VoivodBG

27 godina od krindz klasika. Dobro se secam da je u XZabavi izasla recenzija i cini mi se da je sam Pera Lukovic opisa album kao lobotomiziranu verziju elektronske muzike bez trunke horora koja se moze svideti deci debilima iz Amerike. Iako mi je Zombie ispao sa radara davno, volim da se vratim ovom albumu, prvenstveno zbog silnih semplva iz horor klasika, i po tome sto je ovo zaista jedan pusti mozak na ispasu album koji ima hitove. Iako mi je White Zombie sa svoja zadnja dva albuma masterklas mjuze, i ovo je posluzilo da se Robert Cummins odrzi relevantnim. A da ne pricamo koliko je filmova i igara imalo pesme sa njega. U to ime, ajde da se izretardiamo, jako!

Brent Hinds, Ex-Mastodon Singer-Guitarist, Killed in Motorcycle Accident U picku lepu materinu

Ma gde, zamisli da znam i da se sećam svaćijeg fejk entiteta i alternativnog profila, pa istrošio bih bitne sive male ćelije na gluposti.

Grobodan ko Brankica iz Insajdera, raskrinkava. Samo sa vise gusta.

E ostao sam duzan da bacim koju ovde. Retko dobar zvuk u onom krsu od prostorije, u pocetku je bilo malo mutnije, ali kako su sve vise slali njihova sonicna mracna tkanja i uvlacili nas u konstantan trans i igranje, sve je doslo na svoje mesto. Iskren da budem, ono je zaista bilo potaman trajanje koncerta jer da su odsvirali jos jednu pesmu, urusila bi se citava dinamika i sonicni ritual kojem smo prisustvovali. Kao pojave su zaista nestvarni, ali onaj Gaj Fijeri za kljavama sa izblajhanom kosicom i rukavicama je legendica samo takva. Pevac ko neki mladi hitlerjugend sa onom zalizanom frizuricom i dok monolitno dize gitaru u vis, a elektronika i efekti prste na sve strane. Dobar su bend iako su mozda napustili larmu gitara i zamenili sve to sa elektronikom, i kao pojave dobro izgledaju, da ih uopste i ne vidimo od one rasvete, vec samo senke. Sto se mene tice i stil im odobravam. Cini mi se da je ovo bio koncert na kojem sam najvise video ljude koje sam vidjao pre xy godina na koncertima i sa yumetala. Bilo je dosta majica i dukseva, ali po meni su one cene bezobrazno skupe i nista nije izgledalo da je toliko dobro da bi se kupilo i nosilo. Ali ako svrate u nase krajeve ponovo, ici ce se.

29 godina od izlaska još jednog klasika. Ako je Bloody Kisses vinuo bend u mejnstrim, sa ovim su ga zacementirali. Hitovi su se samo nizali. Piter Stil je i dalje ostao vrcav, ali istovremeno ogoljen u svojim eskapadama sa raznim devojkama, ponekada i više njih. I dalje je tu ogoljena emocija o gubitku, ali i bendov humor koji se cuje kroz semplove i informacijama na bukletu. Ako bih ikada birao album za poneti na pusto ostvro, ovaj bi bio taj. Bez greske.

Ostali su oni u svojem vinklu do kraja. Kasnije su se samo još više "uozbiljili".

Gledao neko Together? Krenuo kod nas u bioskopima.

Zadnja dva jesu zaista za prespavati. Ali bitnije je ono što su postigli 90-tih i 00-tih. Za to su zadužili bezbroj bendova koji su ušli u igru i pokušali da urade nešto slično