve je jako pažljivo odrađeno. Kapiram da je slična situacija sa regularnim izdanjem, možda su samo tekstovi malo zbijeniji da bi stalo sve u knjižicu.

Očekivao sam takav odgovor. Zaslužio sam takav odgovor.

Zaista dobar album. Ima dosta deja entendu momenata, možda je malo previše po receptu, ali na nekim pesmama recept stvarno deluje. Feeding the fire (poslednji refren!), Shine in the dark i The Lost saga su stvarno odlične. Sve ostale su prilično cool, Fire in your eyes je možda malo mlaka ali mislim da je Nemesis imao mnogo više pesama koje mi nisu legle - iako je taj album imao neke jače numere od najjačih ovde. Sve u svemu, ja zadovoljan, ali ipak Elysium od post-Tolkki radova.

Nekako je sav... mnogo.

Baš sam došao to da postavim. Indie synthpop bend? Zvuči kao moj sledeći guilty pleasure.

Signals i Fragile maestralni, A Passion play album posle kog sam digao ruke od Jethro tull-a, ali znam da ljudi volU. Pitanje za Prowlera - vulkan? Verovatno ne, doduše.

Plus k'o kuća, sve što si rekao za The X Factor stoji. Ne samo što se Harris pre ovog albuma razveo, u tom periodu mu je i umro otac. Pored toga što je gloomy muzički, kroz tekstove se takođe provlači pomenuta težina ("I felt like suicide a dozen times or more, but that's the easy way, that's the selfish way, the hardest part is to get on with your life.") I onda na sve to, enter Mr. Blaze Bayley, čovek koji je imao savršen glas sa snagom u srednjem registru, fantastičan je na ovom albumu, plus je tekstovima doprineo mračnoj atmosferi - The Aftermath je jedan od njegovih najboljih tekstova. Jedan od mojih najomiljenijih Maiden albuma, odmah iza Somewhere in time i Seventh son. Budući da lično nisam fan Maiden radova iz prve polovine devedesetih, mislim da je The X Factor astronomski skok dalje u svakom pogledu u odnosu na prethodnike. Toliko toga što su pokušali na ovom albumu je bilo radikalno drugačije, posledice se i dalje čuju na kasnijim albumima, pogotovo na A Matter of life and death.

Realno, ako izađe reklama na kojoj lepo piše "sviramo samo ceo TBOS i ništa više", kupujem kartu prvi dan. Ali ne, ne verujem da će se to dogoditi, tipujem na pet pesama sa albuma na predstojećoj turneji.

Plus za Just push play.

Gotta have that.

Kombi, ima organizacija iz NS preko Beograda i tako to. Mogu da ti šibnem info u poruci ako hoćeš.

Idem, karta spremna.

Pitao sam se da li da otvaram i na kraju sam rešio da pogledam. Otprilike sam i očekivao te pesme.

Hvala najlepše, kolega Rush fan. Interesantno je da su nam se poklopili utisci za Tears of the clown, mene je isto podsetila na Dickinsonove rane solo radove. Što se tiče najmanjeg favorita sa albuma, to bi mi i dalje bila Shadows of the valley, mada i ona počinje da se sleže lagano. Naslovna stvar je dobra, ali što kaže Dekapitator, nije mi u potpunosti prirasla. The Great unknown i Tears of the clown su jako dobre numere, ali preostalih sedam pesama su mi sve stvarno fantastične.

A Matter of life and death >>> Dance of death >>> The Book of souls >> The Final frontier > Brave new world Svi su odlični, doduše.

Jel' on to rekao "Revolution calling"? Pesma mi je onako, mada moram priznati da mi se sa prošlim albumom maaaalčice vratilo interesovanje u ovaj bend. Where dreams go to die, Redemption i recimo In this light su bile prilično dobre stvari.

Baaaaaaaaahahahahah, kakav fazon.