Vlaja Buraz

Поприлично позитивно, обзиром да је Фози у једној зони осредње незанимљивости у којој ће остати вавјек вјекова. На тих пар клипова са свирке, одлично звуче. Да ли ће се нешто добро студијски десити - сумњам.

Дјеца! Без "од Бодома"! Значи, тако сам осупнут радошћу посједовања и свакодневног вишесатног слушања. Ко није упућен: http://www.discogs.com/Children-Hard-Times-Hanging-At-The-End-Of-The-World/release/4135778

Поздрављам осталу тројицу који су гласали за насловну нумеру албума Youthanasia. Замало најцрњи испадошмо, чак је и пошалица пјесма "Victory" добила више гласова. А ово гласање... борба. Све је танко. "The Disintegrators", због симпатичне мелодије у рефрену односно оном што личи на рефрен.

Кога занима lossless, на дивној руској страници раритетно тачка ком се може наћи албум у .flac формату (нисам ставио директ линк због шпијуна и душмана). Послушао сам досад пар пута, генерално нелош материјал али обрада (продукција)... јебем ли га, не може то бити добро овако траљаво одрађено, нисам глув и луд.

Прегледао сам свих 29 страница теме и не видјех да је ико споменуо најбољи треш метал албум у новом миленијуму, Children - Hard Times Hangin' at the End of the World. Значи, 40 минута престрашног возања, страва је колико је природно. Хит сингл: A ако неко има Hostility албуме, посебно први (интересује ме највише због коментара Colina Richardsona), нека баци линк, пожељно lossless.

'Ајмо, мишеви минусари. (Само средина је нова.)

Још бољи демо него Black Ice.

И ја дошао овдје да видим да није неко окачио линк за албум... Елем, има ово: http://mediaportal.ru/6913-phil-rudd-ac-dc-head-job-2014.html

http://blboom.com/2014/11/15/mr-metal-festival-vol-i-dkc-incel-banja-luka/

Везано за Heaven Rain: http://www.serbian-metal.org/vesti/4710/goran-bastinac-heaven-rain-u-solo-vodama-poslusajte-numeru-home-of-the-brave/ Што ме је подсјетило на ствари директно везане за Heaven Rain, моје рецензије за Evolution EP и Second Sun LP: http://bojan5150.wordpress.com/2010/11/19/lako-je-prati-kosu-samponom-od-koprive-i-pjevati-thunderstruck/ http://bojan5150.wordpress.com/2012/05/31/neko-lupa-po-dobosu-a-neko-motikom/

Зато и кажем, јер је исти продуцент - јебо га онај ко га први запосли. На жалост. На Black Ice има материјала за једно четири и по добре пјесме. "Возић" ми је веома коректан, а ова најсимпатичнија, иако релативно некласична... http://youtu.be/RUS86F6zCaE

Трагично им недостаје продуцент. Свака (од ове двије) се завршава небулозно, аранжмани су упитни... штета.

Мислим да су заправо два комада продата преко пик-а, тренутно је - поред мог - један у продаји. Путем приватне поруке сазнах да бенд више није активан... Можда нам то помогне у продаји?

http://www.pik.ba/artikal/13868563/draconic-conflux-original-cd/ Шокантан нови артикл, култни деби албум бенда који нас је највише разочарао неискреношћу њиховог каснијег рада, DRACONIC - CONFLUX, ГАРАНТОВАНО БЕЗ ДАВИДА ЛАЗАРА ALCYONA ГАЛИЋА. Значи, прави метал, без педерлука, хлача које спадају са кукова, накривљених качкета и осталих лоших фазона. Само смрт, мржња, црнило, астрологија и солаже Срђана СИРИЈУСА Бранковића и Микице МИРЕ Бранковића! Само за искрене! Није за читаоце ЦКМ-а! Оригинални компакт диск, издање Рок Експрес Рекордс, 2004.

Метал стоји још дуже! Телконтарова љепота је ванвременска!

Мој аватар.

Мало да се одмакнемо од дискусије о Слеџеру, ово лијепо рече Лазар, односно наброји. Додајем и I Hear Black... који ми први пада на памет, а колико их има да ми не падају на памет, ко се сјети нека допуни. Лично, The Ritual ми је слаб, највише због пјесама, иако је и звук потанак. Из "Electric Crown" муње сијевају, али остало је поприлично млитаво.

http://www.blabbermouth.net/news/john-5-says-that-he-has-made-an-incredible-new-album-with-david-lee-roth/ Јако занимљиво. Џон 5 и ДЛР ето тако склопише неки албум. Грег Бисонет одсвирао бубањ. Реално, прошли албум који су заједно склопили је био добар - не толико добар колико га сад ваздижу - али добар, посебно у времену Ван Хагара/III. Ваљда ће и ово изаћи некако, с тим да је матични бенд приоритет. Колико знам, албум Ван Халена је у фази миксовања, тако да би се овај колаборативни ДЛР/5 могао појавити тек на крају ВХ циклуса албум/турнеја.

Која је стварно геније, био и остао, макар ја ријетко слушам Дисциплину а један дио репертоара ми, да будем искрен, и не лежи. Прије који мјесец сам купио неколицину бројева часописа ROCK, друга половина осамдесетих, у једном има интервју са г. Душаном и покидао сам се по шавовима кад каже да не воли Бијело дугме али му је добра нумера "Пљуни и запјевај (моја Југославијо)" са образложењем да је то "нешто фасцинантно"... На жалост, немам скенер на располагању, али ћу видјети некако да ријешим кад будем имао...

Нови албум - снимљен! http://www.blabbermo...possible-title/ Ал' коментар:

Не мора нужно бити тешка глупост. Мени су албуми без Вотерса поп музика са лијепом атмосфером и изузетним гитарским дионицама. Зашто поп? Јер немају никакву озбиљну поруку, мотив, суштину. Лијепо ради лијепог - посао због посла. Сад ће бити то исто, само са још мање "суштине", инструментално. Гилмор је увијек лијепо свирао гитару, тако да не видим ништа спорно. Опет, и да буде најгори шрот са нула бодова Пинк Флојд атмосфере, може им се.

Негдје сам чуо неку ствар од ових младића кад су се тек појавили и били су ми превише намјерено усиљено ретро. Плус што ми се није свидјело што су гостовали на турнеји Металике, тако негдје некад то сазнах. Генерално, Металика је највећа а онда почесто са њима се покушава људима увалити свашта... Елем, недавно мој фејзбук пријатељ колега Скорупан из бенда Тона, окачи спотић за "Night City"... И ја се лијепо изненадих. Као Thin Lizzy, тако је нека и тематика вечерња јебачка, релативно чиста продукција (у односу на моје сјећање), коректна ствар. Поскидам албуме па полако. Засад сам на посљедња два. Крећу се све више чистоћи, посљедњи албум је баш добар звук, масиван али чист - нема шта да се крије и муља fuzzom. Наравно, у први мах је тешко заобићи асоцијацију на тромеђу Black Sabbath (неподношљива лакоћа тешког рифовања), Corrosion of Conformity (њихова прозрачнија ера цирка 1994) и... Clutch. Могуће можда због нумере "Dying Earth" која би комотно могла на Robot Hive / Exodus (ремек дјело своје врсте). У сваком случају, има се рашта чути. Још једна сличност са Clutch је албумност албума - на прво/друго/пето слушање, тешко је било шта ухватити за главу или за реп али се уочава та нека монолитност која обећава. Подршка за младиће.

1. Желим да полно општим са Лејди Гагом... али само са овом периком на њ. глави. 2. Колико би ме Ентрекс мање нервирао да Чарли и Скот нису такве дроље за медијском пажњом (између осталог).

Алах се одушевих... ДЛРот - непрејебива институција инспирације!