Haos sam ja

Ozbiljno divljaštvo novi Black Curse. Meni za klasu bolji od debija koji mi je bio whatever.

Izašao je i spot za ubedljivo najbolju pesmu na mršavom prošlogodišnjem albumu, odličan je

Dosta dobar, ako već mora tough guy metalizirani hardkor za teretanu ovo mi 100 puta bolje nego izvikani Knocked Loose sa onim šištavcem na vokalu.

Nisam još poslušao album ali me dosta odbijaju ovi soc viktorijanski kliše vizuali sa satovima kao sa fudbalerskih tetovaža, so 2004. Naravno, nebitno ako muzika kida ali mogli su mnogo bolje da odrade taj vizuelni aspekt albuma.

Standardna kvaliteta

najvrednije što ovaj bend ima

Uf kakav je to koncert bio!

Sasvim solidan novi singl kao najava za album koji izlazi u martu

Talking about doom, Ataraxie imaju novi album, prilično je mamutski i zlokoban. Najviše me se sviđa pesma Glory of Ignominy, odudara malo od funeral doom klišea.

Jedini razlog popularnosti Castle Rat albuma, muzika sigurno nije

Zašto prizivaš smrt članovima Testamenta? 🙂 A i generalno nemam ništa protiv da bude po jedan takav tribute po festivalu, nije kao da se sad preteruje sa tim fazonom. Thrash teutonci će ionako svi izumreti za 20 godina, žanr je već praktično klinički mrtav.

Evo jedne baš ekskluzive

Ludilo mozga al aj i to da se desi

Kanta

Nebitno je šta su izdali, mogu da izdaju i dubioza kolektiv album, to će u njihovoj live izvedbi zvučati monstruozno dobro.

Lep i novi Beardfish, ništa za nesvesticu ali baš prijatan sluš da se preseče metal burgija.

Dobar dan na Zagreb opet

evo i ove poslastice pa nekad natenane da se pogleda / posluša u cugu:

Dobro zezanje bilo, izginuh na Wires

Slušao sam novi Frost* i dobar je ali daleko od remek dela koje zavređuje 86 minuta trajanja. Moraću još da se družim sa njim da vidim da li će mi prirodnije leći na multiple listens.

separate the art from the artist

Lep album ali mi nekako produkcija čudna za njih, malo mi over the top i suviše uglancano i pojačano, kao novija Anathema.

Išao sam u petak u Peštu na koncert koji me je transportovao direktno u 2003u. Prvi na meniju xEscalatex, metallic hardcore bend iz Vesprema koji bukvalno kao da je izronio sa početka milenijuma i zvukom i izgledom. Neki Throwdown nabod fazon, pevač u treši i air maxu, gitarista fura emo frizuru iz MySpace ere, ludilo mozga. Ništa spec bend ali par likova moshovalo sve u 16, najsmešnija i najdebilnija pojava ikad je taj mosh dance. Onda Undying zbog kojih sam i potegao put, sad su u Evropi pa ko zna kad. Njihova jedina 2 albuma su po meni sami vrhunac melodeath meets hardcore priče, daklem elitni pravi metalcore. Ubiše burazeri, sve sami hitovi, a debeli ćelavi OG pevač je bio presrećan, doduše više sam voleo fazu kad im je pevala riba. Vratilo me ovo debelo u srednju školu i početak faksa. Klasa bend. Za kraj mađarski KSE, Bridge to Solace, budimpeštanske legende koji su mislim neaktivni već neko vreme pa se koncert rasprodao i bila je opšta ludnica na njima, kao nekada davno na Hitmanu kod nas. Nostalgia set, lete ljudi preko tebe na sve strane, totalno rasulo, jedino mi bilo bolje kad sam u Pešti gledao Ignite tamo neke 2007e što se tiče atmosfere. Klub Turbina je u centru, jedna uličica iz Jozef Koruta tako da je sve bilo lako organizovati, stići do Pincea i napiti se kao vo. Mission accomplished.