Haos sam ja

Tracks and artists in the performance include: “Your Decision” - Alice In Chains “Rooster” - Ann Wilson “Down In A Hole” - Duff McKagan, Shooter Jennings, Ayron Jones, Martin Feveyear “Would?” – Korn “Rain When I Die” - City and Colour “Put You Down” - Liv Warfield “Again” - Mastodon “Would? (Acoustic)” - Metallica “Black Gives Way To Blue” - Lily Cornell Silver with Chris Degarmo “Nutshell” - Mark Lanegan, Maggie Bjorklund “Man In the Box” - Dave Navarro, Taylor Hawkins, Corey Taylor, Chris Chaney “No Excuses” - Alice In Chains “Heaven Beside You” - Aryon Jones “Check My Brain” - Billy Corgan “Them Bones” - Fishbone “Drone” - Kim Thayil with Krist Novoselic, Giants in the Trees “Brother” - Nancy Wilson, Mark Lanegan and Liv Warfield “Angry Chair” - Members of Soundgarden with Tad Doyle, Mike McCready and Meagan Grandall “Black Gives Way to Blue” - Eric & Encarnación “It Ain’t Like That” - Kim Thayil with Shaina Shepherd, Bubba Dupree, Bill Herzog, Nathan Yaccino

Ovde stoji da je poslednja Failstate, 10a pesma: https://www.metal-archives.com/albums/Dark_Tranquillity/Moment/878954 Poslednja albumčina je meni Fiction. Pitak je album nekako, produkcija je mekana, imam osećaj da slušanje Momenta ne bi bilo naporno ni ljudima koji preziru metal.

Drago mi je da se razvila akademska rasprava o bureku, samo cepajte.

Meni album vrlo pristojan, nema ništa epohalno ali daleko od toga da su zglajznuli u neko smeće. Zvuk mi malo tanji, nekako mi mekano sve zvuči. Ja imam neku verziju sa 4 bonus pesme koje su sve odlične. Od ovih novijih radova, album mi je sigurno bolji od We are the void i Atome, e sad da li će ikad biti sposobni za nešto što bi mi ušlo među albume godine - teško. Kako god, volim ovaj bend, uvek mogu da piče u pozadini da mi ama baš ništa ne smeta, uvek sam dobro raspoložen kad čujem njihove karakteristične melodije i ostaju jedan od retkih melodeath bendova koje ću uvek ispratiti nadajući se da mogu jednom ponovo da izbace neku albumčinu.

Evo i novog albuma Plinare:

Odlična nova!

God Forbid nije nikakav ragga metal nego crnci sviraju neki groove/thrash/metalcore, neki Lamb of god fazon. Bili su dosta popularan bend u to vreme u USA, pa propali kao muda kroz pocepane gaće kad je to prestalo da bude in.

Ja se tog koncerta sećam da je prvi u mom životu koji je počeo u 19h da bi sve bilo završeno do 23h, nisam stigao kao čovek ni da se napijem pre početka.

Posvetio je Dimebagu Descend the shades of night, izveli su je do kraja koliko se sećam, jbte to je bilo pre 17 godina, mislim da je zvuk bio sranje al niko nije mario, barem ja nisam. Inače, meni je sasvim dobar bio i onaj Night with koncert u Domu, otišao reda radi a proveo se vrhunski.

Ovako to izgleda kada Brent napiše ljubavnu pesmu:

Ovi momci su imali jedan od najboljih albuma 2017e:

Stravinsky je ceo album

Meni ovo novo baš super zvuči, jedino mi vokal smejurija.

Sranje. ČBS adolescentska ljubav, Umesto osmeha top 10 pesama SRB rokenrola.

Evo i druge sa predstojećeg EP-a (koga čine samo ova i ova iz prethodnog posta):

Gore od mortal kombata je samo bosanski mortal kombat.

I meni bolji prošli. Ovde su pokušali da naprave maksimalno catchy album, primetan je zaokret sa dooma na heavy/hard rock uz izuzetno ozbiljnu i napucanu produkciju, ali same pesme su prilično prosečne, iako ima tu zabave. Ne može baš svaka šuša da bude Ghost, to sam rekao 100 puta.

Ne znam šta bih vam rekao, evo i Kuruz je dokaz da nisam usamljen sa ovim mišljenjem. Aoratos mi se ni po čemu ne izdvaja iz mase, a ovo me vozi samo tako.

Odlični su ovi klinci, jako dobar i dinamičan album.

Nije loš Killer be Killed novi, ali ga Max sjebe uvek kad uleti sa svojim "doprinosom" i lirikom za one sa daunovim sindromom, baš para uši i vuče celu ekipu na dole kao neki olinjali veteran u sportskim kolektivima koji na ime i stare zasluge ima ulogu. Troy odlično otpevao svoje delove - prijatno sam iznenađen, a Greg i Ben drže stvari pod kontrolom svaki u svom reonu.

Znam da su ga isti ljudi (tačnije čovek) radili, kao i Nightbringer i Bestia arcana, ali samo naizgled liče. Akhlys mi mnogo atmosferičniji, više se tu Naas zajebava sa tim svojim okultnim tripovima i pušenjem neistraženih droga, a kao što i rekoh gore apokaliptičan je, nosi neku vanzemaljsku težinu i otvara duboke ponore, Aoratos mi klasično riljanje, mnogo "ovozemaljskije" i više straightforward. Makar je takvo moje mišljenje i utisak dok sam ih slušao.

Meni taj Aoratos bio priličan smor. Mnogo mi apokaliptičnije zvuči nov Akhlys, kad krene da dere sami pakao se otvori.

Odličan Akhlys novi, u samom vrhu BM za ovu godinu meni uz Katavasiu (ne računam ovde Havukruunu, Wayfarer, Enslaved, Krallice, Imperial Triumphant i slične koji su još mnogo toga pored BM). "Ephialtes" najbolja stvar, suvo razaranje.

Kome je do laganog sanjivog soft progića novi Gazpacho je sasvim fin, mnogo bolji nego prošli njihov album.