U produkciji HBO koji je 90tih pokazao da može da podari sredstva i slobodu raznim autorima i da se izraze kako žele bez cenzure kojim je obilovao Holivudski sistem,
imamo jako interesantnu istorijsku fikcionu dramu o pobuni u zatvoru Attica iz 70-tih godina.
Režiser je bio legendarni John Frankenheimer (Birdman of Alcatraz, Manchurian Candidate, Ronin) i našli su pravog čoveka da se bavi ovom tematikom. Produkcija je na najvišem mogućem nivou i kada gledate film sa ove distance nikada ne biste rekli da je rađen kao TV produkcija.
Intro filma je pravi mali bombon i hvata taj momenat u Americi kada je sveopšti haos nastao zbog ubistva Kenedija, rasnih borbi i protesta u Watts-u, rat u Vijetnamu i da se sve to nadoveže o ljudskim pravima unutar zatvora gde je pobuna počela zbog nehumanih uslova života.
Na film sam ponovo nabasao jer češljam staru filmografiju Kyle MacLachlan-a, pa kada sam video da su on I Samuel Jackon podelili glavne uloge, rekoh sebi mora se ovo pogledati.
I imalo se šta i videti, ukratko postavka Kyle MacLachlan glumi hipika Michael Smitha, koji očekuje prinovu na putu i putem ujaka upada u Atticu, jedan od najpoznatijih zatvora u Americi (zamislite kada je zatvor poznat i pre nego što se desi pobuna!) da radi kao jedan od zatvorskih čuvara.
Sa druge strane medalje je Samuel Jackson koji glumi islamističkog vođu i političkog zatvorenika Jamaal X koji se bori za prava zatvorenika.
Za MacLachlan-a ću napisati sledeće, verovatno uloga života. Njegov Michael Smith je čovek na mestu. Vidimo kroz njegovu prizmu kako se čuvari odnose spram zatvorenika, i kako uticaj grupe evidentno menja i njega koji pokazuje samilost zbog tih ljudi u zatvoru.
Samuel je sveden kao karakter, ne preteruje sa bacanjem psovki i dopada mi se što je i on doprineo da njegov lik pokaže da ima stav, a da bude manje flambojantan poput nekih likova koje je igrao u protekloj deceniji. I njih dvojica se sjajno nadovezuju kada su zajedno na platnu baš dobra hemija.
Ono što film odlično radi je i na uštrb sjajnog scenarija je da nam daje uvid u odnose između samih čuvara i zatvorenika, često kada gledate zatvorske filmove je sve to zašećereno, ali ovde se vidi da su išli za najrealniju moguću atmosferu.
Meni je iskreno bilo neprijatno u mnogim instancama tokom filma, a nisam nešto gadljiv ili tobože lako da se zgrozim, ali ovde su išli na sasvim realističan prikaz gde ima dosta umnih igrica, maltretiranja i konstantnog držanja u strahu i dokazivanja nadmoći između čuvara i samih zatvorenika koji su želeli samo normalne uslove.
Tu leži prava vrednost filma, hteli su da predstave događaje što realističnije i koliko su zatvori bili nehumani tada, a i kada se sve završi, ni danas nisu bolji uslovi u zatvorima u Americi, a i verovatno su postali još gori.
Muzika je atmosferična i setna i radio ju je Garry Chang koji je i pre sarađivao sa Frankheimerom.
Bilo je teško naći film na kvalitetnom snimku, ima ga na youtube, ali je slabiji kvalitet, ako vas ne mrzi i želite da vidite jedan jako dobar i atmosferičan triler na pravom ste mestu.
Od mene jaka 8, više ide ka 9
