Haos sam ja

Ne znam da li će biti baš album godine ali kod mene će svakako biti pri vrhu na kraju godine. Ovaj bend je za mene specijalan jer ja nisam ušao u prog vode preko power metala ili tako nekim tradicionalnijim putem nego baš preko hardcore, metalcore i death metal bendova koji nisu bili obični nego su istraživali i išli dalje, pa se za mene otvorio ceo novi svet. A onda na Alaska po prvi put srećem momenat da metalcore bend svira bolji prog od 90% true prog bendova, da bi to sve kulminiralo na Colors. E sad, nazvati album Colors 2 14 godina nakon izlaska originala jeste i moneygrab potez (što bend ni ne krije u intervjuima) ali je u umetničkom smislu veliki rizik koji ne preduzimaš ako baš nemaš specijalan materijal. Dvojka nije prešišala keca, nema te neke najveće visine egzaltiranosti, niti može da ima taj wow efekat originala, ali veoma dostojno su uradili sequel svog sad već kultnog albuma. Colors 2 je meni najbolji njihov album još od The great misdirect, od tad su oni dobri ali malo više tu ima stila umesto neke ludilo supstance, Automata (posebno drugi deo) je bila prava stvar ali ovo je duplo bolje, sve puca od kreativnosti i pompeznosti ali sam većinu pesama na keca zapamtio i prepoznao, nisu se izgubili u wankery okeanu. Minus poeni idu na svesne odluke da se negde baci jasna aluzija na original i neke njegove najbolje segmente, to je ukalkulisan potez i ja više volim kad su stvari spontane, ali ovo je baš cepidlačenje jer je ploča toliko puna svega i sve je to uglavnom vrhunski uklopljeno. Za mene su vrhunci albuma Never seen / Future shock, Bad habits, The future is behind us i opet grandiozni (i možda malo svesno preterani) closer Human is hell, koji jasno baca na njihovu legendarnu stvar White walls. Instant erekcija i na zajebancije u Prehistory. Sve u svemu, ozbiljna dominacija i drago mi je što nisam pogrešio kad sam tvrdio da imaju u sebi još uvek dovoljno da izvuku ponovo neki instant classic iz rukava. Baš je bezveze gubiti vreme na drugoligaške stvari pored ovoga.

Meni je i ovo super omot, a i celo pakovanje je generalno vrhunsko, jedno od boljih iz moje kolekcije, baš dobar artwork:

Ovo je taj novi Tobijev materijal, pod imenom Alora Crucible https://aloracruciblehom.bandcamp.com/

Taj suicide silence možda jedan od najgorih bendova u životu što sam čuo. Bilo je dobrog deathcorea pre npr Harlots, With Passion, Conducting from the Grave, stari All Shall Perish, stari Despised Icon, ovi što su ostali danas to da sviraju nisu ni za kurac uglavnom.

Ja uvek mešam Whitechapel i Carnifex, a zasigurno znam da je Carnifex smeće, čak sam ih uhvatio malo live na BA. Po čemu se izdvaja taj Whitechapel iz amorfne mase? Ovaj podžanr je definitivno mrtav još od kada je All Shall Perish odmrmorio svoje najbolje dane, još sredinom prošle dekade. Čak najbolji momenti žanra su mi kad se ode u full death metal 😄 kao Sun Eater od Job for a cowboy, to mi verovatno omiljeni deathcore album, možda zato što uopšte nije deathcore.

Negură Bunget will release their last album, and final chapter of the "Transylvanian trilogy", Zău, on November 26, 2021 through Prophecy Productions. The swansong uses drum tracks by the late Negru previously recorded before the band's final tour. Zău tracklist: 1. Brad 2. Iarba Fiarelor 3. Obrăzar 4. Tinerețe Fără Bătrânețe 5. Toacă Din Cer

Kako dobar miks, kako Gavin izuva jao

Da, majka joj je naša a ćale Iranac. Opasan album, o p a s a n.

Na današnji dan pre 30 godina izašao Unquestionable presence, legendaran album u svakom smislu.

Pročitao Split mog prijatelja Slavoljuba Stankovića, onako. Trenutno čitam kratko remek-delo Henrija Milera - Mirni dani u Klišiju.

BETWEEN THE BURIED AND ME - colors 2 KING WOMAN - celestial blues WOLVES IN THE THRONE ROOM - primordial arcana CEREBRAL ROT - excretion of morality DISKORD - degenerations DEAFHEAVEN - infinite granite LANTLOS - wildhund IMMOLATION - failures for gods THRICE - major/minor PJ HARVEY - stories from the city, stories from the sea

Da, def vrhunska produkcija, kako samo reže. Mene uvek smaralo to koliko su se izložili da su snimili nešto do jaja brutalno, kao da su svirali death metal a ne neku agresivniju formu nu metala. U svakom slučaju, album koji je obeležio taj početak milenijuma. Sve što nisu hteli da snime tad, snimili su kasnije, a nije kao i da Iowa nema hitića npr My plague.

Izuzetno si dinamički gradirao i kvantifikovao efekte prilikom najblatantnije generalizacije da se nijedan novinar ne pridržava kodeksa. Da me više zanima tema, zamolio bih te da prezentuješ tu analizu kojom si došao do tako crno-belog zaključka. Ali ne zanima me. I prilikom prethodnih naših diskusija ja sebe nikad nisam postavljao kao moralnu gromadu niti prepametnog sveznajućeg, sasvim je moguće i realno da i sam praktikujem povremenu nedoslednost pa i "binarno razmišljanje", ograničen sam kao i svako jebiga. Što se DK sindroma tiče, upravo mi deluješ kao enciklopedijski primer, takođe uz dozu infantilne potrebe da budeš vragolan i neuhvatljivog "anti-moralističkog" diskursa, ispod tog plašta se ne krije nešto što bi me impresioniralo, možda ovde nekoga i hoće, ima nas raznih. Ne smeta mi al zna da bude zamorno, ja sam ovde pre svega da razmenim mišljenja o muzici. Lazanski je bio i izveštač i kolumnista, novinar pre svega u širem smislu, kasnije je postao sns isprdak i pojačani pamfletista kad je postalo jasno da za svoj narativ ima podršku gospodara. Ako je nekad i bio neko mudo, kompromitovao je sve to i uglavnom se bavio ideološki pristrasnom i antizapadnjačkom petparačkom vojnom analitikom. Al ne bih dužio više sa ovim, sad je gotovo. Makar se naživeo momački.

Baš su očaj ovi novi Rivers of Nihil singlovi, na osnovu njih se može zaključiti da je Where owls know my name bio samo incident na osnovu kojih su pomislili (i ne samo oni već i diskografska kuća koja ih baš forsira i hajpuje) da su bolji i versatilniji bend nego što zapravo jesu, a s obzirom da im je do tog albuma i ostatak diskografije meh do tek solidan. Ovo novo zvuči toliko loše, kao da im je neko dao 15 dana tvrdog deadlinea da isporuče nešto a oni ostali skroz bez inspiracije.

Generalizacije i šarlatanstvo, "svi su isti", crno i belo - nije ni čudo što je Lazanski petparačkom "vojnom analitikom" pridobio simpatije takvog auditorijuma. Aj voljno.

Jes, nemam druga posle nego da trolujem vas notorne trolove, ljubitelja DJ Žeksa i samoproklamovanog šiptara. Evo pročitaj https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/ pa uporedi sa novinarskim delovanjem pamfletiste Lažanskog.

Dobar album ovaj novi, nisam se sad nešto onesvestio od miline ali nastavak priče sa Thrice Woven svakako. Barem je jasno da su neuspele eksperimente ostavili iza sebe. Slušaće se još.

Nova Be'lakor pesma. Jedan od retkih melodeath bendova koji je meni bio dobar i interesantan šta god da izbace, plus neke baš jake albume imaju za pojasom. Upoznao sam momke i lično na BA, baš fini mladići.

Loše je zato što se na taj način gubi jedan od osnovnih postulata novinarskog posla - objektivnost i nepristrasnost. Lažanski je nekad imao neki kredibiltet a poslednjih 10ak godina je postao propagandni pamfletista.

Neću se praviti da sam neki fan Stonesa jer nisam ali Charlie je bio faca. Rip

Archetype >>>>> Digimortal

Novi Cerebral Rot očekivano pregadan (na dobar način). Primitivan, pećinski DM sa kontrolisano muljavom produkcijom, neljudskim vokalom, dobrim rifovima baziranim na Autopsy/Incantation nasleđu, najmučnije bude kad odu u doom pravcu i uspore, al ima i lepa doza Bolt Thrower prikucavanja. Sasvim solidan rad, za oldskulere posebno.

Dobar album, totalni pederluk al baš prija. Doduše sve je na istu foru i nema nekih naročitih trikova, al pokazna vežba kako sve može biti jako jednostavno kad se ubode prava formula. Great mass of colour i dalje favorit broj 1.