Piše se i dalje Dune repka, a idem još jednom u IMAX, pa ću valjda dotle da se fokusiram na istu.
Što se tiče kukanja u vezi nove verzije Dine, zamislite da sedite zajedno sa još dva drugara i gledate Lynch-ovu Dinu, oni nisu gledali to nikada i nisu takli knjige ili video igre. I da morate skoro dva i nešto sata da pauzirate i objašnjavate čitav lore sveta i zašto je ono onakvo ili onako? Jel bi vam bilo lepo gledanje? Naravno da ne. Novi Dune radi odličan posao da premosti najbitnije iz knjige i da smanji svu mast. Malo gubi na emotivnoj težini, ali je spektakl. I to je sve što ću reći, ostavljam ovo za gotovu repku u jednom momentu
Old Henry (2021)
Sinopsis: Stari farmer Henry živi sa svojim sinom u pustahijama prerije, nailazi na ranjenog stranca kojeg prima u kuću, i dolazi grupa ljudi koja traži dotičnog.
Westerni su svoje zlatno doba proživeli, bilo je par pokušaja kroz pogled James-a Mangold-a da se ožive (3:10 to Yuma, Logan-a, ovo je rimejk Shane-a u X-Men ruhu) i Ron Howard-a (The Missing, topla preporuka, dosta ljudi ga je prespavalo bez razloga) i još nekih sa strane, ali se činilo da ništa ne može da nadmaši seriju Deadwood u svojoj sirovoj prezentaciji žanra koji je nekada važio za nezaobilazan i kako su se menjala vremena, bilo je pokušaja da se sve to adaptira i bude što realističnije ili u nekim instancama da se smekša i da se okaju gresi svih tih kauboja.
Old Henry od režisera Potsy-a Ponciroli-a, spada u kategoriju malih filmova koji ne beže od odavanja počasti starim i priznatijim filmovima iz ovog žanra. Ujedno mu je to i velika prednost i mana. U nepunih sat i po, dobićete sve što ste ikada videli u obliku priče koja je već ispričana na razne načine. Niko nije onakvim kakvim se zaista čini, biće obrta, i nasilja u izobilju. Moram da pohvalim izbor krajolika, zaista ume da iskoristi silne pašnjake i pustahije i odiše predivnom rustičnom fotografijom i da se zadubi u sceni dok se neko od likova proteže kroz iste.
I u svojoj egzekuciji je jednostavan film, imamo Tim Blake Nelson-a koji briljira u ulozi, daleko je ovo od njegovog veselog i komičnog lika unutar Coen Bros western omnibusa, ali tu i tamo izviri nekiš šaljivi momenat u načinu kretanja i držanja. Njegov Henry nosi teško breme iz svoje prošlosti i kada stvari zaguste, Nelson se stapa sa tim likom i unutar raznih oružanih obračuna sa sjajnom koreografijom prikazuje da je Divlji Zapad itekako bio beskrupulozno mesto i da nisu cvetale ruže svima.
A parira mu Stephen Dorph, za kojeg tvrdim da što je stariji briljira u ulogama (njegova sporedna uloga unutar True Detective Seaons 3 mu je bila jedna od boljih u protekloj deceniji i ostala je u senci, jačeg kolege) ali on je ovde svoj na svome. Igra lika koji zna sa rečima, i to me na momente umelo i da omete jer mi je delovalo nekako previše moderno da bude rečit, ali je uspeo da održi pažnju do kraja i da odašilje dovoljno jaku dozu zlobe.
Neće se desiti čuda unutar filma, neće biti velikih otkrovenja, ovo je samo jedan mali i kompaktno osmišljen i izrežiran film, koji nema repova i dobro radi ono za šta je i osmišljen, da nam priredi još jednu priču o Zapadu i da bude uspešan u tome.
Jaka 6, naginje ka 7.
