Totamealand

Dobar izbor, momci. Ispostavilo se da sam već imao arhiviran top 20 u Maiden folderu. 1. Sign of the cross 2. Seventh son of a seventh son 3. Wasted years 4. Empire of the clouds 5. To tame a land 6. The Reincarnation of Benjamin Breeg 7. Hallowed be thy name 8. Back in the village 9. The Clansman 10. Phantom of the opera 11. Alexander the Great 12. Can I play with madness? 13. The Man who would be king 14. Stranger in a strange land 15. The Trooper 16. The Legacy 17. Como estais amigos 18. Wildest dreams 19. The Prisoner 20. Powerslave

Good point. Zaboravljam da forum nije FaceBook gde mogu da budem nedorečen i ironičan koliko želim i da znam da će ekipa skontati.

Fail u smišljanju fazona. Bila je bleja sa ekipom, neko je upalio TV i stavio na mute, u suštini se celo veče vodila spika i izvaljivale su se fore a njega smo samo gledali kako se gubi na bini, niko nije bio zainteresovan da pusti ton. Doduše, ortak koji je bio tamo kaže da se iznenadio time koliko pesama je znao. Kapiram da je neki hitmejker.

Uhvatio sam prenos ovog tipa kada je bio na Exitu prošle godine. Samo što je TV bio na mute. Needless to say, pass.

Stvarno dobar intervju. Slušajući ga kako priča o albumima me je sastavilo koliko Slipknot ima doslednu diskografiju - što se mene tiče, nijedan album nije čak ni prosečan.

23. juna bi mogao da bude Muse. Just throwing it out there.

Čekamo izvođače. Ima li išta da se barem šuška? Valjalo bi da bude metala pa da se tema prebaci na metal dešavanja.

Nisam mogao da verujem da je pedeseto godište. Pazi ti u kojim godinama je on pevao na Nursery cryme i Selling England, a da ne govorimo o tome da je tako mlad i zelen osmislio koncept za Lamb. Treba biti car...

Vrh. Dobar line up taj dan pored Maidena, par bendova koje ne obožavam preterano ali bi ih bilo sjajno videti.

I dalje me najviše privlači Beč, ali sam daleko čak i od raspitivanja, ne znam ni mogu li se uzimati jednodnevne karte za festival. Ovo čudo u Mađarskoj je plan B.

Hvala što si intervenisao po pitanju Eelsa, to je verovatno i meni omogućilo da kasnije uzmem Shootenanny i Blinking lights po nižoj ceni. Anyway, gospodo, omiljene dredg stvari? Ja probijam led užim izborom: The Canyon behind her Sorry but it's over Convalescent Ode to the sun Bug eyes The Tanbark is hot lava Jamais Vu Gathering pebbles Pariah Down to the cellar

Pravimo peticiju!

Znam, svaki put ga vidim. Uzeo bih ga ja da se približim upotpunjavanju kolekcije, ali koja je logika da sam Catch without arms mogao da uzmem za 499 dinara a ovaj je više nego tri puta skuplji?

Čekaj malo, ovi momci su na avantgarde metal podforumu? Pa dobro, ne znam ni ja gde bih ih drugde... Poslednje što sam čuo je da godinama prave svirke na kojima sviraju El Cielo i Catch without arms u celini. Za koji mesec izlazi Catch na vinilu pa to promovišu svim snagama. Ne verujem da rade išta novo, nisu se oporavili od fijaska koji je bio Chuckles. Šteta, meni lično Pariah isto bio fenomenalan, možda omiljeni njihov, mogli bi da se vrate u taj fazon...

Auuuu, sedam godina...

Nešto što liči na PT a još više je catchy nego Stupid dream? Skida se.

Ko god da je sastavio ovo, prešao je igricu.

Aplauz.

Successful troll is succesful. Da si ti meni živ i zdrav.

Tip skroz desno?

Skontao. Nisam verovao da će biti ovako random fora, očekivao sam nešto suptilno sa dubinom.

Dva dana kasnije, niko i dalje nije uočio. Šta je trebalo da provalimo?

Eels - Electro-shock blues Još samo Hombre lobo i upotpunjena kolekcija.

Jadni mi fanovi Metallice, nikada nećemo dočekati novi Metallica album pa moramo da ocenjujemo stare. Inače, nisam uopšte oduvan albumom Dystopia. Iako je žešći i bučniji, imam isti problem sa njim kakav sam imao sa trinaesticom - sve je na mestu, ima kul ideja, ali nijedna jedina pesma me nije oduvala. Poisonous shadows bi mi bila zamalo odlična, par prosečnih, sve ostale dobre ali samo toliko. Došao sam do još jednog zaključka ali već znam da teško da ima još fanova istog mišljenja - Super collider je za ovaj album otkrio toplu vodu. Bio je drugačiji, sporiji, svetliji, melodičniji, udaljen od meni nezanimljive političke tematike koja se ovde vratila. I iznad svega nije prenabudžen produkcijski i preagresivan, mislim da Dejv ponovo pati od "izvinite što je prošli album bio laganiji, sad ću ponovo da budem zao i opasan" sindroma.