Haos sam ja

Potvrdjeni Paradise lost, Celeste, Dodecahedron, Full of hell, Plini, Grave pleasures, Exhorder, Unsane, Unleashed, Nocturnus ad i Neocaesar. Konacno jedna fina dopuna line upa.

Dobar bend iz Austrije. Nisam imao pojma gde da ga stavim pa ajde ovde, ima uticaja Amorphisa, Agallocha, Insomniuma i sl. Mediokritetski tekst i svapski izgovor engleskog neizbezni. Nova stvar:

Mislim da nije bilo. Dosta dobro.

Japanci. Jutarnja erektilna tvrdoca.

Nisam bas odusevljen novim Glassjaw albumom. Solidno izdanje ali daleko od onoga cemu sam se nadao (posebno usled novoustanovljene zaljubljenosti u Worship and tribute). Ostavljam mogucnost da bude grower ali na prvih par slusanja - nista spec.

Evo ima vec maltene godinu dana od kako je album izasao i ja jos ne znam sta da mislim o njemu. Ono zbog cega najvise volim PoS je sto su spremni da izadju iz komforne zone i sto su spremni da eksperimentisu. Nakon potpuno vintage zvuka na Road Salt albumima, ovde su vrlo moderni, cak i sa nekim neocekivanim uplivima. U tom smislu moze da se povuce paralela sa Scarsick, gde se bend najvise priklonio trendu u datom trenutku. Definitivna je jedna stvar, prva polovina albuma je mnogo bolja od druge, u tom smislu je kvalitet neujednacen. Na poslednje 4 pesme ima tek po koji momenat vredan paznje, dosta filler materijala. Ipak, On a tuesday, Meaningless, Reasons, a narocito Full throttle tribe su odlicne pesme, prilicno unikatnog PoS stila. PoS ima tu "nesrecu" da su im prva 4 albuma fenomenalna, pri cemu ipak oslonjena u vecoj ili manjoj meri na neko Dream Theater nasledje i takvu vrstu kitnjastog proga. Ja ih najvise volim iz The Perfect element i Remedy Lane faze jer su tu poceli da bivaju prilicno distinktivniji. Naravno da je trebalo naci nacina voleti njihova kasnija izdanja nakon toga. Meni su i BE i Scarsick dosta losi albumi, svaki na svoj nacin. Nakon njih mi je Road Salt One bio bas do jaja dobrodosla promena i volim taj album (RS2 ipak malo manje). Ovaj novi je svakako u donjoj polovini njihove diskografije ali mi je ok, pristojan album za neku sesticu, sedmicu, kada se oslobodi bremena koji nosi.

Ne zna se koja je gora od ove dve. Flynnu izgleda bas ponestaje inspiracije.

Vaistinu odlican album, veoma moderan a opet ne na neku isfuranu djenty nego bas na modern prog foru. Ne mogu da se ne primete najdirektniji PoS i Haken uticaji i instrumentalno i vokalno. Kad smo kod vokala, iako je Lalic nesumnjivo fantastican pevac, meni je njegov glas i stil malo previse melodramatican, pa mogu cak reci i pretenciozan, ali ovo je vec stvar ukusa i cepanje dlake na cetiri dela. Divno je sto je ovakakv bend iz Srbije, bas ovo sto Bradilko kaze, potpuno u korak sa globalnim tokovima.

Pesnitschzenje staje, izbicu ti blombu

Sve su bolji. Nisu ni tamo ni ovamo, jedan od retkih modernih hard rock bendova koji mi je bas zanimljiv.

Kao sto rekoh, nabrojani su albumi koji su mi se nedvosmisleno jako svideli, bez nekog redosleda. Ima sigurno jos dosta toga sto sam propustio i sto tek treba preslusati. Bilo je naravno i dosta djubreta. Racuni se svode 31.12. Pusa.

Sta znam, jeste album malko monoton i ritmicki i atmosferski, sto posebno dolazi do izrazaja obzirom da su pesme nesto duze nego inace. Ali da ima opakih rifova - ima. Sto se tekstova tice, ne delim odusevljenje provizorijuma, meni su pomalo banalni, tome doprinosi jednostavna rima i struktura - Boro corbo style. Opet, tekst na srpskom uvek privuce vise paznje posebno kad je ovako direktan, maltene pankerski. U svakom slucaju, vrlo dobar album ali nisam bas egzaltiran kao kada sam prvi put cuo Nekrozu.

Nemojte po glavi molim vas.

Na brzaka nesto, jos je rano za krajnju listu, do jaja albumi: SOEN - lykaia PERSEFONE - aathma JUNIUS - eternal rituals for the accreation of light GRAILS - chalice hymnal PALLBEARER - heartless FEN - winter ELDER - reflections of a floating world HUNDREDTH - rare NIGHTBRINGER - terra damnata BATHSHEBA - servus DODECAHEDRON - kwintessens LOSS - horizonless IMPURE WILHELMINA - radiation ARTIFICIAL BRAIN - infrared horizon DVNE - asheran INTEGRITY - howling...for the nightmare shall consume ALFA MIST - antiphon AU-DESSUS - end of chapter STEVEN WILSON - to the bone LEPROUS - malina CORMORANT - diaspora SEPTICFLESH - codex omega AKERCOCKE - renaissance in extremis PYRRHON - what passes for survival CALIGULA'S HORSE - in contact INCANTATION - profane nexus WOLVES IN THE THRONE ROOM - thrice woven ARCHSPIRE - relentless mutation ENSLAVED - e NE OBLIVISCARIS - urn AMENRA - mass VI BELL WITCH - mirror reaper TRIVIUM - the sin and the sentence SLOWDIVE - slowdive ARCANE ROOTS - melancholia hymns CONVERGE - the dusk in us AOSOTH - V: the inside scriptures PROPAGANDHI - victory lap THROANE - plus une main a mordre

Predsednik opstine Plandiste. Odmah se vidi da je rec o prefinjenom gospodinu. Becka skola.

Izlazi nova Agrimonia u januaru. Nemam pojma gde bih stavio, pre je metalurgija klasna ali svakako ima elemenata crusta. Opak bend.

THE FACELESS - in becoming a ghost MORBID ANGEL - kingdoms disdain GLASSJAW - material control ASH BORER - the irrepassable gate SOLSTAFIR - otta MODERN LIFE IS WAR - fever hunting QUO VADIS - defiant imagination TOWER OF ROME - all is lost, all is lost, all is yet to be found YAKUZA - way of the dead BATTLE OF MICE - a day of nights

Hvale svi taj ep. Poslusace se. Bas mnogo muzike izbacuju u poslednjih par godina.

Slusajuci uzivo Myrkur, tek tad vidis koliko je to sustinski prazno. Najkrace opisano: All style, no substance. Jesam preuvelicao oko nedovoljne distinktivnosti u vezi Solstafira, medjutim ima tih "prljavijih" rokenrol bendova na tragu klasicnog post rocka, nije mi sama muzika impozantna. Po mom misljenju, distinktivnost Solstafiru daju vokalni stil i jezik, pa i ta neka verovatno islandski specificna atmosfericnost.

Onaj prvi bend nisam slusao, uhvatih malo poslednju pesmu, moguce da su bili zanimljivi, nesto akusticno. Myrkur golemo sranje. Amelija fino peva ali sve ostalo ultra dosadno, neinspirativno, tupavo i krajnje proracunato. Kao neki folk Cranberies tribute bend sa skupom produkcijom. Vise predstava nego live muzicki nastup. Toby Driver svirao bas, ne znam sta ce mu to u zivotu al njegova stvar. Solstafir odlicni. Imaju neku magiju, tesko je objasniti obzirom da zaista nisu neki sviracki virtuozi niti cak specijalno distinktivni songwriteri. Posten, iskren i muski nastup. Zvuk malo mrljav ali rekao bih da im je to trip. Dobos se bas slabo cuo. Ipak, nastup dostojan velikog rocknroll benda koji zna sta radi i gde se zaputio. Komplimenti.

Meni ovaj novi album zesci smor. Ima tu dobrih rifova ali ama bas nista spec. Naravno ako se ne uporedjuje sa Illud Divinum abominacijom.

Jel ovo u maloj sali ili Americani? Ne pise ni na karti ni na fb eventu.