Vlaja Buraz

Види овог металца (са закашњењем). ^^ Он очигледно није онај који жели да буде с њом (и дубоко у срцу се нада да и она осјећа тако). А ја сам прије који мјесец скинуо нека јапанска реиздања МРБИГ албума, да имам у lossless формату. Том приликом се десило да сам исте и слушао... што је било мало незгодно. Било како било, нашло се ту неколико пјесама које су искочиле из другог плана те данима (за)давале ритам мом романтичном срцету са вјетром у коси главе минивалом украшене: , , , . Баш онако мелодичне реминесцентне нумере са задахом '80-их и бола нанешеног ношењем јако јако уских хлача.

А можда су се сморили као курац годинама уз курцосмарача Врањковића па им је сад занимљиво да играју улогу музичке групе и праве демо снимке.

Увијек сам желио да знам нешто више о овоме, зашто је Бајага отпустио Влајка и Нелета, па ако може... не мора на овој теми. Бајага је отпуштен јер није хтио да свира неку љетну тезгу у Грчкој. Прво је Рајко одбио да то свира, а Бајага се солидарисао и "страдао". Додуше, тад је већ изашла Позитивна географија, тако да... *** Што се тиче Блок аута, они су један од ријетких бендова које сам потпуно престао да слушам. У средњој сам "излизао" двије касете СКССС, трећа је још увијек читава, и слушао сам их све док их нисам видио уживо 2002. године. Свирка је била добра, али се Врањковић константно жалио на техничара, три сата депресије и све у свему, сморио сам се као Лазар Галић на концерту неког доброг бенда па закључио: "Који ће мени ово пенис? Ја слушам БиБи Кинга." Елем, с обзиром да је Врањковић отпао, можда их почнем опет слушати, у случају да заправо буде нешто од њих - можда се у међувремену код осталих чланова скупило добрих идеја које могу бити квалитетно уобличене.

Вјероватније да је 138, 2 х 69.

На Алогија темама на овом форуму (свих 134 досад) је увијек било тешко разликовати хумор од сатире, стога, морам да питам: Ваистину Амадеус?

А, мајку му. Ја таман мислио написати нешто типа "иако су дркаџије које углавном не поштујем, упорни су и раде унаточ свему", а оно кључ у браву.

http://youtu.be/WJOoiXhuLfk

Као и у сваком бенду у којем је учествовао Коцен, ово је његов соло албум са придодатим вањским елементима - препознатљив Шијанов бас, а бубањ, шта знам - Портној је и на Дрим Тиатер албумима од пјесме до пјесме непрепознатљив. Овдје је неки мутав звук бубња, нешто као Атомско склониште/Ју група с краја '70-их, није баш за овај тренутак у времену. Елем, као што рекох, бендови у којима је учествовао Коцен - прво Појз'н, затим Мистер Биг, па и онај пројекат Форти Дјус... сви су имали веома ограничен рок трајања, а тако претпостављам да ће бити и у овом случају - тешко да ће изгурати више од два албума. За оне који прате Коцена, албум је неки просјек. С обзиром да и Шијан и Портној воле љигаве мелодије, то је највећа замјерка албуму - превише су се сконцентрисали на футаве рефрене а премало на праву џем сешн размјену енергије. Још је то технички сувише стегнуто, посебно са стране ритам секције, а опет, Коцен се развија у правог насљедника еРеМ Точка за 22. вијек и још само да пронађе мјеру да са нешто мање нота каже мало више... Коме се свиђа рокерскији сегмент овог албума, препоручио бих Коценов соло албум Гет Ап као и Форти Дјус албум; коме се генерално свиђа албум, препоручио бих Коцена, од новијих ка старијим албумима.

Ако је некоме недостајао ЕМЕСЕН (Уиндоуз Лајв Месинџер), ево рјешења: http://messengergeek.wordpress.com/2013/04/23/use-messenger-reviver-2-to-bring-back-messenger-and-beat-skype/

Локалног, бањалучког. Ако је диск којим случајем украден, вољан сам вратити. У супротном, дедер се прославите па да га трпам на иБеј.

Купих ово на бувљаку, били дискови "три за марку": Још сам узео Брајана Ферија са потписом "Децембар 1991. Поповић" и неке Одличне хрчке... чудни су путеви компакт дискова.

Финих ливада има по Босни: Иначе нисам љубитељ црно-бијеле фотографије, јер волим шарено (тужан ће бити дан кад умре Зорица Брунцлик, ако икад умре), ал' инсталирао сам прије неких пола године додатак за фотошоп Silver Efex Pro 2, па се волим поиграти њиме, а имам још Alien Skin Exposure 4 (за кад имам више времена). Елем, провучем једну из исте прилике кроз SEP2, full dynamic harsh подешававање и добијем: Гледам и контам, јел' ово требало бити црно-бијело или шта? Касно, уморан, ал' видим боје, факат. Ударим ctrl + shift + u, нема разлике. Закључим да сам направио оптичку варку, и одем спавати. Послије упалим фотошоп, ctrl + shift + u: Е та је ваистину црно-бијела. Гремлини, биће да су били. Иза Купреса, подно Малована... финих, финих ливада има.

Гдје, колико? *** Од мене: Да се неко не би зајеб'о к'о ја: у "књижици" НЕМА обнажених фотографија А.С. Милошевић.

У прошлој сам поруци хтио навести да ме је постојање теме "Guilty Pleasures" (и искази на истој) натјерало да добро размислим. Као прво, јеботебог, каква срања људи ваде из ко зна којих буџака несретног дјетињства у несретно вријеме; као друго, чекај мало, шта ја волим слушати од ствари којих се стидим... Једна од тих ствари јесте диско бенд Chic, односно, Chic feat. Nile Rodgers, како су сад "маркирани". Диско повремено није тако далеко од фанка, ал' добро. Chic је имао бруталну ритам секцију Тони Томпсон + Бернард Едвардс, а ни тренутно није лоша (Џери Барнс на басу). Занимљива је чињеница да су Едвардс и Роџерс заправо прво направили фанк-рок бенд, ал' са тим нису стигли далеко. Ипак, неки трагови се осјете и дан-данас, а поред нпр. гостовања Слеша на живом албуму, вриједи провјерити видео издање Live at Montreux, ако не због свирке онда због Џесике Вагнер (женио бих се). Коме се она не свиди, још су двије жене поред ње на бини, за сваког понешто. Од компилација - најбезболније - вриједи Dance, Dance, Dance, јер су све пјесме у пуној дужини (а неке и продужене), што значи, више свирке, мање рефрена. Него, оно што је заправо тема, непланирани упад Paula Gilberta овдје. Ко га не зна, то је један гитариста, бијелац, мршав и висок два метра. Колико је он бијел заправо најбоље говори да је оженио Јапанку. Сад свирају заједно, он у хармонику, она у добош и млате паре по свадбама. Елем, издао је он неких соло албума, то је та друга тема, али на посљедњем од њих, имена Vibrato, налази се и нумера имена "Vibrato". Након низа година покушавања, напокон је успио да се ријеши тешко-металне бјелачке прецизности и да зазвучи фанки, а то га је вјероватно жена Јапанка натјерала. (начи неверуем, прим. аут.) Албум као албум је неусмјерен, као и сви његови досад, али та насловна нумера је баш онако... опуштена, љуља. Још се ту могу чути Zappa и Rush, генерално '70-те године прошлог вијека кад је Гилберт био 60 година млађи и 10 центиметара нижи. Дакле, вибрато без Р: http://youtu.be/UEUbIoOCA78

Не бих да се ова тема претвори у набрајање (попут Stoner Rock теме, гдје ми је и поред свега драго да неки људи напокон контају оно што сам ја контао ономад), већ да се пише о свему уз неки лични утисак, мало полемичког мишљења. Зашто ово, зашто оно, и какав тачно то ефекат има на слушаоца. С тим у вези, не бих ни ја превише да пишем овдје, али, овом приликом морам... С обзиром да је систем мојблог.рс неактиван већ преко 10 дана, питање је да ли ће се ваздићи, ја сам благо скептичан. За ову тему то значи да је компилација поменута у првој поруци сада на адреси: http://bojan5150.wor...i-neceg-drugog/

Триггер феат. Душан Свилокос, гитар солаж ин стерео!

Није директно везано за бенд, али јесте за брадоњу: ZAKK WYLDE To Perform With LES PAUL TRIO - June 3, 2013 http://www.blabbermouth.net/news.aspx?mode=Article&newsitemID=190786 И коментар:

Добра рецензија и хрпа добрих коментара. Успут, да ли је ико сконтао да је риф из "Burn" заправо осиромашени риф "Burning Bridges"? Ја сам се надао да ће бити макар једна одлична ствар, ал' ништа од тога. Није ми јасно како ликови из Универзала не контају да нема више никакве шансе да се Megadeth врати на радио таласе и међ' ширу публику, те да треба да услуже брке са репићима у прслуцима са пришивачима који су једини вољни купити касете и плоче.

Мало шта ме нервира као кад бубњар нема довољно снаге за добош, ал' си наш'о снимак да то докажеш, свака ти част. Па овдје Кинг изгледа мршав, тон и слика се дебело разилазе, којим је к. ово снимао, не знам, али микрофон који купи звук је очигледно из неке хидрометеоролошке станице. На цирка 4:05 се лијепо чује добош док свира са руком преко, а онда га утопи бука. Увијек ћу први рећи да је Драгољуб бољи бубњар од Гаре, али овај снимак није нимало мјеродаван.

Наредник Сморок и вод смрти. *** Заборавих рећи за ОХ: нит' бољег имена (изд. ку.) нит' млитавијих бендова.

'Вако. Албум је заједничко издање Музичке продукције Радио Телевизије Републике Српске и куће Видослов из Требиња. Као што рече Војвод, дигипак, потпуно бијели, унутра је књижица са страницама од предебелог папира. У најави за албум је било ријечи да ће се моћи купити преко Кољине званичне интернет странице. Ако исту покушате наћи преко претраживача, тешко да ћете ишта постићи. Адреса је коља.срб или www.kolja.rs. Тамо стоји информација да је у Бањалуци албум могуће купити у кафе-ресторанима "Харизма", што сам и учинио. Цијена је 10 КМ (~5 еура), па да знате, да не купујете по 999 динара. Па, ко воли забавну музику...

Мегадет је још једном зајебао металце, а и квалитет у поприличној мјери. Рефрени су тако зашећерени и усиљени да је то страшно. Друга половина албума мало занимљивија. Свиђа ми се продукција.

Први албум необично добар, штавише. Има празног хода, али, има бруталности. Други не могу послушати од почетка до краја, односно, могао бих али бих се презнојио горе него Шумахер у Монци. Понекад послушам по пјесму. Из сваке пјесме бих исјекао по пола минута квалитета... можда то и учиним. Овај трећи, односно ова ствар што је на видеоскоту изнад постављеном, тако ме жуља погрешно... тешко описати. Рецепт као за Мастејна: Николо, врати се дрозирању.