Dark_Elf

Ja negde baš suprotno kontam. Recimo, u Petparačkim pričama bih skratio na 3 minuta onu 30-minutnu smaračinu sa Demi Mur i Travoltom (pogotovo ono u kafiću). A za Dvocevke i Sneč, nemam pojma šta bih kratio. A slažem se da bi svako ispizdeo na takva pitanja.

Mnogo smaraju sa rasizmom u Americi. Kad pogledas, svaka recenica, ili postupak, moze da se izokrene i posmatra na kakav god hoces nacin. Tarantino je bio neko i nesto, dok se nije pojavio Gaj Riči sa Dvocevkama i Snečom, i njegovim oružjem ga pokopao.

Zna li neko koliko u proseku traje supernova? Mislim na period od početka praska, pa sve do stvaranja crne rupe (kad se sva svetlost raščisti-usisa). Guglo sam sinoć, al' nisam našao precizan odgovor. Jedni kažu 3-4 sekunde traje sam prasak, drugi kažu nije izmereno, treći kažu od mesec do 3 meseca, četvrti kažu da trenutno posmatraju neku blisku supernovu, a posle zoga gledam dokumentarac "through the wormhole" sa Morganom Frimenom u kome se tvrdi da u našoj galaksiji nije zabeležena supernova, te da mogu posmatrati samo iz udaljenih galaksija.

same here... mogu kilogram slanine dnevno da jedem i džabe.

Kad ti Kuruz aka žute patike kaže da ima bolje od tebe, shvati to kao kompliment. Njemu je ovo lepo:

Isto to, samo mnogo bolje objašnjeno u ovom videu: http://www.youtube.com/watch?v=BGxRWCmwSDE Ukratko: - 5 godina brzinom svetlosti do najbliže zvezde - 100.000 godina da bi pogledom obuhvatili ceo mlečni put - 5 miliona godina da vidimo nekolicinu galaksija

Meni je zakon bio onaj klasični Nintendo sa pištoljem i onom igrom sa tanjirima. I sad bih odigrao koju partiju.

Nemaš ni sve stvari u knjizi (Hobit), već neke stvari su u "Nezavršenim pričama" (Gandalfov sastanak sa Torinom), u dodatku treće knjige Gospodar Prstenova (bitka ispred Morije sa Azogom), u Silmarilionu. Jedino čitanjem svega toga možeš dobiti punu sliku tih događaja, i tek tada videti koliko je Jackson usrao stvari. Na primer, videćeš u Hobitu da Gandalf bez objašnjenja napušta družinu, a u stvari ide na beli savet da nagovori Sarumana da napadnu Dol Guldur. Hobit je zapravo dečija knjižica, ali sa zaprepašćujućom pozadinom i istorijom sveta. Meni je recimo fascinantno da iako Tolkin nije tada ozbiljno razmatrao pisanje LOTR-a, ali bez obzira na to, već u Hobitu ima naznaka da je prsten vrlo opasna stvar.

Upravo to. Klincu (odnosno kraljici) nije smetalo da pocepa zaveštanje njegovog oca, pogubi Starka, te zarati sa celim Zimovrelom, plus zarati sa kraljevom braćom, (što je, ako se sećaš, i sam Tivin okarakterisao kao glupavo ponašanje), da ubija i ponižava koga hoće, a ne sme da spreči smenu čoveka od strane desnice? Sa druge strane, on je zvanično Tivina postavio za desnicu, tek nakon što se Tivin pojavio posle bitke. Ne sećam se da je igde pominjano da kralj mora da dosegne punoletnost da bi imao punu kontrolu, sem u očevom pismu.

Pera Džekson je samo ponovio greške i sranja koja je napravio u LOTR-u, samo ovde je to uradio još intenzivnije. Zahvalan sam mu na tome, jer ono što godinama pričam o LOTR-u dobija još više na težini. Kad god je odstupio od priče koju je napisao profesor Tolkin, napravio je sranje i rupu u scenariju. Odmah na početku sa onim zmajevim iznenadnim napadom, ali gle, odnekud se tu stvoriše vilenjaci u punoj ratnoj opremi (valjda išli kod nekog na slavu, pa otud tu), i naravno odbijaju da pomognu patuljcima iz razloga samo znanog Peri Džeksonu. Zatim kadar kao u sapunici, blagi zoom ka Torinovoj faci, i neverica i bes na njegovom licu (u knjizi naravno nema tih budalaština, niti su vilenjaci bili tu, niti je zavada patuljaka sa vilenjacima tada nastala, nego par hiljada godina ranije kada su patuljci ubili kralja Tingola zbog silmariliona (takođe, to nisu bili ti patuljci (Durinov narod), niti ti vilenjaci). No, idemo dalje: za razliku od knjige, gde Gandalf svojom mudrošću (a zašto ne, i drskošću i upornošću (jer takav je Gandalf, a ne ko ovaj dedica) uspeva da natera Bilba da ga pozove sutra, ovde Bilbo odjebe Gandalfa samo tako i zalupi mu vrata. To naravno Gandalfa ne sprečava da pozove patuljke sutradan i sam dođe (nepozvan). Tri trola čija mi je animacija odmah bila sumnjiva (ali preleteo sam preko toga, jer nije ni bitno u krajnjoj suštini). umesto kao u knjizi da budu nasamareni tako što je Gandalf izmenio glas i došla je zora, ovde se ovaj nejaki i neharizmatični dedica pojavljuje, odvaljuje deo brda i završava posao. Potpuno bespotrebno promenjeno. Radagasta ne bih ni da pominjem, a scena sa belim savetom i motivima Elronda i Sarumana je skandal. Prvo: Zašto bi ih Elrond sprečavao da idu? Drugo, zašto bi Sarumana boleo kurac gde idu patuljci (on je u tom periodu uveliko tragao za prstetnom, i prvo je odgovarao Gandalfa od napada na Dol Goldur (jer se nadao da će Sauronovi vojnici da ga dovedu do prstena), a onda se složio sa napadom (jer se bojao da su Sauronove sluge možda preblizu prstenu)). Gandalf kao preplašeno jare stoji između Galadrijele, Elronda, i Sarumana, a u jednom trenutku mi se učinilo da je zadrhtao od Galadrijele i očekivao da popije šamar od nje. On laže Elronda. On se krije. On se boji. Ljudi, pa ima li to ikakve karakterne sličnosti sa pravim Gandalfom? Umesto planinskih trolova koji bacaju kamenje visoko u vazduh, prilikom prelaska družine preko maglenih planina, mi dobijamo da se same planine šibaju. Da li bi Sauronu trebalo išta više od stavljanja kontrole nad jednom takvom planinom da zavlada srednjom zemljom (onom čudu ni 100 mumakila ne bi moglo ništa)? Onaj goblin king kao da je ispao iz mapetovaca, sa onom dobroćudnom facom, a scena dok se jure unutar planina je predugačka i prezamorna. Azog je bezličan i jednoslojan lik, ubačen na silu u priču, i obesmišljena je bitka ispred kapija morije (gde Azog zapravo gine od Daina, a njegov unuk se pojavljuje u bitci pet armija). Jedina stvar koja valja u filmu je sekvenca sa Golumom i zagonetkama, ostalo je kičeraj, i ne za starije od 12 godina. Tako je to kad daš B-reditelju da režira visokobudžetni film.

Prvi sam baš gledao skoro. Film nema ništa. Ali bukvalno ništa. Loša gluma, nejasni motivi, režija sa prepuno grešaka (usiljenih cutova, rampi, loš pacing...). Postaje (donekle) zanimljiv tek zadnjih 10 minuta kada Max veže onog tipa za auto. Ali to je manje nego nedovoljno. Ja razumem fanove koji su to gledali kao klinci i ostalo im je u dobrom sećanju, ali to nije dovoljno da bi se film nazvao dobrim. Više deluje kao rad kakvog studenta. Da, drugi deo je neuporedivo bolji od prvog (a i od trećeg), jer ima odličnu priču, odlične karaktere (setimo se samo one budale na helikopteru, Papagala, brutalnog negativca punkera sa čirokanom, malog klinje sa bumerangom, glavnog negativca sa maskom (bivšeg pandura), komičnog negativca... i td.), sjajnu kostimografiju (koja bi i danas prošla), sjajnu režiju, sjajne efekte (koji bi i danas prošli), odličan glavni i sporedni preokret, i neočekivan kraj. Ima sve što treba da ima jedan takav film, i da danas izađe, mogao bi glat da postigne uspeh. Žalim što više ne prave takve filmove.

Odgled'o i ja za nedelju dana obe sezone. Koliki je hype bio za ovom serijom, očekivao sam u najmanju ruku srednjevekovno fantazijski Prison Brake, sa tvistovima od kojih ti se obrće pamet, pa sam u startu dobio mnogo usporeniju sliku nego što sam očekivao. Opet, Ok je serija, premda ima nekoliko jačih propusta, imho. Prvo, Džon Snežni je toliko loše odglumio (pogotovo u scenama gde se kao dere zbog svojih ideala), da je zapanjujuće kako su reditelji mogli da propuste da tako nešto završi u montaži. U knjizi je (čitao sam samo prvi deo btw (i to dosta davno)) koliko se sećam, dosta kompletniji, bitniji i mnogo zanimljiviji (višeslojniji) lik. Morali su naći boljeg glumca od onog picopevca. Deneris je, kako se radnja odvija, sve manje zanimljiva. Kakvi su ono bakrači sa onim gradom? Sa kućama neumirućih... sa vizijama i tunelima? Sa njenim tupavim idejama da nađe brod. Bolje da su stavili deveta da bude završnica u drugoj sezoni, jer je mnogo jača od desete. Ostavlja mnoga pitanja otvorenijim i zanimljivijim, i cela ta deveta epizoda je skoro pa kao film, i "izvadila" je celu sezonu. Zar deda Martin nije mogao ništa zanimljivije da osmisli kao pretnju iza zida od zombija? Dokle više sa zombijima? Svaki drugi film moram da gledam tupave nemrtve kako se vuku. Da ne pominjemo da je CG onog zombija na konju vrlo loš. Teonov motiv da osvoji Winterfell mi je totalno usiljen i nerealan. Hteo valjda (na silu) da napravi neki tvist. Ne razumem zašto je deda odjednom uključio magiju u priču. Onaj demon iz pičke (pazi... demon iz pičke... jbmti... kako posle da ne pijem?), je toliko debilna ideja za smaknuće kralja pedera da nemam reči. Pa bar Martina čitamo zato što je uvek bar imao neki realisičniji svet i momente lukavih smaknuća. Možda će u sledećoj da ubaci demona iz dupeta kako se bori sa demonom iz pičke. Vrlo mi je išlo za živce što su ubacivali scene brutalnosti kada god nisu drugim načinima uspevali da dobiju na šokantnosti (scena odsecanja noge je odvratna, i nimalo pričom opravdana), kao uostalom što im je i sex služio za iste svrhe (a da ne pominjemo šlihtanje gej populaciji). Od manje bitnijih problema je recimo to što Tirion kao desnica ima neprikosnovenu vlast u gradu. Nekako se zaboravilo da je on ipak samo desnica (i to privremena) i da je Džofrijeva reč glavnija od njegove, ma koliko Džofri bio uspaljeni zao i glup klinac. Na primer, kada Tirion smeni glavnog iz garde i postavi svojeg čoveka, zar nije Džofri mogao da dođe i kaže: Moja je zadnja, nećeš ga smeniti. I odmah mu "sveže" ruke. Pohvalio bih glumce generalno skoro sve (izuzev naravno Snežnog), a pogotovo Tiriona, koga vidim svi vole (a i zaslužio je), zatim definitivno oca kuće Lanistera Tivina (jako dobra rediteljska fora da ga u prvom pojavljivanju stavi u kadru gde dere konja (što ukazuje delimično o brutalnosti njegovog karaktera)), mali kralj idiot je odličan kasting (to je ta britanska izopačenost), a i odglumio je vrlo dobro (uspeo da iznervira sve), Lanisterka odlična, a i njen brat blizanac isto dobar. Vitez koji čuva Deneris i vitez koji čuva Tiriona su Ok glumci, premda su mi karakterno mnogo slični (al' dobro, to nije njihova krivica). Kada sam video Kal Droga na slikama (onako nabildovanog (uopšte ga nisam tako zamišljao u knjizi, već mnogo startijeg, kao Džingis Kana), bojao sam se da će to biti sve što ćemo videti od njega. Jako sam se prijatno iznenadio. Čovek je odglumio Droga odlično i ima tačno onoliko harizme koliko treba da ima. Da moje iznenađenje bude još veće, pre neki dan skontam da je isti glumac glumio novog Konana, gde (lično meni) nimalo nije bio impresionivan. Tako da.. još jednom se potvrđuje da nije samo glumac kriv za lošu glumu, nego je i reditelj odgovoran. Ostali su mi, manje-više, svi Ok. Ostaje da se vidi treća sezona. Sada se više bojim dede Martina, nego reditelja, jer kako je počeo da ubacuje demone, usiljene tvistove, i razne gluposti, bojim se da me ne smori načisto. Od 1 do 10... 8.

Ma kad je (jedan je) Mel car! Ne znam na šta će sve ovo da liči bez Mela, samo se nadam da glavnu referencu za film crpe iz drugog dela, koji je (po meni) neuporedivo bolji i od prvog i od trećeg. Ovaj mi je baš lame i bezveze.

Znači popravili su jednoličnost? Meni je to mnogo smetalo u kecu, pa sam ga batalio posle nekog nivoa. Sve isto. Svaki nivo isti, samo krljaš i to je to (I Diablo 1 je samo krljanje, ali opet je mnogo zanimljivije iz nekog razloga). Oće li to raditi na netbook-u? 1600Mhz Atom, 1GB rama. Kec radi solidno. Trenutno igram might and magic 6 (ne heroes). Povratak korenima. Zadnji put sam je igrao pre više od 10 godina. Vrlo je zabavna. Što sad ne naprave takvu neku igru (poput might and magic 6,7,8), sa boljom grafikom. Bio bi to pun pogodak.

Pa ne bih baš rekao. Drag me to hell je prepun scena napetosti u kojima se čudovište i ne vidi. Istina, usrali su sredinu filma onom groteskom sa jarcem i likom koji lebdi, ali sve pre toga i posle toga je vrlo dobro urađeno. Recimo oni tripovi sa babom (koja i mrtva "slučajno" uhvati kosu glavne protagonistkinje) su mi odlični, a i druge scene koje su pune suspenzije. Twist na kraju i onaj zajeb sa novčićem je isto dobra fora. Ne kažem ja da je to najbolji horor ikada, ali u navali sličnih (Orphan, case 39...) ovo je ipak osveženje, posebno u tim nekim rediteljskim fazonima.

Tako nešto je i Stiven Hokins rekao. Ali ko zna? Možda ljudska civilizacija još nije dostigla "zrelost". možda ćemo otkriti neki sistem - državno uređenje koje je mnogo savršenije od ovog našeg i ne nipodaštava manje razvijene od sebe. MOžda i nije tako utpoistički. U stvari, možda bi i najgori sistem bio bolji od ovoga kojeg imamo sada, samo da se ljudi više pridržavaju pravila. Zamalo, pa da se zacrvenim od stida. Ja ne vidim ništa sporno ni kontradiktorno u tome. Bog je Bog, a materija je materija. Ja verujem da je Bog stvorio univerzum ovakvim kakav jeste i nemam ništa protiv pomisli da je stvorio i hiljade, milione drugih civilizacija. To je kao kad bih verovao da je Bog stvorio samo čoveka, ali nije životinje. Ili samo belce, ali nije crnce. Isto tako ne verujem da je iza svih galaksija raj, ili pakao. Meni su to babe i žabe. Ne možeš mešati nešto nematerijalno i materijalno. Čini mi se potpuno sebičnim i besmislenim da smo mi centar univerzuma. To samo ljudi mogu u svojoj uobrazilji da smisle. I druga je stvar što mnogi sprovode hrišćanstvo pogrešno, pa su postali sve ono protiv čega je bio sam Hrist. "Hrišćani" i Hrist, na žalost, nemaju puno dodirnih tačaka (a ni ja nisam izuzetak neki, ako ne po tim osnovama, onda po nekim drugim).

Pa ne Lemi. Mogu oni biti mnogo razvijeniji od nas, a opet ne znati za naše postojanje, a mogu naravno biti i mnogo nerazvijeni. Ja samo kažem, ako se posmatra iz perspektive ljudske civilizacije (neprecizno, ali nemamo bolji primer jebiga) indijanci i afrikanci, su najebali samo zato što su možda par stotina godina bili zaostaliji za evropljanima. A par stotina godina je za univerzum ništa. Milion godina je ništa, kamoli par stotina. Ako prihvatimo samo da postoji jedna planeta gde se rrazvio isti biološki život poput zemlje, ali nekih milion godina ranije (što je ponavljam: ništa u odnosu na svemir), možeš misliti kako bi ta civilizacija izgledala u poređenju sa našom. Naravno, ima tu i milion drugih stvari (i znanih i neznanih), poput toga da (po naučnicima) i život na zemlji nije odmah iz prve nastao... nego nastajao.. pa se gasio (užasnim vremenskim uslovima).. pa opet nastajao, pa gasio i tako nekoliko puta. Takođe, ne može naš biološki život ovde na planeti (priroda kakvu poznajemo) biti referenca biološkog života negde drugde, jer može biti slična, a može biti potpuno različita. Ne znam koliki je temperaturni raspon u kome živa bića pod našom prirodom umiru. Neka bude od -70 celzijusa do 500 celzijusa (lupam), ali možda je negde od -500 do 1500, pa moš misliti kako je takva "priroda" žilava.

Ja sam hrišćanin, pa mi je podjednako (beskrajno ko univerzum) glupo da smo jedina živa bića.

Mislim da je ljudima mnogo teže da zamisle i pojme da svemir ima kraj, nego da je beskrajan. Ako ima kraj, mnoga se pitanja postavljaju, ako je beskrajan, sam je po sebi, u mnogo čemu jasniji. Ja lično ne vidim što ne bi bio beskrajan, čak i da posle dve milijardi galaksija nema ničega (osim praznog prostora u koji se galaksije šire).

Pa sve što si naveo nije kraj. Izbriši iz zadnje rečenice ono "ne", jer je nelogično. Imaš i onu teoriju, da se prostor u tim ogromnim razdaljinama "ugiba", te kad dođeš na kraj, ti si u stvari na početku (slično kao sa zemaljskom kuglom).

Meni je mnogo teže da prihvatim da svemir ima kraj, nego da ga nema. Ili kako ti misliš da ima kraj? Pičiš ono... pičiš... i naiđeš na vrata na kojima piše "Sinovac, nema dalje".

Nisam ovo znao.. tnx. U principu, i Mlečni Put nije raširen po svim osama, već je više kao disk (bar ga tako prikazuju grafički). Jebeno je to oko vanzemaljaca. Mnogo interesantna tema. Oni nas, ili kuliraju zato što smo nerazvijeni za njih (ili savez njihov), ili smo prosto predaleko, a verujem da je veliki izazov čak i mnogo naprednijim tehnologijama od naše da putuju po zvezdanim sistemima, jer čak i brzinom svetlosti to je presporo samo za našu galaksiju (koliko beše stotina hiljada godina brzinom svetlosti treba samo da se dosegne kraj naše galaksije). Meni je tu još jedna stvar najinteresantnija. Trenutno naučnici istražuju planete koje su najsličnije zemlji (zapremina, voda, udaljenost od sunca). Recimo da nađu identičnu neku planetu našoj zemlji, da ustanove da tamo postoji život, i da se razvijao slično našem. Zatim da ustanove jednu frapantnu stvar: da je ta planeta starija nekih (svega) milion godina od naše. Ako znamo kako tehnologija sve brže i brže napreduje, velika je razlika ako naletimo na civilizaciju (sličnu našoj) koja je eto, svega hiljadu godina starija. Ili zamisli milion (oni su pre milion godina imali avione), ili zamisli milijardu. Evo sad čitam, po nekim procenama zemlja je stara oko 4 milijardi godina. Šta ako nađemo ekvivalenta starog 5 milijarde godina? Kakva je to civilizacija? Naravno, to ništa ne mora da znači. Kontam da neka planeta može biti stara i 10 milijardi godina, pa imati tek dinosauruse. Ko zna koji sve faktori utiču na razvoj neke civilizacije.

Drag me to Hell od Sam Raimija je vrlo dobar.

Politički korektno proseravanje. Jedino bi Ivan Bosiljčić bio gori u ulozi Gandalfa od Ian-a.