Vlaja Buraz

Била је некад тема, отворио ја кад сам био млад, а гдје је сад... А јуче само хтио да препоручим ту ствар сарадње са Стивијем Саласом ("I Was Made To Love Her"), кад оно нема теме. Лично, California Breed ми није легао из свих разлога сем самог Глена: Бонем јуниор уопште није бубњар за трио јер све свира у коцкама, укрућен је као сељачки курац на старлету; млади гитариста ми се учинио неприродно ретро. А истина је за пратеће вокале на Slip of the Tongue, поред њега је наведен и Tommy Funderburk; Gary Moore га је избацио из бенда због тога што није био у стању приправности и позорности за концертне наступе, исто вриједи и за Black Sabbath. За успутно слушање, #1 са Songs in the Key of Rock: одлична мјера фанк/хард рок - ретро/модерно:

Претрага каже да нема теме о овом народном хероју рокенрол музике у земљама Источног блока. Дакле, Глен је басиста/пјевач старије до древне генерације који је крајем 1960-их обитавао у бенду Trapeze а онда добио шансу за пут до звијезда у Deep Purple (Mk.III и IV). До звијезда је и стигао уз помоћ разних кокаина и хероина, па се мало сјебао успут. Тад креће некакво недефинисано таворење гдје вриједи издвојити албум сарадње Hughes/Thrall, затим слиједи ангажман код Garyja Moorea, учешће на Seventh Star ("крњави" Black Sabbath)... и након којечега још, преокрет. Глен се "очистио" негдје 1991. године и као уз помоћ више силе биљежи хит са KLF ( ) а наредне године излази његов први "прави" соло албум, Blues (Shrapnel продукција). Почиње суманута дискографска активност којој је малтене немогуће ући у крај, што соло што у сарадњама са мањим или већим ауторским упливом. Што се музичке приче тиче, Глен је базично фанкирокдушеван чоек али обзиром да је доста урадио по наруџби за јапанско тржисте, понегдје је тај фанк скрајнут ("No, no, Mr. Hughes, no funky, you hard rock!"). Ако је потребно нешто за увод предложити, онда би то били албуми Blues (1992) и Addiction (1996) који су релативно - музички - најусмјеренији. Blues као блуз (са хрпом шредера који солирају) и Addiction исповест.ком колекцију од десет брутално искрених хард рок/гранично хеви нумера. Опет, непрегледна је то шума па се случајним лутањем може наћи нешто овако... Значи, деда је напросто фонтаничан.

http://www.blabbermouth.net/news/judas-priest-audio-snippet-of-never-released-collaboration-with-pop-production-team-stock-aitken-and-waterman/ Просто не вјерујем у комичне размјере читавог њиховог постојања.

Спремајући себи неку коЊпилацију за рекреацију, уочим сљедећи факат: https://en.wikipedia...p_Music_(album) Дакле, ко-аутор свих сем "In the End" и "Judas Priest" које су баш онако суви квалитет, што би Р.М. Точак рекао, скоро из. Необично сам изненађен тиме, знајући колико су Чарли и Скот шкрти и ћифути. Иначе, мишљење и даље исто, једна добра (хард рок) ствар ("The Devil You Know") и двије нелоше ("Fight 'Em" и "Revolution Screams")... за те паре, није лоше, иста очекивања и од предстојећег.

Жив је Густафсон, умро није: http://www.blabbermo...bute-act-video/ Мајку му.

Иако признајем да има нелоших мотивационих видео скотова (ако некоме то већ треба), овај је за бљување. Прво што паднем у депресију кад видим ове волусине у супермаркету, затим прича на нивоу јуметал модератора, па онда емотивни црнобијели кадрови... Само фали јебена балада Еросмита и трљање кремом за стрије док се двојица љубе с' језиком у уста.

Компилација је сведена на нешто мало испод 80 минута. Још се ради... Да се мало представе албуми из "међувремена"... И чињеница, "The Afterlife" разбија. Поред ње, јако добре су "Alone with Your Body" и "Satanic Wheels", остало углавном је чиста зајебанција и радио драма.

Толика је Кристина... кад је села. Ја сам ономад погрешно сконтао да је стопа 30 цм, па ми је 6 стопа било 180 цм... Послије некад сам нашао како је тачније договорено (0,3048 m), тад сам меморисао своју висину за страно тржиште (5'10"). Што се тиче људске висине, није фрка рачун на 0,3... ал' за фунте редовно морам користити Бенч Прес Макс Чарт.

Око мене села и градови...

Цицо, лези.

Прије неког времена једна веома нелоша мачка, моја суграџанка а сада Београџанка, окачи на фејзбук: Одмах пошаљем младом А.А. Аникићу са упутом да пушта браду и да јебе (ја отпадам већ на првом јер сам омален ). Након пар дана, млади А.А. Аникић јавља да се иста појавила код њега у теретани... Морали смо брзо реаговати: Иначе се дивим људима који имају снагу воље за редовно бријање. Мене спречава недостатак те снаге воље у комбинацији са чињеницом да имам главу као Картман.

Ова тема чами а прича се о тамо неким Мешагама. Него, реално, чами јер су им посљедњих пет албума знатно лошији од првих пет. Али опет! Концерт! Ух! Тачно ме натјерало да тешком муком пажљиво преслушам новије албуме... има ту пар финих пјесама, тренутно склапам модерну синт-поп Е6 компилацију "за кола".

Погледао синоћ. Није да сам хтио али ето. Утисак: https://bojan5150.wordpress.com/2015/07/26/furiozni-utisak-mad-max-2015/

У, хвала за видео. На Блаебермауту се појавила вијест о наступу нове поставе али су закачени вишеструки снимци "Trust" и "A Tout Le Monde"... мис'им. Одлично је ово одсвирао Кико, само, јес' да су ови сви снимци чисти шрот, нисам нарочито одушевљен Адлером. Реално, одсвирао је... али то је то, ништа више. Додуше, немам појма какав је бубњар обзиром да не слушам LoG, ал' опет, велики је ово бенд, велика су очекивања.

Ау, Миле, подебео испад. Јел' се оно на 3:50 чује "Sorry"?

Мајку му, јест Урош пропо.

Нема фурије до КУНГ ФУРИЈЕ!!!

Одлична тема. Перо Деформеро, април 2005, загрлио сам Телконтара.

http://www.blabbermouth.net/news/acdc-kicks-off-rock-or-bust-world-tour-in-arnhem-video-footage-photos-available/ Морам признати да ми није екстремно мило(звучно) видјети и чути Криса како свира (са) укрштеним рукама. Са друге стране, Ангус звучи јако добро, није траљав као што је био на прошле двије турнеје, Клиф стандардан, Брајан се на одређеним мјестима мало мучио али је зато веома расположен на бини а Стиви... веома угодно изненађење: пуно више "струје" него Малколм. Малколм је посљедњих пар турнеја имао превише чист тон, тако да је милина чути Стивија како реже. Чини ми се да није прецизан као Малколм али... може проћи. Сет листа, шта да се ради. Наравно да ми је жао да се комплет игноришу албуми из 80-их и 90-их година (сем "Thunderstruck", наравно), али има и пар изненађења ("Have a Drink on Me") а нема пет јебених пјесама са Блек Ајс тако да, добро је... Све у свему, стандардно поштено.

http://www.blabbermouth.net/news/megadeth-first-photo-of-new-recording-lineup/ Кома коментар: :haha: :haha:

Извињавам се на упаду, прихватам сугестију. Вратимо се програму.

Ја сам изоставио "Хангар", "Лукрецију" и "Патролу". Јбг. "Хангар" ми се свиђа тек од другог дијела, "Патрола" је прелудиј а без "Лукреције" би се и могло. А у Мегадет вијестима: http://www.blabbermouth.net/news/guitarist-rusty-cooley-why-i-turned-down-offer-to-join-megadeth/

Начисто сам се ретардирао кад сам чуо "Прљавог Харија": Понекад за вече убијем и десет људи а после тога мирно одем на кафу. Док мој шеф хоће да полуди каже: "Хари, бар си могао да им покажеш значку." Сретно дјетињство у шугава времена. (Хвала, Матјаже!)