VoivodBG

Dvoumio sam se da ih bacim na death preporuke ili negde na black, jer ima dobar uticaja oba, ali kada bih morao već nekako da ih guram u neku ladicu, to bi bilo Voivod na steroidima i haludži najtežoj i onda završiši na avangardi. I prethodni album je bio bombona, ali sa ovime su otvorili te portale ka novim dimenzijama.

Eto promače mi da je juče bilo 27 godina otkako su izdali Bloody Kisses. Nema tu puno priče, savršen album i drago mi je da su se ovim album probili i uzeli para kada je metal bio u jarku zbog grunge pomame. Evergrin.

https://hcrthewizard.bandcamp.com/album/subterranean-exile Tražio sam po bandcampu da pronađem novi Doom bend a da ne bude previše moderno. I gle čuda naletim na ove Australijance, ako volite da kažemo tradicionalniji zvuk a da nije samo bleda kopija Black Sabbatha, ovaj album ima dosta šarma, prvo po jednostavnim i melodičnim rifovima koji vuku na stary heavy 80-th, a i vokal je prijatno iznenađenje jer je na tragu jarećeg vokala. Tematike standarde Lučonoša, duša pogibela na večitom boju i ostala dobra.

Ujedno i sa Znaka Sagite, borba titana: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16901.150

https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5923449 Uf, uf, uf, kakva albumčina. Kamaal je nekada bio u duu Yussef Kamaal, ali su im se putevi razdvojili u solo vode posle nesuglasica. Poseduje sve od sjajnih sintova i nežnih klavira ukomponovanih sa velikim string pratnjama i naravno bas, taj baršunasti bas koji daje taj gruv. Ovako treba da zvuči letnji jazz fusion album, spoj modernog i starog. Prelepa letnja vožnjica.

https://www.danas.rs/scena/mikstejp-za-post-karantin-plejlistu-pravi-grupa-eyesburn

Bob je vrstan crtač, i može da izađe iz svojeg crtanog stila koji je izgradio. Njegovi prvi radovi su bili vezani za ozbiljnije ilustracije za sci fi časopise i horor omotnice koje je radio za Klajv Barkerove Knjige krvi. Evo par primera: Meni se taj novi Nekronomikon uopšte ne dopada. Kičast mi je prednji omot, i smeta mi što je recikliran papir i dosta novih crteža me ne radi. imam Everest Media prvo izdanje i to je onomad bilo zaista sjajno malo delo, tvrde korice, mazan papir i odlične ilustracije raznih crtača (ponajviše Nikole Vitkovića čiji će rad kasnije da završi na prvom omotu Temple of The Smoke)

Đusi izbacio Hiphopium 4. Malo je reći da je ovo povratak korenima, i da je britak i oštar i da nema zajebavanja. Ujedno su i remasterizovali Hiphopium 1. I dokumentarac je isplivao konačno.

Links or it didnt happen.

Opa, već vidi krvoproliće između Ognjanovića i Bobana Kneževića. Simpatično je to što je Bob Živković odabran za omot i možda za unutrašnje radove, ali opet imam posle Ognjanovićevih prosipanja kamenja i drvlja po Kneževiću da li će ovo vredeti imati pored inicijalnog Nekronomikona?

Do not want.