Haos sam ja

Puca sve od finoće i sofisticiranosti, haha. Za početak bi mogli bar tarzanski engleski da progovore. Ima istine u drugoj lajni al valjda se zalomio i neki proger programer a da hoće da dovede nešto probrano za nas 30.

Kako to da se nije zalomio neki Rus metajler među ovih 150 hiljada pridošlih nego samo ova tuc muc ekipa, jaoj šta nam rade

Kao da je to nešto loše

Evo lik izređao skoro svaki DM i BM album koji se pominjao ovde da valja: https://grizzlybutts.com/2022/12/23/the-top-100-albums-of-the-year-2022/

Sorhin

Ovo mi je super iz ove godine, tek nedavno sam čuo, proggy black baš apokaliptičnog zvuka

Kasno sam čuo ovaj album inače bi verovatno upao na moju listu. Većinom ex članovi SubRose, ali to je taj vajb, možda malo više post, vuče mi dosta na Giant Squid takođe.

Ubiše graundziraši, uvek sam ih smatrao jednim od najboljih naših bendova, posebno live.

Dobar, i meni se sviđa Hjumanova lista. Haunter novi mi je bio dobar ali mi se nije svidela ova varijanta sa 3 duže pesme, mislim da bi bio ubedljiviji da je drugačije koncipiran + mi nije bio iskorak u odnosu na prethodnika koji je baš bio prejak.

Pušite ga svi, naročito Human i Demon Seed

Karta kupljena. Vidimo se kao i uvek na omiljenoj tvrđavi u avgustu.

Izgleda kao da će da naguzi ovog mučenika.

Da da, prirodan nastavak priče i zvučno i vizuelno.

Evo da bude i ovaj spot ovde. Neverovatna pesma i album ceo.

Ide dupli album ovih prljavaca u februaru. Prethodna dva su bila odlična.

Misþyrming su generalno super bend ali su prilično derivativni. Šaltaju se oni kroz razne BM fazone i to uglavnom uspešno. Ipak, poređenje sa bendom kao što je Mgla ne stoji jerbo su se Poljaci nametnuli kao neki blueprint konkretnog BM zvuka koji nekome može da se sviđa ili ne, ukusi su različiti, ali ne može se poreći činjenica da čim neko ode u tom pravcu kaže se da svira mgla fazon. Ovo serem na osnovu prva dva Miskurcinga, ovaj novi još nisam poslušao.

Taj Chat Pile album je dosta zanimljiv, zvučne slike očaja iz nekih US zabiti, nije ni čudo da je bend iz Oklahoma Citya, kažu da je to jedan od najdosadnijih redneck gradova u US, a mogu misliti tek kakvi su ruralni krajevi Oklahome, verovatno kao u Tiger Kingu.

Ni meni se nije preterano svideo album iako je jako napucan, brz, techy i dosta lud. Nit koja povezuje ove sastojke je vokal koji mi se ne sviđa a iako je svirka više nego kompetentna ništa mi se ne izdvaja, kao da su hteli da naprave tehnički nadrkan album ali su se negde pesme usput izgubile. 17th street mi je bio najbolji ako se dobro sećam, a sećam se nekih hajlajta kao npr:

Samo ne "u krošnjama abonosa" tip vokala

Meni prošli Svartidauđi klasa za bilo šta od Miskurcinga

E da, ne kapiram hype oko Undeath, svi se utrkuju da ga stave na liste, meni go prosek od benda i albuma.

Pre nego što krenem na real deal, evo albuma koji su me razočarali: Na prvom mestu verovatno novi Porcupine Tree, izrazito neinspirativan povratnički materijal, ništa me ne rade te pesme. Dalje, Cult of Luna formula se dosta ubajatila, znaju još uvek da mi ubodu žicu ali neko osveženje zvuka je preko potrebno. Rolo Tomassi su snimili isti album kao prethodni, samo malo gori, Golgothan Remains dosta posrnuli nakon nakon odličnog debija, The Gathering izbacili najdosadniji album godine, Coheed and Cambria i The Dear Hunter su u debelom padu inspiracije, što se svakako može reći i za Behemoth. Očekivao sam više od novog Holy Fawn nakon izvrsnog prethodnog albuma, nova Fallujah je ok ali whatever tech death, In the Woods... novi baš slabo, a titulu za najveći pobačaj verovatno odnose The Mars Volta, kapiram šta su hteli ali grozna muzika stvarno. Tu je i nekoliko albuma koji su se izgleda svideli svima osim meni, ne vidim ništa specijalno u njima - novi: Venom Prison, Zeal & Ardor, Allegaeon (koliko dosadan bend!), Desolate Shrine, Negative Plane, Conan, Ken Mode, Drug Church... Evo i liste, top 30 po redosledu: 30. HATH - all that was promised (ozbiljan napredak u odnosu na solidan debi, imaju nešto što ih izdvaja iz mora modernih DM bendova, ne mogu tačno da objasnim šta ali me voze, produkcija doprinosi) 29. NORMA JEAN - deathrattle sing for me (NJ album koji nije na prvu loptu, dosta eksperimentisanja ali bengeri su prisutni) 28. GHOST - impera (konačno album lišen filera, pop i metal u kolaboraciji čiji su rezultat suvi hitovi, na stranu sav neopravdan hejt prema bendu, moguće da će se ovaj album slušati i za 20 godina kao što se danas slušaju rock klasici) 27. ARTIFICIAL BRAIN - s/t (najbolje komponovan njihov album do sada i najlakši za slušanje, šteta što ovaj skrnavi vokal više neće udarati kontrast futursitičkom zvuku) 26. 40 WATT SUN - perfect light (naišao mi u periodima kad sam bio dosta sjeban da me dodatno sjebe...ili izleči, Until je verovatno najbolja pesma koju je Patrick napisao još od Warning dana, fantazija) 25. DOLDRUM - the knocking, or the story of the sound that preceded their disappearance (sjajan debi koji maksimalno rasteže ograde black metala, živ nisam da čujem šta je sledeće od ove ekipe) 24. CAVE IN - heavy pendulum (nisam očekivao da će uopšte izdati nešto novo, kamo li da će ovako prirodno uploviti u ove masnije vode zadržavši svoj prirodan smisao za melodiju, hook i zabavu) 23. BLUT AUS NORD - disharmonium / undreamable abysses (za sve koje je novi DSO razočarao, tu je ovaj album da donekle nadomesti, album koji vodi u ambise i lavirinte) 22. PIRI REIS - ritma (iskašljavanje pluća, emocija južne Azije) 21. SOILWORK - overgivenheten (jedno od prijatnijih iznenađenja i najboljih albuma u njihovoj diskografiji, teče kao med i mleko) 20. WORMROT - hiss (generacijski grindcore album + još svašta nešto, na tragu da postane ikona) 19. MESSA - close (pitka doom ploča sa mnogo orijentalnih ukrasa i zavodljivih zavijutaka) 18. FACELESS BURIAL - at the foothills of deliration (lagano u Blood Incantation kategoriju novih DM nada sa ovim albumom) 17. PSYCHONAUT - violate consensus reality (što je DVNE album bio prošle godine, to je ovaj album ove, post metal prošaran prog uticajima sa užasno orgazmičnim rifovima) 16. THE CALLOUS DAOBOYS - celebrity therapist (najbolje popunjavaju prazninu odlaskom Dilindžera u legendu samo su još više catchy i prijemčivi) 15. DREAM UNENDING - song of salvation (raskošnija i optimističnija verzija debija, ovi gore) 14. GREYHAVEN - this bright and beautiful world (najbolji koktel Every Time I Die / Underoath / Good Tiger, mnogo zabavan album i jake pesme) 13. MISCREANCE - convergence (odličan omaž prog deathu 90ih plus thrash uticaji da zaprljave, od Vektora me bend ovog tipa nije ovako patosirao) 12. MOON TOOTH - phototroph (najbolja njihova kolekcija pesama al nekako imam utisak da mogu još bolje, posebna vrsta benda) 11. SIGH - shiki (vožnja samo takva, sva ludila su uklopljena tako da ne oduzimaju od fluidnosti ploče) 10. FOXTAILS - fawn (preluda omladina koja je tako rano u karijeri na tragu unikatnog zvuka, bunch of fucked up kids from Connecticut) 09. WAKE - thought form descent (novi kvantni skok za ove Kanađane, uspeva im nekako da budu jako melodični a da imaju težinu milion tona) 08. CELESTE - assassine(s) (ono kad te odlazak na veliki label ne uništi umetnički nego motiviše da izbaciš album karijere, sve je ovde konačno leglo na svoje mesto za Celeste, zrelost komponovanja) 07. AN ABSTRACT ILLUSION - woe (modern prog death epopeja grandioznih proporcija, album sa velikim a) 06. IMMOLATION - acts of god (da baš nigde ne omanu u čak 15 pesama svog prepoznatljivog zvuka - to mogu samo jedni od najvećih) 05. ASHENSPIRE - hostile architecture (apsolutno unikatan bend koji se odmah raspoznaje, lekcija iz avangarde) 04. BRUTUS - unison life (fan sam od starta karijere ali ovde za 2 klase šiju sve svoje dosadašnje radove, muzika iz srca kojom ovaj mali trio postaje ogroman) 03. MORROW - the quiet earth (divna post-apokaliptična zver od albuma, zaokružena celina ljudske patnje i sveta u kome je čovek konačno poražen) 02. DISILLUSION - ayam (na prvo slušanje sam bio u neverici, na svakom sledećem sam kao pizda prešao na ježenje, nisam davno čuo emotivniji prog metal, ne znam kako im je uspelo da bude kompleksno a da instant upada u uši) 01. GOSPEL - the loser (sjajan primerak kreativnosti na delu, unikat, bubnjarski performans godine i još mnogo toga u arsenalu ovih legendi čiji je dijapazon zvuka krojen kao po mojoj meri)

Meni je novi Drudkh album ok, ne smeta mi da piči niti me išta tu iritira osim činjenice da je ništa posebno. Nikakav twist da te malo zaintrigira, ok muzika ali ravna ploča.