Haos sam ja

Izgleda kao da će da naguzi ovog mučenika.

Da da, prirodan nastavak priče i zvučno i vizuelno.

Evo da bude i ovaj spot ovde. Neverovatna pesma i album ceo.

Ide dupli album ovih prljavaca u februaru. Prethodna dva su bila odlična.

Misþyrming su generalno super bend ali su prilično derivativni. Šaltaju se oni kroz razne BM fazone i to uglavnom uspešno. Ipak, poređenje sa bendom kao što je Mgla ne stoji jerbo su se Poljaci nametnuli kao neki blueprint konkretnog BM zvuka koji nekome može da se sviđa ili ne, ukusi su različiti, ali ne može se poreći činjenica da čim neko ode u tom pravcu kaže se da svira mgla fazon. Ovo serem na osnovu prva dva Miskurcinga, ovaj novi još nisam poslušao.

Taj Chat Pile album je dosta zanimljiv, zvučne slike očaja iz nekih US zabiti, nije ni čudo da je bend iz Oklahoma Citya, kažu da je to jedan od najdosadnijih redneck gradova u US, a mogu misliti tek kakvi su ruralni krajevi Oklahome, verovatno kao u Tiger Kingu.

Ni meni se nije preterano svideo album iako je jako napucan, brz, techy i dosta lud. Nit koja povezuje ove sastojke je vokal koji mi se ne sviđa a iako je svirka više nego kompetentna ništa mi se ne izdvaja, kao da su hteli da naprave tehnički nadrkan album ali su se negde pesme usput izgubile. 17th street mi je bio najbolji ako se dobro sećam, a sećam se nekih hajlajta kao npr:

Samo ne "u krošnjama abonosa" tip vokala

Meni prošli Svartidauđi klasa za bilo šta od Miskurcinga

E da, ne kapiram hype oko Undeath, svi se utrkuju da ga stave na liste, meni go prosek od benda i albuma.

Pre nego što krenem na real deal, evo albuma koji su me razočarali: Na prvom mestu verovatno novi Porcupine Tree, izrazito neinspirativan povratnički materijal, ništa me ne rade te pesme. Dalje, Cult of Luna formula se dosta ubajatila, znaju još uvek da mi ubodu žicu ali neko osveženje zvuka je preko potrebno. Rolo Tomassi su snimili isti album kao prethodni, samo malo gori, Golgothan Remains dosta posrnuli nakon nakon odličnog debija, The Gathering izbacili najdosadniji album godine, Coheed and Cambria i The Dear Hunter su u debelom padu inspiracije, što se svakako može reći i za Behemoth. Očekivao sam više od novog Holy Fawn nakon izvrsnog prethodnog albuma, nova Fallujah je ok ali whatever tech death, In the Woods... novi baš slabo, a titulu za najveći pobačaj verovatno odnose The Mars Volta, kapiram šta su hteli ali grozna muzika stvarno. Tu je i nekoliko albuma koji su se izgleda svideli svima osim meni, ne vidim ništa specijalno u njima - novi: Venom Prison, Zeal & Ardor, Allegaeon (koliko dosadan bend!), Desolate Shrine, Negative Plane, Conan, Ken Mode, Drug Church... Evo i liste, top 30 po redosledu: 30. HATH - all that was promised (ozbiljan napredak u odnosu na solidan debi, imaju nešto što ih izdvaja iz mora modernih DM bendova, ne mogu tačno da objasnim šta ali me voze, produkcija doprinosi) 29. NORMA JEAN - deathrattle sing for me (NJ album koji nije na prvu loptu, dosta eksperimentisanja ali bengeri su prisutni) 28. GHOST - impera (konačno album lišen filera, pop i metal u kolaboraciji čiji su rezultat suvi hitovi, na stranu sav neopravdan hejt prema bendu, moguće da će se ovaj album slušati i za 20 godina kao što se danas slušaju rock klasici) 27. ARTIFICIAL BRAIN - s/t (najbolje komponovan njihov album do sada i najlakši za slušanje, šteta što ovaj skrnavi vokal više neće udarati kontrast futursitičkom zvuku) 26. 40 WATT SUN - perfect light (naišao mi u periodima kad sam bio dosta sjeban da me dodatno sjebe...ili izleči, Until je verovatno najbolja pesma koju je Patrick napisao još od Warning dana, fantazija) 25. DOLDRUM - the knocking, or the story of the sound that preceded their disappearance (sjajan debi koji maksimalno rasteže ograde black metala, živ nisam da čujem šta je sledeće od ove ekipe) 24. CAVE IN - heavy pendulum (nisam očekivao da će uopšte izdati nešto novo, kamo li da će ovako prirodno uploviti u ove masnije vode zadržavši svoj prirodan smisao za melodiju, hook i zabavu) 23. BLUT AUS NORD - disharmonium / undreamable abysses (za sve koje je novi DSO razočarao, tu je ovaj album da donekle nadomesti, album koji vodi u ambise i lavirinte) 22. PIRI REIS - ritma (iskašljavanje pluća, emocija južne Azije) 21. SOILWORK - overgivenheten (jedno od prijatnijih iznenađenja i najboljih albuma u njihovoj diskografiji, teče kao med i mleko) 20. WORMROT - hiss (generacijski grindcore album + još svašta nešto, na tragu da postane ikona) 19. MESSA - close (pitka doom ploča sa mnogo orijentalnih ukrasa i zavodljivih zavijutaka) 18. FACELESS BURIAL - at the foothills of deliration (lagano u Blood Incantation kategoriju novih DM nada sa ovim albumom) 17. PSYCHONAUT - violate consensus reality (što je DVNE album bio prošle godine, to je ovaj album ove, post metal prošaran prog uticajima sa užasno orgazmičnim rifovima) 16. THE CALLOUS DAOBOYS - celebrity therapist (najbolje popunjavaju prazninu odlaskom Dilindžera u legendu samo su još više catchy i prijemčivi) 15. DREAM UNENDING - song of salvation (raskošnija i optimističnija verzija debija, ovi gore) 14. GREYHAVEN - this bright and beautiful world (najbolji koktel Every Time I Die / Underoath / Good Tiger, mnogo zabavan album i jake pesme) 13. MISCREANCE - convergence (odličan omaž prog deathu 90ih plus thrash uticaji da zaprljave, od Vektora me bend ovog tipa nije ovako patosirao) 12. MOON TOOTH - phototroph (najbolja njihova kolekcija pesama al nekako imam utisak da mogu još bolje, posebna vrsta benda) 11. SIGH - shiki (vožnja samo takva, sva ludila su uklopljena tako da ne oduzimaju od fluidnosti ploče) 10. FOXTAILS - fawn (preluda omladina koja je tako rano u karijeri na tragu unikatnog zvuka, bunch of fucked up kids from Connecticut) 09. WAKE - thought form descent (novi kvantni skok za ove Kanađane, uspeva im nekako da budu jako melodični a da imaju težinu milion tona) 08. CELESTE - assassine(s) (ono kad te odlazak na veliki label ne uništi umetnički nego motiviše da izbaciš album karijere, sve je ovde konačno leglo na svoje mesto za Celeste, zrelost komponovanja) 07. AN ABSTRACT ILLUSION - woe (modern prog death epopeja grandioznih proporcija, album sa velikim a) 06. IMMOLATION - acts of god (da baš nigde ne omanu u čak 15 pesama svog prepoznatljivog zvuka - to mogu samo jedni od najvećih) 05. ASHENSPIRE - hostile architecture (apsolutno unikatan bend koji se odmah raspoznaje, lekcija iz avangarde) 04. BRUTUS - unison life (fan sam od starta karijere ali ovde za 2 klase šiju sve svoje dosadašnje radove, muzika iz srca kojom ovaj mali trio postaje ogroman) 03. MORROW - the quiet earth (divna post-apokaliptična zver od albuma, zaokružena celina ljudske patnje i sveta u kome je čovek konačno poražen) 02. DISILLUSION - ayam (na prvo slušanje sam bio u neverici, na svakom sledećem sam kao pizda prešao na ježenje, nisam davno čuo emotivniji prog metal, ne znam kako im je uspelo da bude kompleksno a da instant upada u uši) 01. GOSPEL - the loser (sjajan primerak kreativnosti na delu, unikat, bubnjarski performans godine i još mnogo toga u arsenalu ovih legendi čiji je dijapazon zvuka krojen kao po mojoj meri)

Meni je novi Drudkh album ok, ne smeta mi da piči niti me išta tu iritira osim činjenice da je ništa posebno. Nikakav twist da te malo zaintrigira, ok muzika ali ravna ploča.

Evo za zagrevanje 15 albuma koji su mi se jako svideli i kojima ću se vraćati, ali nisu uspeli da uđu u mojih top 30: AMORPHIS - halo (nije baš vrhunski ali je posle Under the red cloud njihov najbolji iz novije faze, odlične pesme, prepoznatljivi sastojci) VEIN.FM - this world is going to ruin you (bes i intenzitet odvrnut do kraja) DEATHSPELL OMEGA - the long defeat (odlični su i u ovoj "ljudskoj" verziji, repeated listen value mu je ipak za klasu slabiji od najboljih radova) YEARNING - mmxxii (da je duži od 9 minuta bio bi na listi, golden era screamo) CROWN COMPASS - the drought (meni bolji od većine Textures radova al nema neki x faktor kojim bi se izdvojio) ULTHA - all that has never been true (post black koji taman ima tu dozu misterije koja daje svežinu zakucavanjima) KARDASHEV - liminal rite (moderno ali raspoznatljivo, napucano ali ne bezdušno) GREG PUCIATO - mirrorcell (super zaokružena ploča koja vuče na 90e ali sa modernim twistovima) THOUGHTCRIMES - altered pasts (još jedan post TDEP projekat, post hardcore sa Dilindžer haosom i Deftones sentimentom) DREADNOUGHT - the endless (ah ta atmosfera) IMPERIAL TRIUMPHANT - spirit of ecstasy (možda i najbolji njihov do sad ali minus poeni jer više nema faktora iznenađenja) PHOBOPHILIC - enveloping absurdity (najbolje mi legao od svih caveman death metala) THE ANTICHRIST IMPERIUM - volume III: the satan in his original glory (možda bi upao na listu da sam ga više slušao, nema greške sa rkekoke/voices ekipom) ELDER - innate passage (za korak ispod najboljih radova, za dva koraka iznad prethodnika) SPIRITWORLD - deathwestern (nešto između Slayera i Hatebreeda, nije za intelekt već za fleksovanje i kafansku tuču) Dodao bih još kao honorable mentions i ok nove albume od Wilderun, Persefone, Aeviterne, Haunter, Port Noir, White Ward, Soul Glo, Overo, Decapitated, Altars, Revocation, Counterparts, Gaerea, Mantar, Birds in Row, Blackbraid, Spell, Gillian Carter, Panzerfaust - al nisam pao u nesvest od njih.

Isto. A kapiram da volim skroz drugačije vokale od vas dvojice.

Za mene u top 3 godine, nisam se još posvetio listi, ovih dana ću. Izbacili su i EP koji se sastoji od jedne pesme od 20+ minuta, isto ludo sranje. Genijalci.

Biće i dooma sigurno, ja pod "obscure waves" očekujem neke avangardne delikatese, a ne indijski nu metal.

Milane, da nemaš možda brata Dragana? Milan i Dragan uvek idu zajedno, kao Goran i Zoran, Predrag i Nenad, Aleksandar i Andrej, Relja i Matija...

Dobar cover.

Jes malo fensi i ultra moderno ali nije mi onako bezdušno i spakovano za prodaju kao Polyphia. Svakako pozdravljam zaokret u zvuku, recikliranje DT je već jako passe, nema tu šta više da se kaže.

Dajte Dejvida Getu, Karla Koksa i Dubiozu, šta je ovo (išao bih na Ignite, realno)

Baš interesantna pesma, obećava ovo

Solidna lista https://yourlastrites.com/2022/12/09/best-of-2022-last-rites-combined-staff-top-25/

A u stvari šamarao majmuna patriJotskog.

Uf kako je dobar novi album, za dve klase ispred svega do sada u diskografiji ne računajući Back to times of splendor, a može i sa njim da se meri. Domaći zadatak npr za Wilderun i slične bendove kako napraviti moderan melodični prog metal čije deonice odmah ulaze u uvo i dušu, bez da mora da se zakomplikuje zverski. Nisam se ovome nadao.

Idem sutra da se ošišam na duškovku.